1.300 kaplara iz Kragujevca

Dok u kompaniji Fijat Krajsler Srbija, prema saznanjima NIN-a, startuju pripreme za novi početak proizvodnje električnih automobila, najavljen za još uvek podaleku 2024, više od 1.000 prekobrojnih radnika, uprkos letošnjim obećanjima predsednika Aleksandra Vučića da će ubrzo da dobiju novi posao, mahom u državnim preduzećima, i dalje čame besposleno i „krckaju“ ostatke dobijenih otpremnina. I to u vreme koje protiče u znaku brojnih jubileja nekadašnje jugoslovenske i srpske automobilske industrije. Pritisnuti brigom kako će spojiti kraj s krajem, malo ko se setio da je 16. novembra 1971. u Kragujevcu počela proizvodnja „stojadina“, a poslednji od 1.045.458 primeraka „zastave 101“ proizveden je 20. novembra 2008. Pre toga, 18. oktobra 1955. u Kragujevcu je počeo da se proizvodi, ili tačnije rečeno sklapa legendarni „fića“, ali ne u Zavodima Crvena zastava, već u pogonu Stara prikolica, predratnog Vojnotehničkog zavoda. Prvi „domaći“ automobil napravljen je po modelu „fijat 600“, za koji je 1954. kupljena licenca od Italijana. Ove jeseni, 67 godina docnije, domaća auto-industrija je ponovo na (pra)početku, jer bi u Kragujevcu, kako je najavljeno, za dve godine trebalo da počne proizvodnja jednog ili dva električna automobila Stelantisa, kompanije nastale spajanjem Pežo-Sitroena i Fijat Krajsler grupe. U fabrici je od 1. jula na platnom spisku ostalo tek oko 500 od nekadašnjih 3.200 radnika, dok ih je stotinak krajem jula i tokom avgusta otišlo na rad u Slovačku. Od 1.300 prekobrojnih, uprkos obećanjima državnog vrha, tek nešto više od stotinu je našlo novi posao u državnim ili stranim kompanijama, ali bez pomoći države. Početkom novembra, iz Slovačke se u Kragujevac, na pauzu od mesec dana, nakon tri meseca rada u Stelantisovoj fabrici u Trnavi, vratila prva grupa od oko 20 radnika. Neki od njih, koji ne žele da govore javno da ne bi ostali bez angažmana, za NIN kažu da nisu najzadovoljniji uslovima života i rada u Slovačkoj. Naprotiv, kažu da tamo žive i rade „o svom ruhu i kruhu“, od plata koje ne premašuju 800 evra, a sami plaćaju stan i hranu. Tvrde i da prošlog meseca 10 dana nisu radili, pa će im za te dane plate biti umanjene 35 do 40 odsto. Misle i da je izigran važeći Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na rad u inostranstvo, po kom je poslodavac obavezan da radnicima koje šalje na rad u firme izvan zemlje plati smeštaj, hranu i putne troškove do posla i natrag. Ta odredba za njih ne važi, jer su navodno u Slovačku otišli - dobrovoljno, i to ne kao zaposleni u Stelantisu, već su tamo radno angažovani posredstvom agencija za iznajmljivanje i zapošljavanje radnika. Slaba im je uteha to što ni njihovim kolegama u Kragujevcu nije ništa bolje, jer je njihova plata nešto veća od 50.000 dinara, što je skoro upola manje od 800 evra. A osim što su nezadovoljni visinom zarada, uplašeni su i nedostatkom posla, a znaju da se slična situacija poslednji put završila masovnim otpuštanjem. Prema ranijim najavama, još pre mesec dana, sredinom oktobra trebalo je da počne instaliranje nove opreme (linija robota). U menadžmentu FKA Srbija za NIN tvrde da je ovih dana deo pogona Karoserija 1, površine 8,5 hektara, potpuno očišćen i da će krajem novembra definitivno početi da se instalira nova robotska linija za izradu delova karoserije za prvi električni automobil. Tome u prilog govori i saznanje NIN-a da je prethodne sedmice u Kragujevcu boravila delegacija italijanske kompanije, koja je ovde instalirala robote i za proizvodnju „fijata 500L“. U menadžmentu FKA Srbija kažu da će 2024. početi proizvodnja novog elektromobila, a da će se u fabrici praviti delovi i za drugi model, u čiju će proizvodnju biti uključeno nekoliko Stelantisovih fabrika. Gde će taj drugi model da se sklapa, još uvek se ne zna. U Kragujevcu bi voleli da to bude u FKA Srbija. Nezvanično, Stelantis planira da lokalizuje i proizvodnju delova i pozicija za novog „strujadina“ i proletos se o tome oficijelno razgovaralo sa stotinu potencijalnih komponentaša iz celog sveta, pa i sa nemačkim Leonijem, koji već ima fabriku u Kraljevu, i koji navodno planira da u Kragujevcu otvori još dva pogona. Posle povratka Fijata u Kragujevac 2008, mnogi su verovali da će domaća auto-industrija, opet uz pomoć italijanske kompanije, krenuti putem oporavka od pogubnih posledica politike Slobodana Miloševića. Ti „snovi“ raspršili su se u maju ove godine, kada je