Opasnost, kontaminirano: Posetili smo zaboravljeni rudnik uranijuma u Srbiji i zatekli neobičan prizor

Trebalo je da ponesemo Gajgerov brojač - govorim mužu dok se kolima probijamo kroz uske puteve Stare planine. "Ostao mi je u drugim pantalonama", brecnuo se i nagazio kroz prazne krivine i aprilsko podne. Nije srećan. Umesto da jedemo ovčetinu za praznike, mi se lomatamo po vrletima u kojima grane prekrivaju izrovan put prateći navigaciju i staru priču meštana o zatrpanim oknima i državnoj tajni.

Put do sela Gabrovnica uzak je i izrovan teškim kamionima. Na njegovom kraju dočekaće vas scena kakvu očekujete u nekoj Netfliksovoj seriji. Kuće okružene divljom prirodom stoje potpuno napuštene. Neke su ruinirane toliko da senka iskrivljenih krovova nadvisuje ulicu praveći jeziv hlad. Mnoge domove razbijenih prozora je prekrio korov, a o ponekima kao da se neko i dalje brine. Umrlice na njima su sveže i zalepljene su za čista okna. Iako se neke kuće i dalje drže, a u blizini sela se naziru košnice, nismo naišli ni na jednog čoveka.

NIN / Nina Gavrilović

Vlada tišina rezervisana za groblja i mesta u kojima niko dugo nije živeo.

Potpuni muk remeti jedino potmulo brundanje motorne testere negde iz daljine. Čuli smo da je ovde zakatančeni rudnik uranijuma bivše Jugoslavije, ali osim ptica, ovde nema živog stvora kojeg bi mogli da pitamo.

Lutali smo između kuća na kojima je neko farbom napisao "kafana", mada je jasno da se zdravica ovde nije čula jako dugo. Skoro smo odustali od poduhvata dok naš pas nije odlučio da siđe ka potoku i otkrio skoro potpuno srušen most. Sa njegove strane bila je jedina nova stvar u ovoj pustari - kapija sa blještavo žutom tablom na kojoj piše "KONTAMINIRANO".

Čudan je osećaj stajati pred kapijom mesta koje je za većinu građana Srbije dugo bila apsolutna tajna. Mi smo lutali, ali lokalci bi mogli da vam ga pokažu u i snu. Za mnoge pomen radijacije asocira na smrt, za mesto Kalna u blizini rudnika, uranijum je značio život.

Kalna - živi muzej propalog projekta

Prošla sam kroz Kalnu prvi put pre tri godine na putu do Crnog vrha. Još na ulazu u ovu neobičnu varošicu, za koju meštani kroz šalu kažu da je centar sveta, mozak će početi da registruje nešto neobično. Dok su sela oko Kalne zamrznuta u vremenu i prošarana pokojim naporom etno turizma, Kalna izgleda kao čudan grad. U seocetu usred planine nikle su stambene zgrade u nizovima. U mestu se nalazi i neobično veliki Dom zdravlja, kao i opštinska zgrada i infrastruktura koju ne očekujete u planinskoj naseobini. Danas su te zgrade puste ili imaju zalepljen znak "sobe za iznajmljivanje", a živo je jedino ispret marketa i malog kafića. Kao i u mnogim mestima ulicama uglavnom šetaju starci.

NIN / Nina Gavrilović

Da ste kojim slučajem nabasali tim ulicama 1962. godine kada se otvarao "Titov rudnik" kako su ga zvali, zatekli biste mnogo drugačiju priču. Ulice su vrvele od ljudi, a rudari su se hitno naseljavali u ekspresno podignutim "spavaonicama". Tokom četiri godine koliko je tadašnja vlast eksploatisala uranijum iz rudnika ovo mesto je doživelo procvat. Plate su bile izrazito veće od proseka u tom kraju, a kafane su profitirale od rudara koji su dolazili da u njima proslave izlazak iz jama i bolji život. Danas će vam "potomci rudnika" savetovati da se manete ćorava posla i odete u šetnju po Midžoru ili u Pirot na pljeskavicu. Rudnika se ne plaše - ali od njega ništa i ne očekuju.

