SPC i društvene mreže - otkud sveštenici u Jutjub podkastima: Iže jesi na internetu

Kada sveštenik Srpske pravoslavne crkve Predrag Popović na svom Instagram profilu propoveda o nedoličnosti nošenja uskih pantalona kod muškaraca, i to predano prati i sluša 400.000 ljudi, onda to predstavlja upečatljiv (para)medijski fenomen. Međutim, ovde se ne radi o usamljenom primeru, već o vrlo rasprostranjenoj pojavi koja prerasta u trend, i što je još bitnije - postaje pokazatelj u kom pravcu se kreće jedno društvo. Jer u ovom trenutku najmanje desetak osoba direktno ili indirektno povezanih sa SPC ima slične podkaste i u njima propoveda slične stavove, pred enormno velikim brojem pratilaca. 

Srpska pravoslavna crkva, barem formalno, nema ništa protiv izlaska na društvene mreže, jer je i sama otvorila svoj nalog na platformi H, odnosno blaženopočivšem Tviteru. Patrijarh Porfirije se, prilikom „lansiranja“ naloga „infoslužbaspc“, obratio javnosti vrlo zanimljivom objavom i još zanimljivijim konstatacijama: „Pozvaću u pomoć i reči samog Gospoda Hrista koji je apostolima, definišući misiju Crkve u svetu, rekao: ‚Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova!’ (Mt, 10-27)“. Dakle, nema sumnje da je sam vrh SPC odlučio da ne zatvara oči pred nekada poraznom činjenicom da su društvene mreže glavni vid informisanja u modernom društvu i da se pomoću njih može brzo i efikasno poslati svakovrsna poruka, pa i širiti reč Božja.  

Međutim, postavlja se pitanje da li je patrijarh ovom prilikom mislio samo na zvanične viralne istupe SPC ili isti pogled ima i na samostalne poduhvate nekih njenih pastira? Da se te dve stvari baš i ne podudaraju, jasno govori i njegova nedavna izjava da se „Dečani ne brane podkastima na Jutjubu već molitvama“, kojom se, želeći da poruči nešto drugo, indirektno dotakao i onih koji u ime Crkve propovedaju za svoj račun na internetu.

Popularizacija religije

Bez obzira na to što je zvanično stupanje SPC na pozornicu onlajn života skorašnjeg datuma, njeno prisustvo na društvenim mrežama traje već duže vreme, i to sa velikim uspehom. Neki njeni visokorangirani predstavnici već su postali pravi influenseri na najpopularnijim društvenim platformama, gde ih prati na stotine hiljada ljudi, pa se može reći da su na ovaj način Crkva i religija još više popularizovane i približene čak i onima koji imaju dilemu u vezi sa tim da li su verujući ili ne.

Najveća zvezda među sveštenicima na društvenim mrežama je otac Predrag Popović, jerej SPC. Njega na Instagramu prati više od 400.000 ljudi, a pored ovog naloga, veoma je posećen i njegov kanal na Jutjubu. On je nedavno promovisao i svoju mobilnu aplikaciju, koja se može preuzeti preko Gugl pleja i Ep stora.

Otac Predrag Popović rođen je u Slavonskom Brodu 1983. godine, a kao dete je sa porodicom izbegao u Vrnjačku Banju. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu, na predmetu Pastirska psihologija, kod sadašnjeg patrijarha, a tada vladike Porfirija, sa radom na temu „Samoljublje u duhovnom i duševnom životu“. Godine 2011. postao je jerej, a godinu dana kasnije đakon SPC, kada je i došao u svoju prvu parohiju - Rakinac sa Radovanjem (opština Velika Plana). Od 2018. godine otac Predrag služi pri crkvi Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Velikoj Plani, a postavljen je i za starešinu Crkve Vaskrsenja Svetog Lazara Četvorodnevnika pri kapeli na gradskom groblju. Nametnuvši se kao odličan besednik i „prenositelj reči Božje“, kako je to slikovito objašnjeno na njegovom sajtu, „njegova duhovna čeda započinju misionarenje putem interneta - objavljujući izgovorene besede posredstvom Jutjub kanala ‘Otac Predrag Popović’“.

