Težak kiks demokrata

Čovek koji traži nešto novo, možda i devičansko u politici - dakle svaki birač s kraja na planeti - nije prošle sedmice imao bogat meni u NJu DŽersiju i Virdžiniji. Milionito poglavlje sage o demokratama i republikancima ne može da ponudi mnogo zabave, ali ovo jeste izazvalo pažnju Amerike, a šta privuče pozornost tamo, može računati na reflektore i u ostatku sveta. Gledali smo dve guvernerske trke, i rezultat je bio 1:1. I u sportu i u politici nerešen ishod je nekada isto što i poraz, pa ovaj „iks“ ispada težak kiks za demokrate. NJihov kandidat Filip Marfi opstao je u fotelji guvernera NJu DŽersija, ali to je sve od dobrih vesti za „magarce“. Republikanski rival DŽek Čatareli bio je nezgodniji protivnik nego što se očekivalo, i osvojio je skoro 49 odsto glasova. Marfijeva generalno liberalna politika kombinovana sa strogim merama protiv kovida podelila je NJu DŽersi, smatra NJujork tajms. „Glavna tema kampanje bila je pandemija, koja je u NJu DŽersiju ubila 28.000 stanovnika, osakatila ekonomiju i omela obrazovanje više od milion učenika u državnim školama. Čatareli se protivio obaveznim vakcinama i maskama, i krivio Marfija tvrdeći da njegova zaključavanja škode maloj privredi i predugo drže učenike van škola.“ Marfi je naposletku mogao da poruči da je „NJu DŽersi model američke budućnosti“, ali budućnost koja zavisi od dva ili tri procenta glasova mora da bude sumnjiva. U Virdžiniji je bilo gore. U državi koja bi kao i NJu DŽersi trebalo da bude uporište demokrata, republikanac Glen Jankin pobedio je demokratu Terija Makolifa. I tamo se debatovalo o zarazi, ali i o knjigama. „Poslednje nedelje guvernerske trke u Virdžiniji obeležila je rasprava o obrazovanju. Jankin je pokušavao da iskoristi roditeljske frustracije zbog zatvorenih škola, obaveznih maski i antirasističkog školskog programa. Igrajući na kartu kulturološkog rata oko rase i obrazovanja, Jankin je iznova obećavao da će zabraniti ’kritičku rasnu teoriju’, akademski koncept o posledicama sistemskog rasizma. Taj se u školama Virdžinije ne izučava, ali je svejedno razbesneo konzervativce širom SAD“, objašnjava britanski Gardijan. Možda ne treba graditi predviđanja na rezultatima dve guvernerske trke. I Metju Iglesijas, novinar Blumberga, tvrdi da izbori za guvernera nemaju mnogo veze sa stavovima prema nacionalnoj politici. Kada se bira guverner, bitni su konkretni kandidati i teme. No Iglesijas i na tom planu ima loše vesti za demokrate. „Republikanci su bili uspešni i na izborima za legislativu Virdžinije i NJu DŽersija, a za ta nadmetanja važi upravo obrnuto. Gotovo nijedan glasač nema pojma ko ga predstavlja u državnoj legislativi, i zato su rezultati tih izbora čist proizvod stavova prema politici na nacionalnom nivou.“ Stiven Svini, doskorašnji demokratski predsednik Senata NJu DŽersija, izgubio je od republikanskog kandidata Edvarda Dara, kamiondžije koji je na kampanju potrošio svega nekoliko hiljada dolara. I to je već žestoko upozorenje demokratama na to šta bi moglo da ih dočeka sledeće godine na izborima za Kongres. Mreža En-Bi-Si je posle nedavnog istraživanja tvrdila da rejting demokratskog predsednika DŽozefa Bajdena uporno pada, i da ga je u oktobru podržavalo svega 42 odsto ispitanika. Od kraja avgusta, podseća Gardijan, Bajdena su loše vesti sustizale jedna za drugom - sramotne slike američkog povlačenja iz Avganistana, novi bes kovida, međusobne svađe demokrata oko Bajdenovih namera. Demokrate iz Predstavničkog doma Kongresa u subotu jesu prihvatile da izdvoje bilion dolara za obnavljanje američke infrastrukture, ali skoro duplo veći paket, koji Bajden želi da nameni popravljanju američkog zdravstva i klime, za sada ne žele da usvoje. Demokratska većina u Kongresu već je tanka, a porazi sledeće godine mogli bi Bajdenu da podignu nesavladiv zid. Marko Lovrić