Skener malignog društva: Teorije zavere o smrti male Danke bujaju na društvenim mrežama

Deset dana nakon nestanka dvogodišnje Danke ilić, saopšteno je da je devojčica ubijena, a osumnjičeni za njeno ubistvo trenutno se nalaze u pritvoru. Policija i dalje traga za njenim telom, a istragu otežava to što osumnjičeni ne otkrivaju gde se ono nalazi. I to je ono što do sada znamo, na osnovu zvaničnih informacija. 

Saznanje da su dvojica pedesetogodišnjaka, kako se sumnja, automobilom udarili dvogodišnju devojčicu koja je odšetala iz dvorišta, a potom bacili njeno telo, izgleda nije bilo dovoljno da se stavi tačka na lavinu spekulacija i lažnih informacija kojima se ne nazire kraj. I kako vreme odmiče, a Dankinog tela nema, teorije zavere na društvenim mrežama hvataju zalet i dodatno kontaminiraju već zagađeni medijski prostor.

Još dok je trajala potraga, na perfidne i zastrašujuće načine optuživana je i sama porodica devojčice, a tome su uveliko doprineli teoretičari zavera koji su prostor za svoje tvrdnje dobijali i na televizijama sa nacionalnim frekfencijama. U medijskoj atmosferi zagađenoj senzacionalizmom i dezinformacijama, izostao je minimum pijeteta prema žrtvi, kao i obzira i saosećanja sa njenom porodicom. 

Brojni su primeri neodgovornih izjava, pa je tako "analitičar" Saša Borojević izjavio da se u danima nestanka devojčice u okolini Bora kretao "crveni pik-ap" iz koga su ljudi deci nudili slatkiše i time implicirao da je Danka oteta. Na ovakve tvrdnje, izrečene bez polsedica iako zakonski mogu da se procesuiraju, teorije zavera se same nadoveziju jedna na drugu i poprimaju nove oblike. 

Kako telo još nije pronađeno, sve se češće na društvenim mrežama mogu pročitati komentari u kojima se čak iznose izmišljeni navodi da su uhapšeni radnici "tobož ucenjeni", kao i da je čitav slučaj zapravo pokušaj da se zataška trgovina decom. S tim u vezi, postavlja se pitanje u kojoj meri je ophođenje prema ovom slučaju, zapravo ogledalo stanja jedne nacije.

Naša sagovnornica, psihološkinja Ana Mirković, ocenjuje da su za kulturu u jednoj zemlji uvek najzaslužniji mediji, koji je je definišu. A društvo se, kaže Mirković, samo ponaša po istim modelima koje plasira naš medijski prostor "užasno kontaminiran gomilom naslova i informacija senzacionalističkog tipa".

Ustupljene fotografije / Uroš Arsić Psihološkinja Ana Mirković

"Što je društvo u većoj regresiji, to su njegovi kapaciteti za logičkim, racionalnim promišljanjem, istraživanjem, proveravanjem, sagledavanjem nečega iz drugog ugla - mnogo manji. Mi sada zapravo to imamo na snazi", ističe naša sagovornica i objašnjava da su i društvene mreže jedan ozbiljan skener našeg društva.

Fenomen postistine

Umesto da se bavi sopstvenim životima, kaže Mirković, društvu je mnogo lakše da se bavi tuđim, a oni obavezno moraju da budu još gori, nesrećniji, tužniji.. Kako bi se, dodaje, donekle ostalo u poziciji "nije meni najgore". 

"Uz to, ljudi generalno imaju sklonost ka vojaerizmu. Sve to zajedno se poklapa sa jednim civilizacijskim trenutkom i fenomenom, koji je prisutan svuda u svetu, a zove se fenomen postistine. On nam ukazuje da istina kao takva, uopšte više nije važna ljudima. Jer, ljudi su skloni da prihvate onu istinu koja je njihova, i koja je kompatibilna njihovim uverenjima. Zato i postoje oni koji misle da je zemlja ravna ploča, da smo čipovani, da naše institucije prodaju našu decu, da ta deca završavaju na nekom tržištu, i slično", dodaje ona. 

Ocenjuje da bezbroj teorija zavere govore o lošoj kulturi, klimi i needukovanom stanovništu, koji uopšte ne koriste resurs poput istraživanja, proveravanja i sagledavanja informacije iz drugog ugla, već dobijaju satisfakciju od toga da su "u pravu i da je to u šta oni veruju u redu". 

