Kako je javni dug ponovo postao problem najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta

Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma, dao je oštar izgled za globalnu ekonomiju rekavši da se svet suočava sa decenijom niskog rasta. Govoreći na "Specijalnom sastanku  o globalnoj saradnji, rastu i energiji za razvoj“ u Rijadu u Saudijskoj Arabiji, on je upozorio da su procenti globalnog duga blizu nivoa koji nisu viđeni od 1820-ih i da postoji rizik od "stagflacije" za napredne ekonomije.

"Globalni rast ove godine je oko 3,2 %. Nije loše, ali nije ono na šta smo navikli — trend rasta je decenijama bio 4%", rekao je on  za CNBC, dodajući da postoji rizik od usporavanja poput onog viđenog 1970-ih u nekim velikim ekonomijama.

Odgovarajući na pitanje o izbegavanju perioda niskog rasta, on je rekao da  "Ne možemo da uđemo u trgovinski rat", jer i dalje moramo da trgujemo jedni sa drugima. 

Brende je ovom prilikom istakao da će se trgovina promeniti i globalni lanci vrednosti, pa je zbog toga potrebno pozabaviti se situacijom globalnog duga koji se približava na 100% globalnog BDP . On ističe da ovo nije viđeno još od Napoleonovih ratova. Njegovo upozorenje je da vlade treba da razmotre kako da smanje taj dug i preduzmu prave fiskalne mere, kako bi izbegle pokretanje recesije. Takođe je ukazao na uporne inflatorne pritiske i da bi generativna veštačka inteligencija mogla da bude prilika za svet u razvoju.

Njegovo upozorenje se poklapa sa nedavnim izveštajem Međunarodnog monetarnog fonda u kome se navodi da je globalni javni dug prošle godine dostigao 93 odsto BDP-a, i da je i dalje 9 procentnih poena viši od nivoa pre pandemije. MMF je predvideo da bi globalni javni dug mogao da bude blizu 100% BDP-a do kraja decenije.

Fond je takođe ukazao na visok nivo duga u Kini i Sjedinjenim Državama, rekavši da labava fiskalna politika u ovim poslednjim vrši pritisak na stope i dolar, što onda povećava troškove finansiranja širom sveta — pogoršavajući već postojeće slabosti.

Ranije ovog meseca, Međunarodni monetarni fond je blago povećao svoju prognozu globalnog rasta, rekavši da se svetska ekonomija pokazala „iznenađujuće otpornom“ uprkos inflatornim pritiscima i promenama monetarne politike. Sada očekuje globalni rast od 3,2% u 2024. godini, što je za skromnih 0,1 procentni poen više u odnosu na raniju januarsku prognozu.

Predsednik Svetskog ekonomskog foruma, ističe da je najveći rizik za globalnu ekonomiju sada "geopolitička recesija sa kojom smo suočeni", ukazujući na nedavne tenzije između Irana i Izraela.

"Postoji toliko nepredvidivosti koje lako mogu izmaći kontroli. Da su Izrael i Iran eskalirali taj sukob, mogli bismo da vidimo cenu nafte od 150 dolara preko noći. A to bi, naravno, bilo veoma štetno za globalnu ekonomiju", zaključio je Brende.

Najveći javni dug u evrozoni imaju Grčka i Italija

Javni dug zemalja evrozone je na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9% u prethodnom kvartalu na 88,6%, objavio je Evrostat.

U Evropskoj uniji je javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio 81,7% BDP-a, što predstavlja smanjenje za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal.

U odnosu na četvrti kvartal 2022. javni dug evrozone je smanjen za 2,2%, a javni dug Evropske unije za 1,7%.

Najveći deo javnog duga u četvrtom kvartalu 2023. su činile obveznice, konkretno 83,4% u evrozoni i 82,9% u Evropskoj uniji.

Najzaduženija zemlja Evropske unije na kraju četvrtog tromesečja EU bila je Grčka sa dugom od 161,9% BDP-a, iza nje je Italija sa dugom od 137,3% BDP-a, kao i Francuska sa dugom od 110,6% BDP-a.

Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja evrozone je Estonija sa dugom od 19,6% BDP-a, sledi Bugarska sa dugom od 23,1% BDP-a i Luksemburg sa 25,7% BDP-a.

Posebno visok italijanski dug

Italijanski javni dug je visok i potrebno je prilagođavanje državnog budžeta da bi se on smanjio, naveo je Međunarodni monetarni fond (MMF).

"Italija je napredna ekonomija sa povećanim dugom, to je zemlja u kojoj po tradiciji postoji zabrinutost za tržište obveznica" izjavio je direktor fiskalnog odjeljenja MMF-a Viktor Gaspar.

Prema njegovim riječima, MMF Italiji predlaže prilagođavanje budžeta koje bi vodilo ka “održivom smanjenju” javnog duga.

Budžetski deficit Italije u 2024. će iznositi 4,3 posto BDP-a, navodi se u aktuelnom Ekonomskom i finansijskom dokumentu DEF. Sledeće godine će prema očekivanju DEF-a budžetski deficit Italije iznositi 3,7 posto BDP-a i pasti na tri posto u 2026. i dalje na 2,2 posto u 2027. godini, prenosi B92.

Ekonomski i finansijski dokument prognozira da će odnos italijanskog javnog duga prema BDP-u postepeno rasti, ali da neće premašiti 140 posto BDP-a.