"Lov na nastavničke veštice": Zašto je novi pravilnik o ocenjivanju izazvao revolt među prosvetarima

Novi pravilnik o ocenjivanju učenika, koji je podrazumeva da polovina roditelja učenika u odeljenju može da pokrene proceduru procene rada nastavnika, je "mogućnost organizovane hajke na pojedine nastavnike, dok će individualni problemi učenika ostati nerešeni", ocenio je Aktiv pedagoga i psihologa zaposlenih u školama.

Ova odredba, koja omogućava roditeljima da zatraže proveru ako smatraju da "određeni nastavnik nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada, vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje učenika ne sprovodi u skladu sa zakonom i pravilnikom", izazvala je veliko nezadovoljstvo među prosvetnim radnicima. Toliko da su mnogi ovakav potez Ministarstva prosvete nazvali ponižavanjem, degradiranjem i u znak protesta počeli da pozivaju da "roditelji ocenjuju đake i pregledaju kontrolne".  Naime, u drugoj odredbi istog pravilnika predviđeno je i da se kratki petnaestominutni testovi, ukoliko više od polovine učenika na njima dobije jedinicu, svima koji nisu dobili zadovoljavajuću ocenu oni ponište. I ne samo njima, već bi u tom slučaju i drugi nezadovoljnim ocenom bila ostavljena mogućnost da je ponište.

"Sve je urađeno da nastavnik bude doveden na stub srama"

Jasminka Marić iz granskog sindikata prosvete UGS Nezavisnost, kaže za NIN da će ovakav vid evaluacije nastavnika poslužiti kao sredstvo za nepoštovanje ili za ugrožavanje njihovog statusa.

"To što je roditeljima, koji možda nisu dovoljno stručni u obrazovnom delu, dato pravo da ulože prigovor, može da predstavlja veliki problem kod ocenjivanja. Moguće je da roditelji ne poseduju dovoljno znanja i razumevanja o obrazovnom sadržaju neke ocene ili kako se ona daje, pa zatraže da se ona obori, ali i da na taj način izraze nezadovoljstvo ili kritiku. U takvim situacijama ovakav proces bi zaista mogao da se posmatra kao lov na veštice", kaže Jasminka Marić.

Ona dodaje da i sa dosadašnjim propisima roditelji imaju mogućnost da sve potrebne informacije dobiju u školi.

"Sve ovo je urađeno kako bi nastavnik bio doveden na stub srama. Prosto mogu da se provlače želje par roditelja, da to poprimi i veći opseg, da li je u pitanju politički, da li loša namera. Ne vidimo ništa dobro u svemu tome", navodi ona.

Marić objašnjava da je taj lov na nastavničke veštice zapravo u cilju kako bi "neko bio kriv".

Nerealne ambicije roditelja

"Imamo dosta ambiciozne roditelje koji bi želeli da njihove dete bude svemoguće. Da doseže možda sve njihove neostvarene snove, želje i da ih roditelji ostvare preko dece. Međutim mogućnosti dece nisu uvek takve da mogu da dosegnu do želje roditelja", kaže Marić.

Ona ističe da živimo u "vremenu totalnog sunovrata" i to celog društva.

"Roditelji prosto nemaju dovoljno vremena za svoju decu, nemaju vremena da se bave obrazovanjem, vaspitanjem. Škola, koliko je u mogućnosti, pokušava da deluje na to. Međutim, jurnjava za novcem, za nekim drugim vrednostima, ne dozvoljava da se stvori bliža veza između roditelja i dece u meri u kojoj bi to trebalo. I u tom kontekstu je najlakše okriviti drugoga", kaže Marić i ukazuje da je taj drugi – nastavnik, "prvi koji je odgovoran".

PROFIMEDIA / Nicholas. T .Ansell / PA Images / Profimedia

"Roditelji tako pokušavaju da opravdaju svoju krivicu, jer ako učenik vidi da se roditelj trudi, da kritikuje nastavnika, da može da mu na neki način i stavi do znanja da prema njegovom detetu ne sme da se tako ponaša, dete to sve meri, prati. Kakvo društvo mi onda stvaramo, ako javno pred detetom komentarišemo šta radimo, kako radimo, kako se ophodimo prema nastavniku, zaista jedan sunovrat obrazovanja", objašnjava Marić.

Mogućnost organizovane hajke

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) zatražio je da se novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi stavi van snage u delu koji predviđa da je za podnošenje prijave protiv nastavnika potrebna saglasnost više od polovine roditelja jednog odeljenja.

"Takav pravilnik destimuliše roditelje da eventualne probleme rešavaju putem komunikacije s nastavnicima i upućuje ih na pravljenje grupe za pritisak na nastavno osoblje. U praksi to znači mogućnost organizovane hajke na pojedine nastavnike, dok će individualni problemi učenika ostati nerešeni. Objektivno postojanje i veličinu problema u nastavnom procesu ne određuje broj nezadovoljnih roditelja pa to ne može biti ni kriterijum za pokretanje postupka utvrđivanja eventualne odgovornosti nastavnika", saopšteno je iz NSPRS.

Sa druge strane, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da novi pravilnik nije "nikakva kazna za nastavnike" i objasnila da je on donet u sklopu usklađivanja sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz novembra.

"Zajedništvo roditelja i nastavnika je tendencija koja treba da bude shvaćena kao dobronamerna", rekla je ona gostujući na Blic TV

Kada je u pitanju mogućnost da 50 odsto roditelja jednog odeljenja traži preispitavnje rada nastavnika, Đukić-Dejanović kaže da je to u cilju "izbegavanja individualnih komunikacija nezadovoljnih roditelja" sa prosvetnim radnicima.