"Mi smo deceniju i više, bili obmanjivani, lagani, i ovo je sada samo naša reakcija na sve to. Da sve što dolazi od sistema mora biti laž, jer smo i sami svedoci mnogih koje su pokušavali da nam podvale. Ipak, postoji jako uska sprega između institucija i medija, koji najviše utiču na moralnu i kulturološku degradaciju društva, a ti mediji su u rukama države ili onih koji je vode. Naš sistem nema nikakvog interesa da se ovo promeni, jer su aktivirane sve teorije manipulacije, zbunjivanje ljudi i dovođenje do toga da više ne veruju ni sopstvenim očima. Što ide u korist sistemu koji želi da što duže ostane na vlasti", kaže Mirković. 

Naša sagovornica objašnjava da ovakvom sistemu nisu potrebni obrazovani ljudi koji misle svojom glavom i koji su u stanju da sagledaju informacije iz više uglova. Jer.. 

"Kome treba uopšte populacija mislećih ljudima? Sistemu su potrebni zbunjeni, uplašeni, ucenjeni, najlakše je izmanipulisati onima koji ne znaju ništa. I to je sada jedna sprega, a građani su samo žrtve. Mi živimo u trenutku u kome je najdeficitarnija empatija i ljudska pažnja. Ako ukradete tri, četiri sekunde ljudske pažnje u toku dana, možete da smatrate da ste uspeli, a to se najlakše postiže upravo senzacionalističkim, neprimerenim, što škakljivijim informacijama koji nas poput udice hvataju, zatim upecaju i odvedu tamo gde se nastavlja dalji proces torture. To je zloupotreba građana", kaže Mirković. 

"Srbija je morala da zastane, da preispita svoje vrednosti"

Ona ističe da svaki ispravan sistem teži tome da stanovništvo bude sve više medijski pismen, jer ne možemo imati demokatiju ako ljudi ne znaju da protumače vest, ako ne znaju da razlikuju lažnu od prave informacije, ako ne znaju da prepoznaju govor mržnje, ne znaju šta su stereotipi, predrasude... Takođe, napominje da je problem i to što regulatorna tela uopšte ne reaguju, i što se zakoni ne poštuju, iako postoje jasno definisana pravila igre. 

TANJUG / Vladimir Sporčić

"Nikada niko zbog toga što je uradio nije kažnjen, nikada i neće odgovarati, makar ne dok je sistem ovakav kakav je. Njima treba oduzeti pravo da se nazivaju medijima, jer im onda neće biti dozvoljeno apliciraju kao medijske kuće. Ako pretenciozno lažete i radite sve najgore za građane vaše zemlje, onda niste mediji, samo zvanično. I onda kao takvi bivate stimulisani od ove države, da nas sa namerom lažete, unosite zablude, utičete na smanjenje morala kod ljudi, podizanja kapaciteta za vojaerizmom, širenjem tih lažnih informacija.. Direktno su odgovorni za ovo nepodnošljivo stanje u društvu, vezano za nasilje, netoleranciju, nedostatak empatije, teorije zavere", kaže naša sagovornica. 

Mirković smatra i da se ništa nije promenilo, kao i da ništa nije naučeno iz tragedija koje su se dogodile u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu i Orašju, a od kojih je prošlo gotovo godinu dana.

"Ništa se nije promenilo, jer nismo želeli da se promeni. Odnosno, mi kao građani jesmo i postojao je snažan apel koji se proširio po čitavoj Srbiji u tom trenutku, da Srbija mora da stane. I Srbija je morala da zastane, da preispita svoje vrednosti, društvene okolonost, kako bismo se dogovorili u kakvoj zemlji želimo da živimo. Pošto se to nije desilo, a sve je ispolitizovano i postojala je jako velika potreba, koja i do dan danas traje, koja podrazumeva da se sve gura pod tepih i da se o problemima ne priča, sve što se tada dešavalo samo raste. Ja se bojim da mi postajemo društvo koje normalizovalo i standardizovalo nasilje i da na njega više uopšte ne reagujemo", ističe Mirković i za NIN zaključuje:

"Društvene mreže su jedan ozbiljan skener javnosti u našem društvu i pokazuju nam kakvi su ljudi među kojima živimo. A ono što smo mogli da vidimo je da nije dobro. Zapravo uopšte nije dobro, jer ljudi su nepoverljivi i nemaju nikakav osećaj odgovornosti što će napisati i izjaviti".