Problemi u kojima živi pravosuđe (a nije kriv ZPP)

U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku (ZPP), pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema. Veliki broj odredaba iz povučenog nacrta, a koje su predstavljene u cilju povećanja efikasnosti, već postoji (odredbe o tonskom snimanju, o elektronskom dostavljanju podnesaka, saslušanju stranaka putem konferencijske veze). Da li je u interesu građana promena zakona ili obezbeđivanje uslova za sprovođenje postojećeg? Da li je možda celishodnije menjati druge zakone koji regulišu nadležnost sudova, proširiti mrežu sudova, uvesti specijalizovana veća, povećati broj sudija, obezbediti dovoljan broj zaposlenih u administraciji, sudijskih pomoćnika i pripravnika? Primer iz Hrvatske koji se pokazao efikasnim je da sudijski pomoćnici sprovode postupak, utvrđuju dokaze, saslušavaju stranke i svedoke, predlažu nacrt odluke. Izmene ZPP su nužne, ali u kom obimu, u kom pravcu? Važeći zakon je ranije pretrpeo manje promene pa je tako uvedena izmena koja predviđa da se podnesak predaje najkasnije 15 dana pre ročišta sa ciljem da doprinese efikasnosti postupka, a praksa je pokazala upravo suprotno. Objektivno nije moguće da u roku od 15 dana podnesak stigne u sud, iz pisarnice do sudije, pa opet u pisarnicu, i nazad istim putem do protivne strane kojoj se mora ostaviti rok za izjašnjenje, i to ročište se po pravilu odlaže. Očekivano je da bi se isto dogodilo sa predloženim razmakom između ročišta od 30 dana. Praksa će brzo demantovati predlagače jer je za to nužno da sudija bude optimalno opterećen, da se organizuju službe koje će pomagati sudiji, a javljaju se i druge prepreke jer svaki predmet zahteva drugačiji pristup i plan. Ako sudija ima 400 predmeta u veću, a po Poslovniku bi trebalo da ima 12 sudećih dana mesečno, to bi značilo da u jednom danu treba održati 33 ročišta da bi se postigao rok od 30 dana između dva ročišta. U praksi bi to bilo 14,5 minuta po predmetu (uz uslov da se sudi osam sati, bez pauze). Lako je izračunati koliko minuta (ili sekundi) bi bilo potrebno za ročište u osnovnim sudovima u Beogradu ako je opštepoznato da sudije tih sudova imaju u radu preko 2.000 predmeta. Jedna od najvećih reformatora u pravosuđu, sudija Leposava Karamarković je rekla da je „prekomerna opterećenost sudija najveći problem za građane“, i uporedila je opterećenost sa „taksistom kome daju dva vozila, ali to neće dovesti do veće zarade”. I tako su godinama gomilane obaveze za sve zaposlene, posebno u beogradskim sudovima, a to je obrnuto proporcionalno poverenju u sudove. Kako izgleda jedna nedelja sudije Višeg suda u Beogradu? Četiri dana suđenja od 9 do 15, uglavnom na pola sata ili sat. Problemi građana i iščekivanja su uneti u sudnicu. U isto vreme administrativni poslovi i stotine rešenja o prinudnim naplatama taksa, i na kraju kruna sudijskog rada - presude, koje se uglavnom rade vikendom ili noću. Jer nedelja ima samo sedam dana. A predmeti, kao i problemi građana su raznovrsni: od osnovnih parnica za razna utvrđenja, štete, raskid ili poništaj ugovora, preko autorskih, medijskih sporova sa kratkim rokovima, mobinga i diskriminacija, koji su još hitniji, pa do postupaka za utvrđivanje statusa nestalih beba koji su najhitniji, razumnih rokova, priznanja stranih sudskih odluka, privremenih mera sa rokovima 48 sati. I opet se setim divne sudije Leposave Karamarković: „kao kad bi lekar bio i stomatolog, i ginekolog, i reumatolog, i kardiolog“. O predloženim izmenama ZPP stručna javnost se već izjašnjavala, uglavnom kritički. Posebno su problematične promene kojima bi se narušila ljudska prava i one koje su suprotne načelima parničnog postupka koja su isto ono što je preambula za Ustav. Još jedna dilema je da li advokati i sudije, kao oni koji svakodnevno žive sa ZPP, treba da budu jednako zastupljeni u radnoj grupi s obzirom na to da je objavljeno da će u novoj radnoj grupi advokati imati 50 odsto, a u grupi koja je radila na povučenom nacrtu su bili profesori, advokati, predstavnici Ministarstva pravde, Američke privredne komore i Naleda (od 19 članova samo šestoro sudija). Nužno je da i građani iskoriste svoje pravo i učestvuju u javnoj diskusiji o promenama ZPP jer oni imaju razloga da budu nezadovoljni zbog stvarnih problema koje imaju u sudu, ali željena promena može započeti samo kad građani počnu da se bore za zaštitu svojih prava. Da ne bude „u interesu građana“, ali bez njih.