Za očekivati je da do izmene novog Zakona o planiranju i izgradnji mora doći iz više razloga, pre svega što je suprotan Ustavu i sistemskim zakonima. Ustavni sud je doneo odluku da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekta privatizacije i da je konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez naknade neustavna. Izgleda da se javni interes definiše u zavisnosti od potreba i uticaja određenih interesnih grupa.
Savet za borbu protiv korupcije je pripremio novu inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ove odredbe zakona, pozivajući se na činjenicu da jedna odredba istovetne sadržine, za koju je već utvrđeno da je neustavna, ne može biti sadržana u novom zakonu. Ne postoji takav javni interes kojim bi se mogao opravdati i nadomestiti gubitak od više milijardi evra u budžetu Republike Srbije poklanjanjem građevinskog zemljišta privilegovanim licima. U suštini, država takvima poklanja ono što pripada svim građanima.
Zbog koncepta posleratne industrijalizacije velike firme često su podizane na ogromnim parcelama građevinskog zemljišta, na danas atraktivnim lokacijama. Mnogima koji su kupili ove propale firme po niskim cenama, a posle rasprodaje inventara, ostalo je izuzetno vredno građevinsko zemljište koje nikada i nije bilo u prometu. Ustavni sud je 2013. doneo odluku u kojoj se navodi da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljište, već samo promenu vlasništva nad društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima ..., pa je neustavna odredba kojom se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.
Posle izjašnjavanja Ustavnog suda, donet je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu 2015. godine. Interesantno je napomenuti da je od 2011. do 2015. izdato samo deset rešenja sa ukupnim iznosom naknade od 400.000 evra, što je zanemarljivo, i 39 rešenja bez naknade. Taj iznos do 2022. je bio ukupno 3,6 milijardi dinara ili 36 miliona evra. Vlasnicima privatizovanih objekata se očigledno nije žurilo, oni nisu odustali, već su samo čekali da za njih nastupe povoljnija vremena.
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji 26. jula 2023. godine naknada je ukinuta, a njegovim ekspresnim potpisivanjem onemogućeno je pravo poslanika da traže proveru ustavnosti predloga zakona pre njegovog potpisivanja.
Savet svoje mišljenje nije menjao i smatra da ovaj zakon nije u javnom interesu. Postavlja se pitanje šta se promenilo u međuvremenu. Izgleda da se javni interes definiše u zavisnosti od potreba i uticaja interesnih grupa. Podsetimo, u toku 2015. javni interes je pravdan na način da je cilj zakona da se stvari dovedu u logično, domaćinsko i pravo stanje, odnosno da ono što imamo u svim drugim državama bude normalno i u Srbiji, pa je u javnom interesu da se naknada za konverziju određuje u visini tržišne vrednosti građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju.
Suprotno navedenom javnom interesu, prilikom donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji 2023. javni interes od strane resornog ministra Gorana Vesića pravdan je time da će ukidanje naknade doprineti bržem izdavanju građevinskih dozvola. On je to istakao na predstavljanju novog zakona predstavnicima Saveta stranih investitora – FIC u februaru 2023. godine. Predlagač zakona smatra da će se njime otključati oko 5.000 nenavedenih lokacija za izgradnju, kako je najavljeno, 15 miliona kvadrata. Postavlja se pitanje da li se ovde radi o planskim objektima u gradovima koji nemaju jasnu strategiju razvoja.
Autor je predsednik Saveta za borbu protiv korupcije
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