Bio je to početak digitalnog puta oca Predraga od rečitog sveštenika do ultrapopularnog influensera, što su odmah uočili i mnogi mejnstrim mediji, naročito portali, počevši da transkribuju njegove besede i pretvaraju ih u viralne tekstove, čime je njegova popularnost još više rasla. Otac Predrag bavi se teološkim temama kroz prizmu običnog čoveka i modernog života. Na primer, on je vrlo jasno objasnio šta misli o „muškarcima koji nose uske pantalone“, zašto „ne treba nikoga žaliti“, šta se dešava kada „đavo uđe u čoveka“, kako se „na dva načina upropaštava dete“, zbog čega se ljudi pred smrt kaju zbog „jedne stvari“...

Otac Predrag, koji je oženjen i ima troje dece, za razliku od nekih drugih sveštenika-influensera, na Instagramu prati preko dvesta naloga, među kojima se nalazi mnoštvo popularnih pevača, glumaca, sportista i osoba iz javnog života: Seka Aleksić, Jelena Tomašević, Goca Tržan, Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Viktor Savić, Tina Ivanović, Nikola Rokvić, Sloba Radovanović, Anastasija Ražnatović Gudelj, Vujadin Savić, Novak Đoković...

Ko govori ili šta govori?

Popović jeste najpopularnije, ali ne i jedino svešteno lice koje iznosi svoje stavove na društvenim mrežama. Tu je i Rafailo Boljević,  iguman manastira Podmaine kod Budve, koji svake nedelje uveče uživo prenosi svoje propovedi. Međutim, i on je skrenuo pažnju na sebe kontroverznim stavovima, banalizovanjem problema droge (njegova izjava „heroin loš, nikakav“ postala je poput mantre na mrežama), a vrhunac je bilo nazivanje prosvetnih radnika „smrdonoscima“.

„Od kolevke pa do groba najlepše je, kažu nam, đačko doba. E lepo ste me utešili, kad je đačko doba prošlo, a ionako smo ga jedva pretekli od nauka, i od smrdonosaca i smrdonosnica, koji su nam, znate, laži propovedali“, rekao je Rafailo Boljević, rođen pre 49 godina u Podgorici kao Mihailo.

PROMO / Mitropolija crnogorsko-primorska

Zanimljivo je da se sveštenici sa ovako ekstremnim stavovima prate daleko više od proverenih autoriteta SPC, poput   vladike Grigorija, episkopa Diseldorfa i cele Nemačke. Njega, recimo, na Instagramu prati dvesta hiljada ljudi, dakle upola manje nego Popovića, od koga je u crkvenoj hijerarhiji, ali i po sveukupnom ugledu u narodu daleko iznad. To možda govori da u ovom slučaju nije samo stvar u tome ko priča, nego i o čemu se priča. A, ekstremni, radikalno-konzervativni stavovi očigledno privlače najveću pažnju.  Grigorije svakodnevno objavljuje sadržaj na svom nalogu i odgovara na životna, pa i filozifska pitanja povezana sa svojom profesijom i deli svoje misli i savete sa pratiocima, ali to radi na dijametralno drugačiji način od Popovića, Boljevića i ostalih -  dosta umerenije i svedenije, bez koketiranja sa „banalizujućim potencijalom“. 

Na Instagramu je aktivan i episkop Stefan Šarić, vikar patrijarha Porfirija, kojeg prati preko dvadeset hiljada ljudi. Zanimljivo je da on prati svega četiri naloga i to, normalno, patrijarha Porfirija, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ruskog patrijarha Kirila i jedan posvećen aktivnostima predsednika Rusije Vladimira Putina.

Banalizujući potencijal

Doktor Dalibor Petrović, jedan od vodećih srpskih istraživača u oblasti digitalne sociologije, za NIN kaže da su društvene mreže omogućile stvaranje ličnog odnosa između predstavnika neke institucije i onih koji su lično zainteresovani za to šta ta institucija ili njen predstavnik mogu da kažu, te da je SPC iskoristila ovaj tehnološki potencijal.

