Definisani i nedefinisani

Na radost celokupne kulturne javnosti, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, posle osam godina vratila je u život nacionalne penzije. To je dobra vest. Loša vest je da u ovom izvlačenju kandidata ni ona tanušna granica između kulture i estrade, između vrednih ostvarenja i nuvo riš veličina, više ne postoji. Držeći se Zakona o kulturi, pravo na priznanje koje se popularno i s pravom zove nacionalna penzija (jer se dodeljuje tek kada osoba stekne pravo na starosnu penziju), jednako može da stekne vrhunski umetnik kao i nedefinisani delatnik u kulturi teško razumljivog profila. Svi su smešteni u 22 kategorije: 1. književno stvaralaštvo, 2. književno prevodilaštvo, 3. muzičko stvaralaštvo, 4. muzička interpretacija, 5. likovna umetnost, 6. primenjena i vizuelna umetnost, dizajn i umetnička fotografija, 7. filmska umetnost i audio-vizuelno stvaralaštvo, 8. pozorišna umetnost – scensko stvaralaštvo i interpretacija, 9. opera, muzičko scensko stvaralaštvo i interpretacija, 10. umetnička igra (klasičan balet, narodna igra i savremena igra), 11. digitalno stvaralaštvo i multimedija, 12. arhitektura, 13. prevođenje stručnih i naučnih tekstova, 14. izvođenje muzičkih, govornih, artističkih i scenskih kulturnih programa, 15. istraživanje, zaštita, korišćenje, prikupljanje i predstavljanje nepokretnog kulturnog nasleđa, 16. istraživanje, zaštita, korišćenje, prikupljanje i predstavljanje pokretnog kulturnog nasleđa, 17. istraživanje, zaštita, korišćenje, prikupljanje i predstavljanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, 18. filmske i televizijske delatnosti, 19. naučnoistraživačka i edukativna delatnost u kulturi, 20. bibliotečko-informativna delatnost, 21. izdavaštvo i 22. produkcija kulturnih programa i dela. O tome ko će biti predlagan u ove 22 oblasti kulture i umetnosti, odlučivaće isključivo reprezentativna udruženja u Srbiji i Vojvodini kojih ima 34! Ukratko, udruženja predlažu najviše tri umetnika, a sedmočlana komisija koju će izabrati ministar kulture, od predloženih bira njih 20 koji će od 2022. imati pravo na mesečnu penziju koja u ovom trenutku iznosi 60.000 dinara. Jasna je namera da, po Zakonu o kulturi kad je reč o radnim delatnostima u ovoj oblasti, kao što piše, svi zaposleni u ovoj oblasti mogu da konkurišu za nacionalnu penziju. I tu počinje nedostatak svakog vrednosnog sistema koji je očigledno smišljen da se maksimalno umanji značaj vrhunskog umetnika. Jer, nisu godine staža u kulturi najvažnije merilo uspeha i nije tačno da se doprinos nacionalnoj kulturi stiče tek kada se ode u starosnu penziju. Glumac Vojislav Brajović je odavno ugradio svoj doprinos srpskoj istoriji glume, ali nije bio u penziji da bi mu se to i formalno priznalo. A proteklih osam godina mu je oduzelo mogućnost da dobije nacionalnu penziju. Jer, kako tumačiti tačku 14 – izvođenje muzičkih, govornih, artističkih i scenskih kulturnih programa – osim kao široko polje na kojem će se pronaći svaki mediokritet koji nije u kategoriji glumac, pevač, reditelj? Koje reprezentativno udruženje pokriva te delatnosti? Ili, šta znači tačka 18 – filmske i televizijske delatnosti – ako je pre toga već regulisana oblast filmske umetnosti? Ili, šta znači tačka 19 – naučnoistraživačka i edukativna delatnost u kulturi, tačnije kojem umetničkom udruženju pripadaju zaposleni u toj oblasti? Ili, koji su to umetnici pod tačkom 22 koji se bave produkcijom kulturnih programa i dela? Jednako je neodgovorno kako su se u tačkama 16, 17 i 18 smestili istraživanje, zaštita, korišćenje, prikupljanje i predstavljanje nepokretnog kulturnog nasleđa, pokretnog kulturnog nasleđa i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kao i veština da prevodioci konkurišu po dva osnova…To je isto kao kad bi glumci konkurisali u kategorijama – glumci tragičari, glumci komičari… Da je živ, jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih novinara Bogdan Tirnanić, čiji je doprinos filmskoj kulturi ogroman, ne bi mogao ni po jednom osnovu da konkuriše za nacionalnu penziju. Ali, televizijski snimatelj koji ga je snimao dok je govorio, sigurno može. Baš kao i producent kulturnog programa i dela u kome je Tirke učestvovao. Radmila Stanković