Pismom ćeš me, pismom ću te

Nevolja nikad ne dolazi sama. I kao da predsedniku Srbije nisu dovoljni neprijatelji bili Đilas, Šolak, tviteraši i Žaklina Tatalović, sada su se na njega ostrvili i američki kongresmeni. Kada mu o političkoj karijeri ne rade unutrašnji neprijatelji, aktiviraju se oni spolja. A čak i kada se aktiviraju ti spolja, ispadne da su za to zaslužni ovi iznutra, koji su malo skoknuli spolja i nahuškali te spoljašnje da rovare ovde unutra. Grupa američkih kongresmena napisala je pismo predsedniku Sjedinjenih Američkih Država DŽozefu Bajdenu u kojem izražavaju zabrinutost zbog rastuće korupcije, gušenja medija, netransparentnog poslovanja državnog Telekoma i tesne povezanosti niza prorežimskih medija sa državom. Oni su, između ostalog, zatražili da Bajden uvede sankcije svim osobama koje učestvuju u destabilizaciji Zapadnog Balkana, dakle onima koji podstiču korupciju, guše medije i iz političkih interesa omogućavaju pomenutim kompanijama da posluju tako kako posluju. Pomenuti prodržavni mediji, koji na Tviteru i dalje nose oznaku „Mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije“, potegli su sva oružja koja imaju i raspalili ne samo po američkim kongresmenima, već i po, zna se već, Draganu Đilasu i Draganu Šolaku, kao majstermajndovima koji stoje iza ove spletke protiv Srbije, i pre svega, zna se već, protivu Aleksandra Vučića. Osudi izdajničkog delovanja pomenutog dvojca pridružili su se premijerka Ana Brnabić i drugi funkcioneri, što države što stranke, mada mu to dođe na isto, kao i sam predsednik Srbije. Ali ne samo to. On je najavio srpsku rezoluciju u narednih mesec dana, „pa ćemo videti koliko će kongresmena nju potpisati“. Možda bi neko naivan pomislio da će predsednik makar reći. „Dobro, pročitali smo pismo, sagledali navode u njemu, proverićemo sve i reagovati ako se ispostavi da je nešto od toga tačno“. I svi bismo znali da od toga nema ništa, da je sve to „kao“, ali barem bi reakcija bila nekako... pa pristojna i odmerena. Ali ne! Neće se Srbin Aca saginjati pred kongresmenskom čizmom! Osim što je iskoristio priliku da sebe uporedi sa Robinom Hudom, on je saopštio i da će na njihovo pismo odgovoriti srpskim pismom! Sad, šta će u tom pismu pisati, da li hvalospevi o Aci ili neka sočna pljuca o dvojici Dragana ili možda oba, to ćemo tek da vidimo. Ali videćete vi kako se pišu pisma! Ako ste vi imali sedam kongresmena, ja ću da imam bar 12! Ili 15! Ma možda i celih 17! Kad opozicija napravi „Apel 100“, ja napravim „Apel 1.000”! Kada Đilas i Šolak naprave pismo „sedam kongresmena“, ja napravim pismo „17 kongresmena“! Sve u svemu, pošto predsednik voli da bude akter dešavanja koja se dešavaju prvi put u novijoj istoriji Srbije, evo sada je u tome i uspeo, ali zaista. Ovo je, naime, prvi put da američki kongresmeni traže sankcije za neke ličnosti iz Srbije još od devedesetih godina i vladavine Slobodana Miloševića. Kada su kongresmeni poslednji put pisali pismo o nekom srpskom vladaru, tražili su da se protiv Slobodana Miloševića podigne optužnica pred tribunalom u Hagu. Kako se sve završilo, znamo. Tako je. Sloba je napisao svoje pismo, sakupio više kongresmena, pobedio zlu Ameriku i živeo srećno i zadovoljno do kraja života. Baš je to tako bilo.