Gde u Evropi ima najviše visoko obrazovanih i kako je rangirana Srbija

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem u Evropi najveći je na severu, dok je najmanji u Turskoj. Prema Eurostatu, generalnom direktoratu Evropske komisije koji pruža statističke podatke, Srbija se nalazi među onim državama sa najmanjim brojem ljudi koji su završili neki fakultet.

Obrazovno postignuće, saopšteno je iz Eurostata, postaje sve važniji faktor kako za evropsko tržište rada, tako i za samog pojedinca. Na tržištu rada, s jedne strane, poslodavci cene nivo obrazovanja, a za pojedince, sa druge strane, ima „veliki uticaj, kako lično tako i profesionalno, na kvalitet života i mogućnosti zapošljavanja“.

Prema podacima koje je objavio Eurostat u maju prošle godine, mlađe generacije su postigle viši nivo obrazovanja u odnosu na svoje roditelje. Naime, nešto više od četiri petine stanovništva EU od 25 do 54 godine imalo je najmanje više srednje obrazovanje (81,9 odsto), dok je onih preko 55 godina bilo 68,4 odsto. Međutim, primetno je da je relativno sličan procenat onih ljudi sa srednjim stepenom obrazovanja – 44,2 odsto za generacije od 25 do 54 godine i 45,7 odsto za generacije preko 55 godina.

U 2022. godini skoro četvrtina stanovništva država članica EU (23,3 odsto) imalo je nizak nivo obrazovanja, dok je skoro trećina (31,8 odsto) imalo visok nivo obrazovanja, tačnije tercijalno obrazovanje. Među državama sa najvećim brojem visoko obrazovanih nalaze se Irska, Luksemburg i Švedska, dok Srbija, prema podacima, zajedno sa Rumunijom, Italijom, Hrvatskom i Češkom spada u one države gde postoji najmanji broj ljudi sa visokim obrazovanjem – ispod 25 odsto.

Što se tiče udela ljudi sa najnižim obrazovanjem, Turska je imala daleko najveći udeo stanovništva, gde je skoro dve trećine (61,8 odsto) imalo manje od srednjeg obrazovanja.

Visoko obrazovanje važnije nego ikada

Za srednji nivo obrazovanja, proporcije su bile najniže u Španiji i Portugalu (ispod 26 odsto), dok su bile najveće u Slovačkoj i Češkoj ( odnosno iznad 65 odsto). Za ovaj obrazovni nivo, prema Eurostatu,može se primetiti distinkcija na opšte i stručne kvalifikacije, pri čemu se stručne kvalifikacije smatraju relevantnijim za tržište rada jer su više orijentisane na posao.

„Posmatrajući orijentaciju srednjih kvalifikacija, udeo ljudi koji su imali kvalifikaciju sa stručnom orijentacijom bio je veći u odnosu na one sa opštim usmerenjem u gotovo svim zemljama. Jedini izuzetak bili su Kipar, Grčka, Portugal, Irska, Španija i Malta. Stepen do kojeg takve kvalifikacije prevladavaju u zemlji odražava i nacionalne sisteme obrazovanja i tržišta rada“, saopšteno je iz Eurostata.

Eurostat napominje da je sticanje visokog obrazovanja postalo važnije nego ranije, zahvaljujući povećanoj tražnji za visokokvalifikovanim ljudima na tržištu rada u Evropskoj uniji.

„Visoko obrazovanje igra ključnu ulogu u društvu tako što podstiče inovacije, povećava ekonomski razvoj i rast i generalno poboljšava dobrobit građana“, saopšteno je iz Eurostata.

Takođe, primetno je da više žena nego muškaraca ima tercijarno obazovanje – 47,6 odsto žena je 2022. bilo visoko obrazovano, dok je udeo visokog obrazovanja muškaraca u istoj starosnoj grupi iznosio 36,5 odsto. Prema Eurostatu, udeo muškaraca sa visokim obrazovanjem porastao je u poslednjih 10 godina, ali sporijim tempom nego kod žena, što je „dovelo do nešto šireg rodnog jaza tokom vremena“.

Očekuje se, saopšteno je iz Eurostata, da će u narednim godinama biti „povećana potražnja za visokokvalifikovanim ljudima sa relevantnim obrazovanjem kako bi se mogli baviti poslovima koji su fleksibilniji i složeniji“.

„Generalno posmatrano, najmanje srednje obrazovanje se često smatra minimalnim nivoom koji pomaže pojedincima da budu opremljeni za puno učešće u društvu i da žive ispunjen život“, saopšteno je na sajtu Eurostata.