saopšteno da fabrika dve godine neće raditi, da će na platnom spisku ostati samo 500 radnika. Bio je to „hladan tuš“, nakon radosnih vesti iz marta, kada je u Predsedništvu Srbije potpisan ugovor Vlade i Stelantisa o proizvodnji automobila na električni pogon i to uz finansijsku podršku države u vidu subvencija iz budžeta od 48 miliona evra. Otkaze tom prilikom niko nije pominjao. Šok je usledio u prvoj polovini maja, kada je zaposlenima ponuđena otpremnina od 220 evra po godini staža i selidba na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Nezadovoljni ponudom, radnici su započeli blokade saobraćajnica u Kragujevcu, a potom i u Beogradu, jer nisu bili zadovoljni ishodom pregovora sa Vladom i premijerkom Anom Brnabić. Proteste su okončali kada ih je predsednik Vučić 25. juna obavestio da će otpremnine za prekobrojne biti 790 a ne 220 evra po godini staža, a predočio im je i spisak firmi koje će preuzeti višak radnika iz FKA, koji ne žele da rade u Slovačkoj. Na tom spisku našle su se dve državne firme iz namenske industrije, Zastava Tervo iz Kragujevca i Borbeni složeni sistemi iz Velike Plane, kineski Janfeng, nemački Vaker Nojzon, Leoni iz Kraljeva, a pominjala se i nemačka kompanija „koja bi do kraja godine trebalo da stigne u Kragujevac“. Još nije stigla, a kad će, ne zna se. Jedan od bivših zaposlenih, koji je prisustvovao sastanku sa Vučićem, kaže da im je u jednom trenutku predsednik rekao da „u preduzećima sa spiska može da se zaposli i više radnika od onih koji će u Fijatu da ostanu bez posla“. Na pitanje jednog od sindikalaca, „ko garantuje da će dogovoreno biti ispunjeno i da će biti obezbeđen posao za sve prekobrojne u Fijatu“, sagovornik NIN-a kaže da je šef Vučićevog kabineta Ivica Kojić „pomalo srdito podsetio okupljene da razgovaraju sa predsednikom Srbije, a Vučić je rekao da mu navedu jedan primer da je nešto obećao, a da nije ispunuo“. „Zato sada očekujemo da zapošljavanje u fabrikama u Kragujevcu i okolini počne što pre, jer smo dobili uveravanje predsednika Vučića i Vlade da ima dosta slobodnih radnih mesta, a na radnicima je da vide da li će da ih prihvate ili ne“, isticali su sindikalci FKA nakon sastanka u Predsedništvu. Četiri dana kasnije, 29. juna, 492 radnika su dobila otpremnine, a mesec dana kasnije po 790 evra za godinu staža dobilo je još 860 bivših radnika, od kojih je ogromna većina sada na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Pet meseci posle dogovora sa predsednikom Vučićem, posao u Zastavi Tervo od predviđenih 100 dobilo je oko 15 radnika Fijata, a u Borbenim složenim sistemima nijedan. Dobro upućene to i ne čudi, jer iako je obećano da će posao u toj državnoj firmi dobiti čak 150 prekobrojnih u FKA, Borbeni složeni sistemi i bez njih imaju previše problema, jer su 2021. završili sa neto gubitkom od 112 miliona, a 2020. sa minusom od 159 miliona dinara. Ni Zastava Tervo ne stoji mnogo bolje, jer je u dve prethodne godine utrostručila neto gubitak, sa 36 na 83 miliona dinara. Neko je možda i uspeo da se zaposli u Janfengu, Vaker Nojzonu ili Leoniju, ali nema zvaničnih informacija o tome. Neki su se samoinicijativno zaposlili u Zastava oružju, a ima i onih koji su sami konkurisali i dobili posao u Čačku, ali bez ikakve podrške države. „Nasuprot svim obećanjima, država nije učinila baš ništa da pomogne da prekobrojni u Fijatu dobiju novi posao u kompanijama sa spiska kojim su mahali pred nama. Naprotiv. U međuvremenu, neki su se sami snašli i danas rade kao građevinci, keramičari, moleri, zanatlije, neki su otišli u inostranstvo, neki rade u manjim privatnim firmama, a u najtežem položaju su žene, jer se na tržištu sada uglavnom traže zavarivači, bravari, strugari i radnici za druge zanatske poslove koje žene uglavnom ne mogu da rade. Država od otkaza nije zaštitila bar jednog od supružnika, ako su oboje radili u FKA, tako da su oni sada u vrlo nezavidnoj situaciji“, navode za NIN učesnici razgovora sa Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem. Godina 2024. poprilično je daleko, a političke i ekonomske (ne)prilike u Evropi i svetu, zbog agresije Rusije na Ukrajinu, iz dana u dan se sve više komplikuju, dok Srbija stoji po strani, čuvajući „neutralnost“ i odbijajući da prihvati preporuke EU, iz koje dolazi najviše investicija. Kako će to da se odrazi na planove stranih kompanija koje su prisutne u Srbiji ili su planirale da ovde investiraju, ostaje da se vidi. Zoran Radovanović