Veliko gušenje Srbije: Vazduh koji dišemo je opasan po zdravlje, kada ćemo se osloboditi otrova?

Zabrinjavajući su podaci iz najnovijeg izveštaja Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) po kojima je zagađen vazduh u Srbiji 2021. godine odneo 17.140 života, čime je naša zemlja postala prvak starog kontinenta po smrtnosti od aerozagađenja po broju stanovnika.

Neslavna titula u Evropi je „osvojena“ jer je to dvostruko više od proseka Evropske unije, ali nije jedina, jer su devet srpskih gradova apsolutni rekorderi u zagađenosti opasnim PM 2,5 česticama, koje se kreće od neverovatnih 45 miligrama po metru kubnom u Novom Pazaru do 29 u Kosjeriću i nekim delovima Beograda. Da se naš glavni grad nalazi u EU, bi bio osmi najzagađeniji grad sa svojih 24 miligrama po metru kubnom srednjih godišnjih vrednosti na svim mernim mestima, jer bi od njega zagađenije bilo samo sedam naselja, pet u Poljskoj, Kremona u Italiji i Slavonski Brod.

Po standardima EU, kada su u pitanju srednje godišnje vrednosti koncentracija čestica PM 2,5, gradovi dobijaju ocene kvaliteta vazduha, dobar: 0-5 miligrama/m³, prihvatljiv: 5-10; umeren: 10-15; loš: 15-25 i izuzetno loš: preko 25 miligrama po kubiku vazduha.

Metaforično rečeno, ako bi u Srbiji postojale sirene za uzbunu zbog opasnosti od zagađenja vazduha, one bi zbog ovakvih standarda svirale u mnogim gradovima, dok građani Novog Pazara, Užica, Valjeva, Pančeva, Smedereva, Kosjerića, Čačka, Kraljeva i Beograda, ne bi izlazili iz skloništa kako bi izbegli posledice ovih malih ali izuzetno opasnih čestica.

Sirena još uvek nema iako su cifre poražavajuće ali ono što je još poraznije su neznanje i neinformisanost javnosti o posledicama ovako “prljavog” vazduha. To i nije iznenađenje jer su izveštaji EEA, ali i relevantnih nevladinih srpskih organizacija, pa čak i Agencije za zaštitu životne sredine, obično aktuelni samo jedan dan. Nakon toga, kod običnog sveta, padaju u zaborav. Brine međutim, što ga zaboravljaju i oni koji bi morali da ga pamte, a to su zvaničnici ove države.

"Opasnosti od aerozagađenja izuzetno velike"

Zato i ne treba da čudi što građani Srbije, bar po nekim anketama, misle da je “promaja” opasnija od zagađenog vazduha i bolesti koje nastaju od njega. Takvo stanje traje decenijama, a u poslednjih 12 godina, od kada postoji monitoring, podaci pokazuju da je srpski vazduh u teškom stanju i da ga treba lečiti. Lekar je država koja zbog nerada njenih institucija na smanjenju uzročnika aerozagađenja indirektno utiče na živote i zdravlje stanovništva, iako joj je jeftinije ulaganje u smanjenje zagađenja od štete koju ono pričinjava po zdravstveni sistem.

Tako bar pokazuju zvanična dokumenta koje je usvojila Vlada, po kojima su troškovi lečenja bolesti, koje su posledica zagađenog vazduha, oko milijardu evra godišnje, dok bi rešavanje ovog problema do 2030. godine koštalo oko 2,6 milijardi evra.

NIN / Zoran Ilić

Ta računica godinama samo stoji na papiru, a u praksi novca nema iako bi morao da se nađe kako bi bila zaustavljena enormna smrtnost građana Srbije od zagađenja. Već pomenuta EEA jasno je registrovala i uzroke smrti 17.410 ljudi, od kojih su PM 2,5 čestice u 2021. godini bile „odgovorne“ za 14.800 smrtnih slučajeva, azot-dioksid za 1.600 i ozon za 740.

Ako se zna da je po podacima Republičkog zavoda za statistiku te godine umrla 135.901 osoba, to znači da je čak 12 odsto ukupnog broja smrti u Srbiji bilo posledica zagađenja vazduha!

Dragana Jovanović, pulmolog i profesorka u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za NIN da su opasnosti od aerozagađenja izuzetno velike.

