Rekordni profiti u senci moguće nacionalizacije

Nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev prošle nedelje uveravali su javnost da će snabdevanje naftnim derivatima domaćeg tržišta biti sigurno i nakon što početkom decembra počne da se primenjuje osmi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, dok je istovremeno predsednik države Aleksandar Vučić izjavljivao za prestižni Fajnenšel tajms nešto sasvim drugačije. Taj britanski list, naime, preneo je reči predsednika da „Srbija razmatra mogućnost da preuzme većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, jer joj se žuri da se zaštiti od negativnog uticaja sankcija prema Moskvi“, što je odmah većini domaćih medija poslužilo da drugi put ove godine potegnu temu skore nacionalizacije NIS-a. Doduše, ne sasvim neopravdano, pošto je i sam predsednik upotrebio reč „žuri“, što svakako navodi na zaključak da ovaj posao samo što nije oposlen i da se daleko od očiju javnosti o tome uveliko razgovara, mada resorna ministarka i menadžment NIS-a tako nešto uopšte ne pominju. Osmi paket sankcija EU trebalo bi da počne da se primenjuje od 5. decembra i za razliku od situacije s proleća - kada se najavljivala mogućnost zabrane transporta sirove nafte NIS-u preko jadranskog naftovoda Janaf - sadržaće zabrane isporuke ruske nafte morskim putem. To drugim rečima znači da bi u jedinu domaću rafineriju u Pančevu mogla nesmetano da se doprema nafta iz svih drugih zemalja, izuzev iz Rusije. Za takav rasplet predsednik Srbije svojevremeno je optuživao vlast u Hrvatskoj, tvrdeći da je upravo ona insistirala na ovakvoj vrsti sankcija, pošto je izvesno da bi njihova primena naštetila NIS-u, odnosno Srbiji. Suština je zapravo u tome što NIS-u ruska nafta, koju je prethodnih meseci uvozio više nego inače, u ovom slučaju ne bi bila dostupna, te bi količine koje je uvozio iz Rusije morao da nadoknadi od drugih prodavaca. Pojašnjenja radi, godinama NIS u rafineriji u Pančevu prerađuje oko jedne četvrtine domaće sirove nafte, dok preostale tri četvrtine uvozi. Ruska nafta je u tim uvezenim količinama do sada učestvovala daleko manje nego što se u javnosti mislilo, s obzirom na činjenicu u čijem je većinskom vlasništvu srpski naftni gigant. „Najveći udeo u ukupnom obimu nafte koju uvozi NIS već nekoliko godina zauzima nafta sorte Kirkuk iz Iraka. Tokom 2021. NIS je uvezao oko 20 odsto nafte ruskog porekla od celokupnih potreba za uvoznom naftom“, kažu za NIN u ovoj kompaniji. Ipak, priznaju da je taj procenat ove godine veći i to „zbog povoljnijih komercijalnih okolnosti“, ali ne otkrivaju i koliko veći. Drugim rečima, pre rata u Ukrajini, iako je u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom njefta i Gasproma, koji zajedno poseduju 55,1 odsto akcija, NIS-u je bilo isplativije da na tržištu kupuje iračku naftu. Situacija se u ovoj godini promenila pa je zbog povoljnije cene porastao i uvoz ruske nafte, što je ovoj kompaniji omogućilo da profitabilnije posluje. NIN saznaje da je prethodnih meseci skoro polovina uvezene nafte bila iz ruskih izvora, dok je otprilike još toliko nabavljeno iz Iraka. Iz prošle sedmice objavljenog Finansijskog izveštaja NIS-a za prvih devet meseci ove godine može se videti da je neto dobit kompanije u odnosu na isti period 2021. uvećana više od pet puta. NIS je, prema tim podacima, zaključno sa 30. septembrom ove godine ostvario neto dobit od 69,4 milijarde dinara ili 591 milion evra, dok je u istom periodu prošle godine njegov neto profit bio „samo“ 13,3 milijarde dinara ili oko 113 miliona evra. Poređenja radi, svojevremeno je Gasprom njeft većinski udeo u NIS-u kupio za 400 miliona evra, a ako i u poslednjem kvartalu neto dobit bude ista kao i u trećem, ove godine NIS će završiti u plusu od skoro 800 miliona evra. Finansijski izveštaj pokazuje da je NIS u posmatranom periodu gotovo duplirao prihode od prodaje i sirove nafte i naftnih derivata, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Sve ovo ukazuje na činjenicu da je NIS i te kako profitirao u ovoj godini, što zbog cene naftnih derivata na srpskom tržištu, što zbog činjenice da