"Ovim podzakonskim aktom smo napravili jednu proceduru kako se postupa u tom slučaju. Roditelji se u pisanoj formi obraćaju odeljenjskom starešini. Odeljenjski starešina zahtev roditelja prosleđuje stručnom veću koje čine nastavnici iz određene oblasti. Stručno veće se izjašnjava da li je po njihovoj oceni taj zahtev roditelja osnovan ili neosnovan i onog momenta kad dobije taj zahtev, obaveštava ostale roditelje, decu, pre svega direktora i donosi svoj stav o predlogu roditelja", objasnila je ministarka.

Ona kaže da taj stav može biti pozitivan ili negativan u odnosu na zahtev roditelja, na osnovu čega se procenjuje da li je potrebno preduzeti dalje korake. Đukić-Dejanović smatra da u ovakvoj odredbi i proceduri nema ništa ponižavajuće i uvredljivo za prosvetne radnike, kako misle mnogi prosvetari, niti se radi o dodatnom pritisku.

Iz Ministarstva navode i da su podzakonska akta izrađena u stalnim konsultacijama i saradnji sa nadležnim institucijama i predstavnicima škola, zajednica škola, svih reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, kao i strukovnih udruženja, koji dostavili svoje predloge.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija, navodi za NIN da je novi pravilnik unekoliko u koliziji sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

"Zakonom je predviđeno da svaki roditelj ima mogućnost žalbe, ukoliko je nezadovoljan dobijenom ocenom", kaže on i dodaje da je nejasna ideja u pravilniku koja se tiče prava na žalbu polovine roditelja u odeljenju na rad nastavnika.

"Ako pođemo od mišljenja da su u Ministarstvu prosvete imali dobru nameru da proceduralno ovo reše, trebalo je prvo menjati Zakon", tvrdi Markov.

Namere i zloupotrebe

On misli da se svaki pravilnik može zloupotrebiti, pa i odredbe ovog pravilnika, iako se može smatrati da nije bila namera da se vrši pritisak na nastavnike.

"Ako bismo pošli od idealne pretpostavke da neće biti zloupotreba, potrebno je više od polovine roditelja da se žale ili bar polovina - dakle nije jedan roditelj, nije nešto što bi trebalo da bude subjektivno već nešto što bi trebalo da bude objektivno i da su onda roditelji ti koji treba da stave svoj potpis, pa će možda staviti prst na čelo i pitati se kakvo je stanje sa ocenjivanjem zaista", kaže Markov. On dodaje i da je na direktoru i stručnim ljudima iz škole da procene rad nastavnika na osnovu žalbe roditelja.

"Međutim, kako kod nas ništa nije idealno, skloniji sam da mislim da će dolaziti do zloupotreba i one su moguće sa više strana. Uvek postoji mogućnost da se roditelji pobune protiv nekog nastavnika i da pokušaju da ga sklone. Imali smo takvu situaciju u Šestoj beogradskoj gimnaziji - pobunili su se, stavili potpise, pa posle nisu baš bili sigurni da je sve bilo tako kako je pisalo u prijavi", objašnjava Markov.

PROFIMEDIA / PA Images / Alamy / Alamy / Profimedia

Markov dodaje i da je sporan deo o smanjivanju ocene iz vladanja zbog izostanaka, pa je tako u srednjim školama taj prag povećan.

"Do sada se sa pet neopravdanih smanjivala ocena, odnosno izricala se vaspitna mera ukor razrednog starešine, četvorka iz vladanja, po novom pravilniku je sa osam izostanaka. Takođe, za trojku je ranije bilo potrebno 10, sada je povećano na 15", kaže Markov i podvlači da "Srbija prednjači u broju izostanaka".

Da li nastavnici mogu da isprave greške roditelja

Teret odgovornosti prebačen je na nastavnike, a roditelji očekuju da nastavnici urade ono što su oni propustili u kući, kaže Markov.

"Da li će i ovaj pravilnik u tom smislu još više uticati na takvo stanje, vrlo verovatno, ali takvo raspoloženje već odavno vlada da nastavnici treba da isprave sve greške roditelja", zaključuje on.

Revoltirani novim pravilnikom, oglasili su se i iz Aktiva pedagoga i psihologa zaposlenih u školama, i to pismom poslatim ministarki Slavici Đukić Dejanović. Njihova reakcija posledica je toga što je u novom pravilniku predviđeno da i oni budu uključeni u procenjivanje rada nastavnika, po žalbi roditelja. Pedagozi i psiholozi podsećaju da oni posećuju časove, pregledaju ES – dnevnik, daju predloge stručnim većima za unapređenje ocenjivanja i obrazovno-vaspitnog rada u celini.

“Ukoliko je na delu preispitivanje našeg celokupnog rada od strane roditelja, naše članstvo je s razlogom uznemireno i zapitano – da li je ovo finalni udarac našoj službi?”, navodi se u pismu.

Roditelje, kao naše saradnike u radu, uvažavamo i imamo svakodnevnu saradnju sa njima, ali nije jasno od kada su postali nadležni i stručni da se bave našim kompetencijama i sveukupnim radom, pitaju se iz Aktiva.

"Izloženi smo dodatnom poniženju i stavljanju pred nemoguću misiju – udovoljiti po svaku cenu zahtevima roditelja, koji na osnovu nejasnih i proizvoljnih kriterijuma, mogu da ospore naš rad i stručnost”, navodi se u dopisu upućenom ministarki.