„Internacionalna Agencija za istraživanje kancera (IARC) je klasifikovala PM čestice kao karcinogene. U Srbiji više od 95% populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti najopasnije čestice po zdravlje - PM 2,5 - prelaze preporučenu vrednost Svetske zdravstvene organizacije od 5 µg/m3. One dovode do ozbiljnih plućnih oboljenja, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom pluća. Ove čestice, ne samo da oštećuju pluća, već i ulaze u krvne sudove i idu dalje u srčani mišić i druge organe i dovode do različitih oboljenja srca, krvnih sudova, do šloga, izazivaju i neke tipove demencije. Postoje i dokazi da je zagađenje vazduha ozbiljan rizik za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa“, navodi profesorka i upozorava:

„U zagađenom vazduhu ima i dokazano kancerogenih elemenata, poput arsena, olova i kadmijuma, benzopirena, koji dovode do karcinoma usne duplje, laringsa i pluća, ali i svih drugih malignih oboljenja. Nedavno je dokazana prvi put direktna uzročna genetska veza između aerozagađenja i nastanka raka pluća, a i direktna uzročna povezanost sa karcinomom dojke.“

Profesorka Jovanović upozorava da analize pokazuju da je smrtnost od aerozagađenja u Srbiji poslednjih godina najveća u Evropi i među prvih 10 u svetu.

„Srbija se našla i na prvom mestu u svetu po smrtnosti od karcinoma pluća u populaciji između 59 i 70 godina. Imamo veliki problem sa preranim umiranjem od malignih oboljenja, naročito u Boru, Valjevu, Novom Pazaru i Smederevu, gde je aerozagađenje najizraženije. Eklatantan primer je Bor gde su u periodu 2016-2019. zabeležene koncentracije arsena veće od 100 puta od dozvoljenih, pa su tamo utvrđena višestruko povećana akutna oboljenja disajnog sistema“, objašnjava Jovanović.

NIN / Vesna Lalić

Izvesno je da vlast zna da takva stopa mortaliteta nije nastala od promaje. Neizvesno je samo zašto ništa ne preduzima, jer srpski stručnjaci ali i briselski izveštaji poslednjih godina jasno ukazuju na alarmantnost situacije. Zluradi bi rekli da funkcioneri EU, sa velike udaljenosti, bolje vide ovakvu situaciju nego srpski. Ovo tim pre što je zagađenje vazduha u Srbiji postala svetska vest, pa o njoj pišu i ugledni mediji poput „Gardijana“. Tekst je počeo ovako:

„Kada je jugoslovenski premijer Džemal Bijedić na konferenciji u Beogradu 1974. obećao da će očistiti vazduh u zemlji, izveštač ‘Njujork tajmsa’ je pisao da je malo nade da će biti skorog olakšanja za stanovnike grada, koji su smatrali da se zagađenje pogoršava. Zagušljiva, sumporna atmosfera Beograda i nekoliko drugih većih jugoslovenskih gradova crveni oči, cepa najlonske čarape i uništava koncertne sale zbog gotovo neprekidnog kašlja publike, pisao je ‘Njujork tajms’.”

Pola veka kasnije Beograđani i dalje “zadržavaju dah” pa nije slučajno što je glavni grad Srbije izabran za fokus ove priče, jer po podacima EEA, od 15 najzagađenijih tačaka na kontinentu, čak pet se nalazi u Beogradu. Zato je „Gardijan“ ocenio da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Tekst pokazuje sav paradoks stanja koje ovde traje decenijama. Ali to nije bio jedini paradoks i šok za britanskog novinara. Još veći je bio onaj kada je čuo da “loš vazduh pokazuje ekonomski rast”. Odatle i naslov „Beograd -grad gde se prljav vazduh doživljava kao posledica ekonomskog rasta“. Stranci verovatno ne mogu da se načude, dok je nama verovatno sve jasno.

Očigledan pokušaj manipulacije

Ono što je nejasno to je zašto podatke o zagađenju vazduha javnost saznaje sa gotovo godinu dana zakašnjenja u odnosu na Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA), koja je i svoj izveštaj za 2022. Godinu predstavila na kraju 2023, umesto krajem februara, kako zakon nalaže. Stručnjaci kažu da taj izveštaj u nekim delovima pokušava da “zamagli” stvarno stanje. Naime, prepoznaje se ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, kao prekomerno zagađen. Međutim, u istom dokumentu stoji očigledan pokušaj manipulacije kada se kaže i da je u “zoni Srbija” vazduh prve kategorije – čist ili neznatno zagađen?!. Pa se dodaje „osim u gradovima Kragujevac, Kostolac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo“.

