Opet fale dva ključna minuta

Imali smo prilike nedavno da pratimo maratonsku sednicu Skupštine Srbije o rebalansu budžeta. I reklo bi se da je naglasak tu bio na nekim dosadnim stvarima, recimo koliko ima para u budžetu, na šta ih trošimo i na šta ćemo još da trošimo, ko je trošio manje, a ko više nego što treba, kome koliko fali i zašto fali (dobro, ovo se nikad ne pita, realno), od koga pozajmljujemo i kome pozajmljujemo i generalno hoćemo li mi preživeti tu nadolazeću zimu ili ne. Reklo bi se, ali samo za onoga ko ne zna našu Skupštinu i naše poslanike. Oni kad su dobili najavu za sednicu, kad su pročitali „sednica o rebalansu budžeta“, protumačili su „pričaj bukvalno o svemu, osim o rebalansu budžeta“. To samo po sebi jeste sporno, ali nije ni prvi ni poslednji put, malo smo se već i navikli da one koje plaćamo od poreza ne rade ono za šta ih plaćamo, bilo da je to Milorad Grčić koji tovari blato umesto uglja u termoelektranu ili poslanik koji priča o nečemu o čemu ne bi trebalo da priča tokom skupštinske sednice. Ono što je, međutim, malkice spornije od toga jeste kada poslanici u Skupštini jedni druge seksistički vređaju, ograničavaju jedni drugima kretanje i vređaju se na sve moguće i nemoguće načine, jer za to ih tek ne plaćamo od tih naših poreza. A sve je počelo tako što je poslanik Srpske napredne stranke Dalibor Šćekić izgleda nekako simulirao oralni seks pokušavajući tako da uvredi koleginicu poslanicu iz Demokratske stranke. Kažemo „izgleda“ jer se u prenosu to nije videlo, a Šćekićev stranački kolega i ujedno predsednik Skupštine Vladimir Orlić kaže da je on snimak pogledao i da Šćekić nije uradio ništa. Nama, običnim smrtnicima, snimak nije pokazao, izgleda da i tu nedostaju ključna dva minuta, pa jedino ostaje da mu verujemo na reč. Tek što su se strasti malo smirile, ponovo ih je rasplamsala poslanica SNS-a Sandra Božić, koja je konstatovala da se poslanice opozicije prečesto šetkaju između redova gde sede naprednjaci i zapitala da li se one to njima „preporučuju“, da li bi možda želele da i one malo sednu u te redove, valjda toliko elitne da bi svako poželeo tu da sedne. A koliko su poslanice opozicije preterale sa šetkanjem, svedoči i to što im je nekoliko poslanika vladajuće stranke na kraju i fizički blokiralo prolaz. Da li je taj gest imao neku svrhu i cilj, nismo uspeli da doznamo, pa je ostao utisak da se radi o čistoj obesti na nivou učenika petog razreda osnovne škole, jer zašto bi neko branio opozicionarima da izađu iz sale? U nekim starim dobrim vremenima poslanici vlasti bi sve učinili da pomognu opozicionarima da izađu iz Skupštine i po mogućstvu se nikada u nju ne vrate, ali ovo su neka baš čudna vremena, opozicija ‘oće napolje, al’ ovi im ne daju. Uzevši u obzir samo ove momente jedne, možemo slobodno reći, potpuno spektakularne sednice, više nam se ne čini toliko ludom ni ideja nevešte mlade poslanice SNS-a Draginje Vlk, koja je predložila da se predsedniku Aleksandru Vučiću nekako omogući da vlada doživotno. Kad pogledamo ko nam sve sedi u Skupštini i šta tamo radi, možda bolje nismo ni zaslužili.