Petar Rimljanin

Počeo sam da ložim za Mitrovdan, ali ne zato što mi je hladno, već što uživam da gledam kako vatra u peći gori. Magija vatre vraća me u drevna vremena kada su se Srbi vatrom grejali u vinčanskim kolibama. Kada se prepustim gledanju vatre zaboravim na sve što se oko mene dešava. Zaboravim na DŽonija i njegove „vračarce“, ne razmišljam zašto se ruska vojska povukla na levu obalu Dnjepra i ko koga krade na američkim izborima. Gledanje vatre me odvuče u vreme posle Nojevog potopa kada je u Podunavlju ostalo mnogo blata od Panonskog mora koje je grunulo kroz Đerdap… Elem, posle Nojevog potopa Vinčanci nisu mogli godinama da obrađuju zemlju, pa su se okrenuli lovu i počeli da jedu – meso. To je, pak, u njima počelo da stvara ratničke strasti i od tada počinju sve ljudske, pa i srpske propasti. Zato sam počeo da izbegavam meso, pogotovo roštiljsko, jer ono je za kontejner, a ne za ljudsku upotrebu. Od mesa, kušam tek na slavama i veseljima i to samo ovčetinu i jagnjetinu, dobro, i pastrmku. Vratio sam se, uglavnom, ovčijem siru, jajima i pasulju. Kuvanje pasulja za mene je pravi ritual, pogotovo kada se kuva na vatri, a ne na struju. Prvo ga potapam dva dana, a kada počnem da ga kuvam, u njega naseckam skoro kilo crnog i belog luka, naseckam i ljute papričice i dodam malo svinjske masti. Naravno, kasnije, i aleve paprike, slatke, a i ljute. Nekad sam u pasulj stavljao i suva rebra i slaninicu, ali od toga sam vremenom odustao. A posle pasulja bez mesa može da se popije dosta vina, verujte mi! Kafanske rasprave mnogo su mirnije i nekako lakše uđeš u sebe i smiriš se; bilo da treba da pišeš ili da potoneš u san. I nekako si spreman da mirnije dočekaš i svetski nuklearni rat koji samo što nije počeo. Nije li, onomad, Putin rekao Makronu da atomske bombe ne moraju da se bacaju na glavne gradove. Amerikanci su bacili bombe na Hirošimu i Nagasaki i Japan se predao. Pritom, Putin podseća da ruska nuklearna raketa može da za devet minuta stigne do Londona. Da li nam, zaista, prilazi smak sveta? Prorok Malahije iz Irske je još u 14. veku prorokovao da će smak sveta nastupiti kada papa po imenu Petar zasedne u Vatikanu. E, sad, neki smatraju da se Malahijevo proročanstvo odnosi na sadašnjeg papu Franju… K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovako, proriče: „Smak sveta počeo je u Rimu još kada je Petar izdao Isusa koji je, posle jerusalimskog raspeća, ušao na rimske kapije koje vode ka Albanskim gorama. Petar, zaprepašćen pojavom Isusa, izgovorio je ono čuveno: „Quo vadis, Domine?“, na šta mu je Isus odgovorio: „Evo, dođoh da me izdaš još jednom!“ I Petar je javio Tiberiju da je Isus došao u Rim da ga ubije. Tako je Isus privezan za Stub srama ispred rimskog Koloseuma, a odakle su ga živog skinuli rimski gladijatori, a Petra su iskasapili.“ Nešto slično govorio je i Mladen Protić, poznatiji kao Niče iz Guče. I on je tvrdio da je „Isus Slovenin razapet u Rimu, ali da se to desilo u devetom veku“?! Onda nije čudno što u starim srpskim rodoslovima piše da je „Nemanja praunuk cara Konstantina“?! Nego, već u dva navrata, na nebu iznad Ukrajine primećene su NLO letelice. A ako je verovati Velji Baletanu iz Mokre, koji je već imao susrete sa vanzemaljcima, ovih dana „na vrhu Suve planine pojavilo se dvadesetak vanzemaljaca“. A iznad Mokranskog vrela je epicentar Kosmičkog levka kojim vanzemaljci silaze na Zemlju… I moja Crna je opsednuta smakom sveta: „Sve se nešto nadam da će vanzemaljci da spreče nuklearni rat. Jer, ova planeta je njihova! Oni tu žive od davnina, na Južnom polu i Antarktiku! To su znali još Hitler i Staljin!“