„I u zoni Vojvodina tokom 2022. godine vazduh je bio prve kategorije, tj. čist ili neznatno zagađen, osim u Subotici, Somboru, Zrenjaninu“, piše u Izveštaju.

Ovom podužem spisku izuzetaka treba dodati i posebne jedinice, odnosno zone – gradove Beograd, Bor, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice i Novi Sad. U svim ovim mestima vazduh je bio prekomerno zagađen. Ako je problem u ovoliko gradova, čime je opravdana opšta ocena „čistog ili neznatno zagađenog vazduha” za zone Srbija i Vojvodina? Ako je suditi po podacima iz izveštaja, odgovor je – ni sa čim. Ovo tim pre što je u toku 2022. broj naseljenih mesta koja su dobila ocenu „čist vazduh” a da uopšte mere koncentracije PM 2,5 čestica – jedan. U pitanju je Beočin, u blizini Novog Sada. Te nejasnoće, kao i neke druge, pokušali smo da saznamo u SEPA, ali odgovore na pitanja nismo dobili.

Neke nedoumice su razjašnjenje iz odgovora Nacionalne ekološke asocijacija – NEA, koja unazad tri godine 1. Januara objavljuje izveštaj o zagađenju vazduha za prethodnu godinu. Zato mi imamo podatke i za 2023. godinu, kaže za NIN Milenko Jovanović, ekološki aktivista i jedan od osnivača NEA.

„Naša analiza je zaključena podacima od 31. 12. u 23.00 sata. Za nju su korišćeni limiti dozvoljenog broja prekoračenja srednjih dnevnih nivoa za PM 10 i dozvoljen nivo za srednje godišnje koncentracije PM 2,5 i azot-dioksida NO2. Ti podaci su dostupni svima, pa i institucijama koje sprovode monitoring. Kako nema reakcije sa njihove strane, NEA podseća da se mora odmah krenuti u rešavanje problema, ne čekajući poslednji kvartal godine, kada SEPA objavljuje izveštaj sa tim istim podacima. Zahvaljujući aplikaciji xEco Dejana Lekića, svi podaci monitoringa su lako dostupni za analizu“, kaže Jovanović.

NIN / Snežana Krstić

On dodaje da je lista najzagađenijih gradova sa prekoračenjem godišnjih vrednosti PM2,5 i PM10 čestica uglavnom ista kao u 2023. godini.

„I dalje su najzagađeniji Novi Pazar i Valjevo, a na listi gradova sa trećom kategorijom kvaliteta vazduha su Beograd, Niš, Čačak, Kraljevo, Subotica, Kragujevac, Užice, Pirot, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Šabac, Popovac... Ovo nije konačan spisak, jer će uskoro biti dostrupne laboratorijske analize koncentracija PM čestica (ne automatsko detektovanje, već uzorkovanje) tako da se će se “zagađenim” pridružiti i drugi gradovi u kojima se meri koncentracija PM čestica. Nejasno je zašto nema odgovornosti ili objašnjenja zašto se koncentracije teških metala ne uzima za ocenu kvaliteta vazduha, iako to zakon predviđa. Primer je Bor gde je vazduh navodno prve kategorije, a koncentracija arsena višestruko premašuje dozvoljeni limit“, navodi Jovanović.

Čini se da se odgovornost za ovakvo katastrofalno stanje ipak probudila jer je Vlada 8. decembra 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine. Predloženo je nekoliko scenarija za rešavanje problema, a najvažniji je onaj, koji iz ove perspektive izgleda nedostižno, da se emisije čestica PM 10 i PM 2,5 prepolove do 2030. godine.

„S njima će se, prepoloviti i broj akutnih smrti od zagađenja, kao i mnogi drugi važni parametri, a kvalitet vazduha u Srbiji bi imao šansu da ispuni kriterijume koje je uspostavila EU“, stoji u dokumentu.

Tu su i mere iz sfere industrije i poljoprivrede, a važan činilac je i energetska tranzicija individualnih ložišta koja podrazumeva da do 2030. godine 55 odsto domaćinstava u Srbiji zameni peći na čvrsta goriva manje zagađujućim. Predviđene su i aktivnosti za putnička vozila, poput zabrane uvoza onih koji nemaju filter za čestično zagađenje, kao i prelazak sa zastarelih dizelaša na vozni park koji odgovara savremenim evropskim standardima.

