Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   27.11.2022. 07:05
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Односи Србије и Хрватске
Између политичког рата и мира

За Србе у Хрватској ниједна врста ратовања не доноси добро. Ни она војна у којој су доживели катастрофалне, историјске губитке, ни ова политичка која отежава опоравак десетковане српске заједнице у Хрватској


Каже се да мир, стабилност, сурадња, прогресивне политике и друштвени просперитет на југоистоку Европе увелике овисе о односима између Хрватске и Србије, Срба и Хрвата. Од почека (1991) другог рата у 20. стољећу између Хрвата и Срба прошло је више од три деценије. Од потписивања споразума о миру и политичким односима (1995) прошло је више од 25 година. Исто толико времена прошло је од потписивања Споразума о нормализацији односа између Хрватске и Србије (тада још Савезне Републике Југославије) из 1996. У тих готово три деценије било је раздобља без политичке сурадње или са на минимум сведеном сурадњом у политичкој сфери (прве четири године, од 1996. до 2000. и задње четири године, од 2018. до 2022) и раздобља са политичком сурадњом већег или мањег интензитета (од 2000. до 2018). У том је раздобљу манифестирано и/или исказано највише геста различитих врста жаљења или извињења због ратних жртава и дистанцирања од ратних политика. У том је раздобљу потписано много међудржавних споразума (укључујући и Споразум о заштити права националних мањина) те постигнута значајна економска и културна размјена. Међутим, у том раздобљу Србија и Хрватска нису завршиле своје унутрашње и међусобне политичке ратове. Самим тиме нису изградиле ни потпуни мир. То и њих и регију чини политички недовољно стабилним, а међусобну сурадњу лимитираном и крхком. У том раздобљу нису успјеле развити одрживе прогресивне политике и одржив друштвени просперитет. Зашто је то тако? Зашто су политички мир и сурадња између Југославије и Њемачке или Југославије и Италије након Другог свјетског рата унаточ политичким, идеолошким и геополитичким разликама брже обновљени и развијани неголи што се то догађа између Хрватске и Србије? Више је разлога зашто се политички мир међу Србима и Хрватима брзо урушава а политички рат брзо разбуктава.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Дмитриј Рогозин, директор Роскосмоса

Оно што је добро је да „сарамат“ (руска интерконтинентална балистичка ракета) неће тражити сагласност за летење од кукавичких Бугара, осветољубивих Румуна и Црногораца који су издали нашу заједничку историју. Као и остали, Швеђани.

Прочитајте све мисли
bg