Jedini način da se izborimo sa pesimističkim podacima na globalnom nivou je povezivanje države, civilnog sektora, akademskog i privatnog sektora, rekla je ministarka nauke Jelena Begović na Kopaonik biznis forumu.
Glavna tema – Novi globalni kontekst: izazovi neizvesne budućnosti.
"Raste sve veća potreba za energijom zbog razvoja novih tehnologija. Mnoge oblasti se moraju oslanjati na nauku, na razvoj inovacija koji predstavlja i najbolji pravac za dobra i kvalitetna rešenja. Izuzetno je bitno da ova aktivnost uđe u sve pore privatnog sektora u Srbiji. Naravno, moramo da pokažemo da je to dobro i isplativo za našu zemlju. Vreme nas ne čeka. Prošle godine na našu inicijativu je usvojena je rezolucija UN o međunarodnoj dekadi "Nauka za održivi razvoj" gde zaista vidimo veliku šansu Srbije koja je doživela veliki diplomatski uspeh, a to je da se nauka uključi u rešavanje globalnih izazova. To znači stavljanje u funkciju i države i privatnog sektora i akademije i privatnog sektora da radimo zajedno", rekla je Begović.
Kako je dodala, u 2023 godini Srbija je uložila 23 miliona evra u Fond za inovacione delatnosti fokusiran na privatni sektor, koji razvija nove projekte i pokušava da podržava ideju da istraživanje i razvoj treba da budu deo svake ozbiljne i moderne kompanije koja želi da napreduje.
"Aktivno gradimo inovacioni eko-sistem, a to su naučno tehnološki parkovi u svim velikim gradovima. Puni su kompanija. Krenuli smo ove godine u proširenje njihovih kapaciteta i to su mesta gde okupljamo privatni sektor i akademiju, malad talente i preduzetnike koji treba da budu vrlo bitna karika u razvoju ekonomije u Srbiji. Spojili smo i lokalne inovacione centre kao bismo došli do svakog mladog inovatora, naučnika i kako bismo im pružili priliku da razvijaju svoj inovacije. Velika šansa je saradnja između akademije i države, i bitno nam je da naša domaća rešenja naiđu na podršku države, koja više treba da koristi domaća rešenja i domaću intelektualnu svojinu", dodaje Begović.
Ministarka nauke kaže da su nam potrebne nove tehnologije, a te nove tehnologije, kao što je, na primer, veštačka inteligencija, zahtevaju sve više energije.
"Stalno se vrtimo u krug, pređemo na jednu stranu, a zanemarimo možda da pravimo malo dugoročnije analize koje bi dale odgovore šta je efekat najbolji za nas. Ako veštačka inteligencija nastavi da se razvija još više, a jedan deo eksperata smatra da je to neminovno, količina energje koju trenutno imamo na planeti neće biti dovoljna za njen razvoj. Ko će da proizvede tu energiju a da pritom ne uništava zemlju", kaže Begović.
Ona navodi i da ekonomija nulte emisije karbonskih gasova ima svoju cenu.
"Drago mi je da smo prepoznali na nivou države i na globalnom nivou razvoj veštačke inteligencije i biotehnnologije. Zahvaljujući biotehnologiji danas radimo na razvoju baterija na bazi mikroorganizama, na novim zelenim procesima proizvodnje, zelenom građevinskom materijalu, pametnom betonu i to fantestične stvari koje se dešavaju i koji će imati pozitivan uticaj, ali nam je tu nauka baza za sve", objašnjava Begović.
Prema njenim rečima, moramo da menjamo i poljoprivredu "koja je krenula u jednom ozbiljnom smeru".
"Imamo razvojne centre, ali moramo mnogo brže da rastemo u novim tehnologijama. Što znači da nećemo moći da zadržimo ovaj način života, ako ne počnemo da menjamo malo i svoje navike. I od nas se očekuje neka žrtva jer napredak tehnologija ima svoju cenu. Razvoj novih rešenja ima ključnu ulogu u praćenju ekoloških izazova i tu dolazimo do naše šanse. Srbija će postati zemlja nauke i zemlja inovacija", tvrdi Begović.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