Te mere koštaju 2,6 milijardi evra, ali u budžetu trenutno nema novca za sprovođenje planiranih investicija, pa je neizvesno kako će se sve realizovati.

Jovanović je sumnjičav da u takvoj situaciji Srbija do 2030. godine može da obezbedi kvalitet vazduha po standardima EU.

„Prvo je od najviših predstavnika države problem negiran, pa minimiziran, a tek sada priznat kao veliki. Izgubljena je decenija u nečinjenju i desetine hiljada života. Predviđen iznos od 2.6 milijardi evra da se u celoj Srbiji dovede kvalitet vazduha na onaj koji je propisan zakonom duplo je manji od planirane cene beogradskog metroa. Posle zakasnelog priznanja postojanja ovog velikog problema, prioritet države je da počne da primenjuje svoje zakone, što do sada nije slučaj. Ovaj strateški dokument Vlade je kasno stigao, ali je neophodan za intenzivne procese upravljanja kvalitetom vazduha. Najveći nedostatak je odlaganje intenzivnog ulaganja u smanjenje izvora emisija za 2025. i 2026, za šta ne postoji opravdanje“, kaže Jovanović.

Odgovornost je reč koja u Srbiji ne postoji, pa je sreća da vazduh nema boju jer bi od stida šta su sa njim odgovorni napravili, pocrveneo. Nesreća je međutim što oni koji su doveli do ovakvog stepena zagađenja vazduha, ne crvene iako mogu i treba. Dok se to ne desi, Srbija će i dalje nositi neslavne titule rekordera po smrtnosti od “bolesnog” vazduha.

Jovanović: Nije kriv Zakon, ne sprovodi se

Ekološki aktivista Milenko Jovanović kaže da za nečinjenje vlasti nije opravdanje postojeće zakonsko rešenje.

„Zakon o zaštiti vazduha donet je 2009. godine uz dve dopune. Po njemu institucije nisu postupale, tako da inicijativa za donošenje novog liči na plan da se napravi nova kuća umesto da se na staroj promene prozori i vrata. Nema garancije da će i taj novi zakon biti primenjen u praksi jer ni postojeći nije sprečio katastrofalno stanje kvaliteta vazduha po kome smo rekorderi u Evropi po broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika.

Neadekvatno upravljanje kvalitetom vazduha, koje je dovelo do rekordnog broj smrti i velikog broj novoobolelih od pratećih bolesti, pogotovo dece, otvara pitanje da li treba razmotriti krivičnu odgovornost za nesprečavanje smrtnih ishoda zbog nemara i nečinjenja od strane institucija“, zaključuje Jovanović za NIN.

Većim korišćenjem uglja vraćate se unazad

“Srbija će, kao i druge zemlje, koje se i dalje oslanjaju na ugalj, morati da izradi plan kako i da ga izbaci iz upotrebe. Neće to biti brzo i lako, ali za početak morate da napravite strategiju kako biste bar smanjili količinu koju sada koristite. Paralelno, treba uzeti u obzir i druga goriva koja manje zagađuju, a onda mnogo uložiti u obnovljive izvore energije i efikasnost”, rekao je za NIN Valter Bolc, energetski savetnik i bivši rukovodilac austrijskog državnog regulatornog tela za energente, na čijem je čelu bio punih 15 godina.

On dodaje da su opasne brojke koje pokazuju da je Srbija prošle godine uvezla 4,8 miliona tona uglja, 70 odsto više nego 2022.

„Ti podaci ne ulivaju mnogo optimizma. Ne približavate se svetu koji u energetskoj tranziciji već pokazuje pozitivne rezultate. Naprotiv, vraćate se unazad. Za pomak definitivno treba dosta godina i dobrih planova kako iskoristiti potencijale. Srbija ima dosta obnovljivih izvora, planine, reke, šume... tako da osnovna situacija nije loša. Ali da biste iskoristili potencijale, morate imati, i dobar plan i investicije. Takođe, Srbija bi trebalo da relaksira segment kontrole energije. Ako dozvolite privatnom sektoru da preuzme veću ulogu i povećate državne subvencije, imaćete koristi“, objašnjava Bolc.

Marica Jovanović