Evo, već dve godine kako je u Mokri zamrla vinogradarska slava Sveti Trifun Zarezoja. Na taj dan bi 14. februara vlasnici vinograda išli u vinograde i zarezivali, simbolično, poneki čokot, očekujući proleće. Sada vlasnici napuštenih vinograda idu u Sićevo da kupuju grožđe da od njega prave vino. Jer svoje vinograde, tobože, nisu mogli da odbrane od ptica, koje bi im, navodno, pokljucale grožđe do poslednjeg zrna. Tu, pak, ostaje nejasno - šta to štiti od ptica vinograde u Sićevu? Ali, ne bih ovom prilikom da se bavim time.
A Sićevo je čudo. Jer, i Nadežda Petrović, rodom iz Čačka, na prvi pogled se zaljubila u Sićevo i tu je 1905. osnovala slikarsku koloniju. A njena slika Sićevačke klisure ovekovečila je silnu energiju koja se skupila na tom mestu. Kaže se - ko kroz Sićevačku klisuru nije bar jednom prošao, taj kao da nije ni živeo. Arnold Tojbni je rekao da je, prolazeći kroz Sićevačku klisuru, došao na ideju o cikličnom vraćanju istorije, što ga je proslavilo u svetu. I pitanje je dana kada će se Tojbnijeva potvrditi, to jest kada će početi treći svetski rat, da istorija ljudskog roda bude resetovana. I kada će se oni retki preživeli skloniti u pećine, a njih u Sićevačkoj klisuri ima koliko ti duša hoće. U jednoj od tih pećina u Balanici kod Sićeva, arheolog Dušan Mihailović našao je 2006. čovečiju donju vilicu staru, možda, i 525.000 godina?! To je utvrđeno „korišćenjem metoda uranovog niza i infracrvene luminiscencije“. Dobijeni datumi pokazuju da „vilica iz Balanice spada u najstarije ostatke hominima u Evropi“. Nakon detaljnih analiza i datovanja, utvrđeno je da donja vilica pripada homo erektusu.
Aleksandra i Veka došli su mi za vikend u goste i hteo sam da im pokažem pećinu u Balanici. I pošli smo „volvićem“ u Sićevo. Pronašli smo „kustosa“ Dragana Tošića, ali, avaj, ključevi od pećine nisu bili kod njega. Uzeo ih je Dušan Mihailović i otišao službeno za Sloveniju. Bili smo očajni, ali Dragan Tošić nas je, uz rakiju, tešio: „Ne sekirajte se, doći ćete drugi put. A sve i da su ključevi kod mene, sada bi bilo opasno da idemo kozjom kamenitom stazom do pećine, jer začas neko može da se oklizne i sleti niz liticu. Inače, u Sićevo je dolazilo četiri, pet gradonačelnika Niša i obećavali su da će dati novac za uređenje pristupa pećini, ali od toga nije bilo ništa!“
Iz Sićeva smo se uputili u Niš. Prvo smo svratili na ručak u Nišlijsku mehanu, a posle smo gledali Čuvare formule, film Dragana Bjelogrlića koji nam otkriva da u zverinjaku živimo još od vremena kad je drug Tito sa Lekom Rankovićem hteo da pravi atomsku bombu...
K. G. Jung, moj guru iz Švice, pri povratku za Belu Palanku objašnjava nam kako su rani homonimi iz Afrike došli u istočnu Evropu pre skoro milion i po godina: „Nalazi sa više lokaliteta u Maloj Aziji i na Balkanu pokazuju povezanost zajednica koje su naseljavale jugozapadnu Aziju i jugoistočnu Evropu. Na klimu je presudno uticao ciklus dug dvadeset hiljada godina. A onda je glavnu ulogu u preoblikovanju klime preuzeo sto hiljada godina dug ciklus promene ekscentriciteta Zemljine orbite oko Sunca. Da skratim, pre 424.300 godina u srednjoj Evropi je vladala topla i vlažna klima, a klima u južnoj Evropi poprima mediteranski karakter.“
Slušajući Junga čoveku može mozak da stane, a teorija Arnolda Tojbnija o cikličnom vraćanju istorije dođe ti kao priča za decu iz obdaništa.
Moju Crnu, pak, kopka nešto drugo: „Kako to da u pećini kod Balanice nisu nađene vilice neke mačke, jer one sa čovekom žive otkad on postoji?“
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