je skuplju sirovu naftu iz Iraka zamenio jeftinijom ruskom, što je, takođe, imalo efekta na njegov finansijski rezultat u prva tri kvartala ove godine. Shodno tome, promenjene okolnosti zbog stupanja na snagu novog paketa sankcija EU prema Moskvi, koji uključuje zabranu transporta ruske nafte morskim putem, smanjiće profit NIS-a u narednom periodu, ali to nikako ne znači da vlasnik srpske naftne kompanije i dalje ne bi imao poslovni interes da ostane i nastavi da posluje u Srbiji. Uostalom, u NIS-u kažu da i u ovom trenutku neometano posluju, da ostaju fokusirani na nastavak započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. „Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i tržište je uredno snabdeveno svim vrstama derivata. Kompanija NIS u kontinuitetu vrši optimizaciju procesa nabavke sirove nafte, imajući u vidu da je u pitanju strateška sirovina za kompaniju. Rafinerija Pančevo jedna je od najmodernijih u ovom delu Evrope i u njoj je omogućena prerada različitih tipova nafte. U vezi sa svim aspektima sankcija, NIS nastavlja da prati situaciju i analizira sve potencijalne scenarije“, poručuju iz NIS-a, ali nisu želeli da odgovore na pitanje NIN-a da li razmatraju i opciju izlaska sa srpskog tržišta, odnosno da li su sa nadležnima u državi razgovarali o nacionalizaciji kao jednoj od opcija. Berzanski analitičar Nenad Gujaničić kaže za NIN da je nacionalizacija poslednja opcija, te nagoveštaje predsednika Vučića vidi tek kao medijsku poruku zvaničnom Zapadu. „Jasno je da je uvoz ruske nafte u ovoj godini povećan zato što je to bilo daleko isplativije. Nakon što se usvoji naredni paket, ako bude podrazumevao obustavu transporta ruske nafte naftovodom, NIS će morati da se vrati na kupovinu neke druge nafte, pa bi njegov profit u narednoj godini mogao biti znatno manji, ali i dalje bi bio i te kako profitabilan. Drugo, NIS je sasvim sigurno agresivnije kupovao u prethodnom periodu, verujem da nafte ima dovoljno da ne mora nekoliko narednih meseci uopšte da uvozi“, kaže Gujaničić, po čijim će rečima rasplet situacije zavisiti pre svega od toga šta će se nadalje dešavati na ukrajinskom ratištu i u kojoj meri će Evropa zaoštravati sankcije. Komentarišući navode pojedinih medija da su se već pojavili zainteresovani za preuzimanje NIS-a od Gasprom njefta, poput mađarskog MOL-a, ali i nekih drugih kompanija, Gujaničić odgovara da mu nije jasno kako se nešto prodaje, ako sadašnji vlasnik nije dao naznake da želi da proda. „Sve mi više liči na medijske licitacije nego na ozbiljne indicije da se uopšte razmatra prodaja NIS-a. U ovom trenutku mi tako nešto deluje zaista daleko i malo verovatno, čak i uzimajući u obzir neizvesnost koja je velika i nemogućnost da se predvidi dalji tok situacije i odnosa na relaciji Brisel – Moskva“, ističe Gujaničić. Sagovornik NIN-a kaže da će rasplet zavisiti i od daljih odnosa Srbije prema sankcijama Rusiji, ali i od činjenice koliko će se zvanični Brisel u narednom periodu baviti našom spoljnom politikom i pritiscima na vlasti da uvedu sankcije Moskvi. Ipak, čak i takav scenario ne bi automatski značio odlazak Gasprom njefta iz Srbije, odnosno prodaju ili pak nacionalizaciju NIS-a, a o čemu se u domaćoj javnosti spekuliše po drugi put ove godine. „Najgori scenario bio bi svakako onaj u kojem NIS ne bi mogao zbog sankcija da uvozi ni rusku, ni bilo koju drugu naftu, a opet ne bi želeo da izlazi iz vlasništva ili sa tržišta, nego bi njegovi vlasnici doneli odluku da ne rade ništa. Gasprom je toliko velika kompanija, njima je poslovanje u Srbiji kap u moru i u tom smislu to može biti jedno od rešenja, ali zaista ne vidim u ovom trenutku naznake tako nečega“, kaže Gujaničić, navodeći da bi tek u takvom raspletu nacionalizacija mogla biti uzeta u razmatranje. Za sada niko ne može pouzdano da kaže kako bi se takav postupak tačno sproveo, ali nije nezamislivo da država, ako se okolnosti promene, donese i takvu odluku, pravdajući je činjenicom da je ugroženo ili obustavljeno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima i da alternativa podržavljenju jednostavno ne postoji. Petrica Đaković