Aleksandar Timofejev: Dan

Pre ili kasnije uvek dođe taj dan. Dan kada magazin izlazi na prestupni 29. februar, prestupne godine. I, što kažu juniori, realno je da se taj broj u štampi, dakle van domašaja nas koji ga pišemo, nalazi baš u sredu na dan kada ODIHR saopštava rezultate nadgledanja izbora u Srbiji. Ne baš, ali ne i da skroz nije, Damoklov mač nad vlastima u Srbiji. Doduše u utorak predveče, relativno očekivano, pojavio se nezvanično u medijima izveštaj. Svega tu ima, ali na prvi pogled nemam utisak da će nekom srce stati od toga šta tu piše.

Naravno, to nije sve što se našeg termina tiče. Beogradska vlast bi ponovo, sve više se čini da ovde mora doći reč navodno, trebalo da se formira dan pošto ovaj broj budete držali u ruci, ako ste ga na vreme nabavili. Tu bi sad opet trebalo reći neku o dr Nestoroviću i njegovoj bivšoj i sadašnjoj veseloj družini, ali ne znam više šta. Mislim da ne zna ni on. Da li ga je baš briga? Mislim da nije. On će svakako biti jedan od najzanimljivijih fikseva na sledećim izbornim kladionicama.

Dakle, eto nama situacije da izlazimo iz štampe u tesnacu između događaja koji su blisko, da ne kažem organski povezani, a koje ćemo kroz tekstove pokušati da još jednom obasjamo, rasvetlimo... Ne i prejudiciramo, jer u određene glave ili glavu teško je ući. A tu se stvar rešava. U svakom slučaju, ako se bude išlo na nove ili ponovljene, kako je kome milo, izbore u Beogradu, deluje kao zračak razuma sa svih strana. Sada preostaje opoziciji da na krilima utvrđenog pokuša da obezbedi što bolje uslove za te izbore.

A da će biti lako, neće. Vlast je perfektno uvežbana u raznim trikovima, koji rade ma koliko jednostavno i glupo na prvi pogled izgledali. I ko zna da li je rukav pun novih,a i da li je i Evropi malo dosta da se više bavi nama, prigradskim đilkošima kako, da se ne lažemo, imam utisak da gledaju na sve nas.

I konačno, dok već polulud vapijeh: „Februaru 29, majku ti j....“, stiže izveštaj iz marketinga. Više televizija sa različitih strana političkog obzorja ponovo se pravi mrtvo, evo već po treći put, kad im pošaljemo zahtev da objave reklamu NIN-a. Plaćenu. Po komercijalnim uslovima. Trideset sekundi reklamnog spota u kom se navode najvažnije teme i naslovi kojima se NIN bavi... Nema odgovora. Nismo kod kuće. Eto u nečemu bar imaju zajednički stav.