Sistemska borba protiv (Saveta za borbu protiv) korupcije

Glavne kočnice privrednog rasta su korupcija i nedovoljna vladavina prava i ako Vlada nastavi da ignoriše ove fundamentalne probleme, Srbija će trajno ostati u grupi najmanje razvijenih evropskih zemalja, kaže Pavle Petrović za ovaj broj NIN-a. Ali, nije to jedini razlog za ovaj tekst. Najpre, nije predsednik Fiskalnog saveta jedini koji smatra da korupcija usporava privredni rast. I u preambuli Krivičnopravne konvencije Saveta Evrope o korupciji iz 1999, koju je Skupština SR Jugoslavije ratifikovala još 2002, navodi se da korupcija „narušava konkurenciju, ometa ekonomski razvoj i ugrožava stabilnost demokratskih institucija i moralne osnove društva“. To mu, prosto, dođe već kao aksiom, nešto što se uzima zdravo za gotovo. Skoro kao mito u Srbiji. Na stranu što se predsednik Fiskalnog saveta nije toga setio ovih dana. O tome je, samo da je neko hteo da ga sluša, govorio još na Kopaonik biznis forumu, pre tri i po godine, u martu 2019. A ako je već tako, a jeste, hajde baš da vidimo šta aktuelna vlast preduzima da se smanji korupcija. I ne može se reći da ne preduzima ništa. Naprotiv, preduzima sve što je u njenoj moći da umanji efekte te borbe. Iako su rebalansom budžeta planirani rashodi države - zbog inflacije, naravno - za ovu godinu povećani za 2,3 milijarde evra u odnosu na prvobitno planirane (sa 14,6 na 16,9 milijardi evra), nijedan dodatni cent neće biti izdvojen za finansiranje rada vladinog Saveta za borbu protiv korupcije! A da se ne radi o nekom slučajnom propustu, već da je u pitanju „sistemski pristup“, svedoči i podatak da je i predlogom novog budžeta za 2023. za rad Saveta predviđena u dinar ista suma kao i ove godine. Iako će 2023. ukupni rashodi biti za 3,3 milijarde evra veći od originalnim budžetom planiranih za ovu godinu. Pa, zar je moguće da od tih 5,5 odsto BDP-a za Savet za borbu protiv korupcije nije mogao da se odvoji baš nijedan dinar. Kao da na njihov rad ne utiče rast cena od 15 odsto u poslednjih 12 meseci. I kao da samo na njih neće uticati buduća inflacija, zbog koje će biti povećane plate svih ostalih koji rade za državu. Za Riplija je verovatno podatak da je za rad Saveta i prošle, i ove, i naredne godine Vlada planirala apsolutno istu sumu, 23,1 milion dinara, s tim što je 2021. dobio dva odsto manje od te sume. A možda je to i najbolje što je moglo da im se desi. Šta ako se neko u Vladi seti da bi gašenjem Saveta, kao što je krajem prošle godine ukinut Tim za smanjenje siromaštva, država mogla da uštedi 16.000 evra mesečno? Da, baš toliko košta rad celog Saveta. Neko u Vladi sigurno se drži one narodne - koliko para, toliko muzike. A muzika koju bi mogao da komponuje Savet koji se ozbiljno bavi borbom protiv korupcije ne bi prijala njihovim ušima. Ne mogu, međutim, da grešim dušu. Mogao je Savet da prođe i gore. Da im na ovu skupoću Vlada dodatno zavrne slavine. Kao što je zavrnula nekim državnim agencijama. Ma, ne, naravno da nije smanjila budžet Bezbednosno-informativne agencije, već Agencije za sprečavanje korupcije i to sa 301 na 298 miliona, s tim što će joj sledeće godine sledovanje smanjiti na 296 miliona dinara. To, naravno, ne znači da će toliko i dobiti, kao što ni lane nije dobila planiranih 300 već 282 miliona. Zbog inflacije, Agencija za sprečavanje korupcije naredne godine imaće na raspolaganju 15-20 odsto manje novca nego ove. Pa neka posle neko kaže da država ne ume da štedi. Ume, samo kad hoće. Zato nas dva i po puta više od Saveta i Agencije za sprečavanje korupcije košta Avio-služba Vlade Srbije, koja je prošle godine potrošila 818 miliona dinara. A utisak je da ljudi iz vrha vlasti ove godine lete više nego ranije. Što bi rekao Duško Radović: „Sve što leti, htelo bi da leti – neka leti, i treba da leti.“ Ako uskoro zbog magle uopšte budu mogli da polete iz Beograda, jer je Vlada smanjila ovogodišnje sledovanje i Agenciji za zaštitu životne sredine sa 417 na 400 miliona dinara. O korupciji da i ne govorimo, jer odlukom Vlade, stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Generalni sekretarijat Vlade. Za one koji su zaboravili, generalni sekretar Vlade već deceniju je isti čovek, Novak Nedić. Možda nam i zbog toga tako dobro ide.