Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.09.2022. 09:14
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
закони и пракса
Проблеми у којима живи правосуђе (а није крив ЗПП)

Да ли је у интересу грађана промена Закона о парничном поступку или обезбеђивање услова за спровођење постојећег

У ишчекивању новог нацрта Закона о изменама Закона о парничном поступку (ЗПП), правосуђе живи уз постојећи. И нема ту много сукоба и проблема. Велики број одредаба из повученог нацрта, а које су представљене у циљу повећања ефикасности, већ постоји (одредбе о тонском снимању, о електронском достављању поднесака, саслушању странака путем конференцијске везе). Да ли је у интересу грађана промена закона или обезбеђивање услова за спровођење постојећег? Да ли је можда целисходније мењати друге законе који регулишу надлежност судова, проширити мрежу судова, увести специјализована већа, повећати број судија, обезбедити довољан број запослених у администрацији, судијских помоћника и приправника? Пример из Хрватске који се показао ефикасним је да судијски помоћници спроводе поступак, утврђују доказе, саслушавају странке и сведоке, предлажу нацрт одлуке. Измене ЗПП су нужне, али у ком обиму, у ком правцу? Важећи закон је раније претрпео мање промене па је тако уведена измена која предвиђа да се поднесак предаје најкасније 15 дана пре рочишта са циљем да допринесе ефикасности поступка, а пракса је показала управо супротно. Објективно није могуће да у року од 15 дана поднесак стигне у суд, из писарнице до судије, па опет у писарницу, и назад истим путем до противне стране којој се мора оставити рок за изјашњење, и то рочиште се по правилу одлаже. Очекивано је да би се исто догодило са предложеним размаком између рочишта од 30 дана. Пракса ће брзо демантовати предлагаче јер је за то нужно да судија буде оптимално оптерећен, да се организују службе које ће помагати судији, а јављају се и друге препреке јер сваки предмет захтева другачији приступ и план. Ако судија има 400 предмета у већу, а по Пословнику би требало да има 12 судећих дана месечно, то би значило да у једном дану треба одржати 33 рочишта да би се постигао рок од 30 дана између два рочишта. У пракси би то било 14,5 минута по предмету (уз услов да се суди осам сати, без паузе). Лако је израчунати колико минута (или секунди) би било потребно за рочиште у основним судовима у Београду ако је општепознато да судије тих судова имају у раду преко 2.000 предмета.
Једна од највећих реформатора у правосуђу, судија Лепосава Карамарковић је рекла да је „прекомерна оптерећеност судија највећи проблем за грађане“, и упоредила је оптерећеност са „таксистом коме дају два возила, али то неће довести до веће зараде”. И тако су годинама гомилане обавезе за све запослене, посебно у београдским судовима, а то је обрнуто пропорционално поверењу у судове. Како изгледа једна недеља судије Вишег суда у Београду? Четири дана суђења од 9 до 15, углавном на пола сата или сат. Проблеми грађана и ишчекивања су унети у судницу. У исто време административни послови и стотине решења о принудним наплатама такса, и на крају круна судијског рада - пресуде, које се углавном раде викендом или ноћу. Јер недеља има само седам дана. А предмети, као и проблеми грађана су разноврсни: од основних парница за разна утврђења, штете, раскид или поништај уговора, преко ауторских, медијских спорова са кратким роковима, мобинга и дискриминација, који су још хитнији, па до поступака за утврђивање статуса несталих беба који су најхитнији, разумних рокова, признања страних судских одлука, привремених мера са роковима 48 сати. И опет се сетим дивне судије Лепосаве Карамарковић: „као кад би лекар био и стоматолог, и гинеколог, и реуматолог, и кардиолог“.
О предложеним изменама ЗПП стручна јавност се већ изјашњавала, углавном критички. Посебно су проблематичне промене којима би се нарушила људска права и оне које су супротне начелима парничног поступка која су исто оно што је преамбула за Устав.
Још једна дилема је да ли адвокати и судије, као они који свакодневно живе са ЗПП, треба да буду једнако заступљени у радној групи с обзиром на то да је објављено да ће у новој радној групи адвокати имати 50 одсто, а у групи која је радила на повученом нацрту су били професори, адвокати, представници Министарства правде, Америчке привредне коморе и Наледа (од 19 чланова само шесторо судија). Нужно је да и грађани искористе своје право и учествују у јавној дискусији о променама ЗПП јер они имају разлога да буду незадовољни због стварних проблема које имају у суду, али жељена промена може започети само кад грађани почну да се боре за заштиту својих права.
Да не буде „у интересу грађана“, али без њих.




Слађана Пантовић, судија Вишег суда у Београду и чланица ЦЕПРИС-а



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Месецима слушам како ће да нас бију по улицама. Онда сам се дрзнуо да кажем немојте те људе да линчујете него дођите да линчујете мене. Немојте да измишљате да сам неког звао на тучу. Врискали су и крештали. Дошло је њих петорица, 500 кила живе ваге, али нису могли ни да ме линчују нити било шта.

Прочитајте све мисли
bg