„Zanimljivo je da jedna tradicionalna institucija, koja je poprilično okoštala i čiji je uticaj kroz vreme bio smanjen, sada, zbog posledica širih društvenih procesa, ali i uticaja društvenih mreža, dobija pažnju na paradoksalan način - znači, tradicionalna institucija koristi modernu tehnologiju da bi slala poruke sledbenicima. Ali to nema mnogo veze sa religijom već sa ličnostima. Imate određene harizmatične ličnosti koje su iskoristile tehnologiju za svoju promociju, zahvaljujući tome što imaju određeni talenat i prijemčivi su za široku publiku. Očigledno je da su pitanja vezana za religiju reaktuelizovana. Petsto hiljada pratilaca ili pregleda, to je nešto što kod nas beleže influenseri - od teoretičara zavere do nadrilekara. Bitno je razumeti da oni pre svega nastupaju kao pojedinci i njih ljudi zbog toga prate. Dakle, nije stvar teme već načina na koji oni interpretiraju teme“, objašnjava Petrović dodajući da ljudi danas zapravo traže jednostavne tumače kompleksnih pitanja:

„Za vladiku Grigorija znam, slušao sam neka njegova obraćanja, da ima veliki ugled u SPC, odnosno u njenom delu, jer znamo njegovu poziciju, i tu ne možemo da govorimo o banalizaciji, već o velikom ugledu crkvenog velikodostojnika, koji je iskoristio i mreže, koje kod njega nisu jedini pokretač, već jedan od kanala komunikacije. Za Popovića ne mogu da tvrdim, ali po izboru njegovih tema može da se govori o banalizujućem potencijalu. Reč je o bavljenju savremenim ili aktuelizovanim temama, što je blisko teoretičarima zavere, a reč je o davanju jednostavnih odgovora na kompleksna pitanja. To je jedna od važnih karakteristika vremena u kojem živimo. Danas su ljudi prosto sluđeni preteranim brojem informacija.“ zaključuje Petrović.

Đakon Ilić: Svet je pod velikim udarom epidemije gluposti

Đakon Nenad Ilić, starešina Crkve Svetog Nikolaja u Amsterdamu, jedan je od prvih sveštenika SPC koji se na prijemčiv način obraćao vernicima i svim ostalima putem društvenih mreža. Njegovi statusi na Fejsbuku su svojevremeno izazivali veliko interesovanje i često su prenošeni u medijima. Bilo je to pre nego što je njegovu onlajn popularnost zasenio uspeh njegovog sina Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase.

Đakon Ilić se za NIN prisetio kako je počeo da objavljuje svoje stavove na Fejsbuku.

„Kad su se pojavile društvene mreže, Fejsbuk kao prvi, nekolicini nas koji smo radili na jednom umetničkom programu učinilo se da se radi o odličnom sredstvu za komunikaciju. Počeli smo u okviru zatvorene grupe. Projekat je propao, a onda čovek zvirne i van ograničene zone, pa nalazi i neke ljude koje poznaje, a poznaju i njega... A onda i očekivanje onih koji ne znaju mnogo o Crkvi da čuju nešto. I tako, korak po korak, s vremenom sam to počeo da doživljavam kao svoju dodatnu službu. Kad sam nameravao da se povučem, novi, virtuelni prijatelji su me upozoravali da to ne bi bilo u redu. I ostadoh. Onda sam rastućem broju virtuelnih prijatelja  počeo da pišem svoja razmišljanja o temama vezanim za kulturu, politiku, nacionalno... Pošteno rečeno, sem ljudi kojima sam se obraćao, nikog nisam ni pitao da li to sve treba da radim ili ne. Povremeno mi je i koristilo da se javnošću zaštitim od ponekih pritisaka“, ispričao je Ilić, a o kolegama sveštenicima na mrežama, kaže:

„Hvala Bogu da i u Crkvi ima onih sa energijom koju dele sa ostalima. Problem je što u površnoj, ubrzanoj civilizaciji nije lako uspostaviti dublju vezu ni sa sobom ni sa drugima. Takvo je vreme, prilično glupo. Svet je pod velikim udarom epidemije gluposti. Glupost se širi kao zaraza i daj Bože da se sve ne završi kulminacijom gluposti, nekakvim sveopštim ratom“.

Monah Arsenije - od ekstrema do ekstrema

Jedan od najživopisnijih internet besednika među sveštenim licima jeste monah Arsenije Jovanović, iguman manastira Ribnica, kod Mionice. On je prešao put od rokenrol sveta i pakla droge do monaštva i ekstremno konzervativnih stavova koje propoveda sledbenicima na svom Jutjub kanalu.

Deo života krajem osamdesetih proveo je u Njujorku, gde je bio član sekte „Guru maharadži“, a zamonašio se u Visokim Dečanima 1994. Poznat je po veoma oštrim stavovima i kritikama, poput onih kada je podržao zabranu nastupa benda „Baćuška“ smatrajući ga satanističkim, ili kada je ukazivao na „snobovski način života teniserke Ane Ivanović“.