Ranković, "žuti kolač" i burad uranijuma

Naša zemlja je za vreme Tita pokrenula nuklearni program. Kada naučnici u Vinči u popularnom filmu "Čuvari formule" govore o nedovoljno čistom uranijumu u rudnicima Kalne, to nije samo fikcija. U rudniku je, prema rečima bivšeg radnika i žitelja Kalne Hranislava Grujića vađen "žuti kolač", uranoksid koji se odatle, po zvaničnoj verziji, slao u Vinču. Zagrebete li po nezvaničnom naletećete na teorije zavere duboke skoro kao i zatrpana okna. Govorilo se da je uranijum odavde slan preko granice, da je cilj bilo pravljenje nuklearne bombe, da su okna dan danas puna nuklearnog otpada i da je čitavo mesto i dalje radioaktivno. Nije čudno što teorije zavere i dalje divljaju, jer je stvoren uslov za njihovu savršenu oluju. Rudnik je i dok je radio bio obavijen velom tajne, a otvorio ga je lično Aleksandar Ranković, pa propast rudnika povezuju i sa zakopanom karijerom "druga Leke" koji se povukao sa vlasti usled političkih previranja nakon Brionskog plenuma iste godine kada je zakatančeno poslednje okno. U radu rudnika učestvovao je i stručnjak Milovan Pešić iz Instituta Vinča čije ime se i učestvovanje u radu rudnika i dan danas nalazi u javnim dokumentima CIA, dostupnim na njihovom sajtu pod nekadašnjom oznakom "poverljivo".

NIN / Zvanični sajt CIA

"Formirali smo rudnik i radnu organizaciju. Samo smo nas trojica znali šta radimo i šta kopamo: direktor Nikolić, glavni inženjer Pantić i ja. U rudniku, zajedno sa separacijom u Kalni, gde se pravio „žuti kolač“, radilo je preko 800 rudara. Mahom su ovo bili seljaci iz okoline. Celo vreme su bili uvereni da kopaju rudaču iz koje će se separacijom dobijati bakar i po koji gram zlata. Konspiracija, koju je jednako držala i nadzirala Udba, bila je totalna. Čak nikada nisu ni čuli za reč „uran“. Ja sam u jamama neposredno pratio uransku žilu i davao smernice kuda, gde i kako, u kojim pravcima, da se kopa. A kopalo se na primitivan način, ručno, pijucima, krampovima i ćuskijama. Stenje se nije bušilo kobrama i miniralo", ispričao je medijima Pešić godinama kasnije.

Vađenje uranijuma se sa Stare planine prebacilo u Sloveniju u rudnik Žirovski vrh, tako da je od svih teorija najverovatnija ona ekonomska - u Sloveniji je vađenje skupocenog elementa prosto bilo jeftinije.

 

 

Da li je rudnik radioaktivan danas

Prema podacima koje je 2020. godine izneo rukovodilac Odeljenja za ispitivanje radioaktivnosti u JP "Nuklearni objekti Srbije" Ivan Knežević, radiaktivnost područja oko Gabrovnice se meri svake godine i ne predstavlja nikakvu opasnost za stanovništvo. Stručnjaci navode i da je zračenje tamo nešto veće od onog u prirodi ali i dalje daleko ispod granica štetnog.

Tokom godina su u rudnik uprkos zabrani ulazili novinari i hazarderi, a neki su nosili i Gajgerove brojače. Kazaljka bi malo zaigrala ali zračenje nikada nije pokazivalo opasne nivoe.

Ipak, u dubini zemlje i dalje se nalazi uranijum, a sa rudnicima je minirana i zatrpana i jedna od najvećih tajni bivše Jugoslavije.

Mi smo ostavili zalaženje u okna stručnjacima. Most koji vodi do kapije toliko je oronuo da bismo verovatno stradali od propadanja kroz konstrukciju mnogo pre nego što bi ijedna čestica radijacije uopšte stigla do nas. Rudnici uranijuma Stare planine ostaju pod okom čuvara pokriveni zemljom, godinama i misterijom nuklearnog programa države koje više nema.