Nema predaje, a šta ostaje

Razumevajući što neke, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, politika kosovskog premijera Aljbina Kurtija, sasvim moguće povremeno i opravdano dovodi do besa, stvaranje strategije bazirane na tom besu ne čini ih svetom, sa moralnim befelom za bilo šta, naročito ne za akciju koja podrazumeva opasnost. Umesto toga, čini ih taman onakvima kakvi su Srbe na Kosovu nedavno izveli na barikade – ili beznadežnim glupacima ili, što je još gore, beznadežnim pokvarenjacima. I tome ne može pomoći ni vešt protestni diskurs u kome je traženo puštanje na slobodu trojice Srba, doskorašnjih policajaca, i potpuno povlačenje dugih cevi i oklopnih vozila sa severa. Ako bismo stvari procenjivali po Vučićevim nalozima o podizanju borbene gotovosti, zahtevu za povratak do 1.000 srpskih vojnika na Kosovo, ili izjavi da bi „nam trebalo trideset minuta da preoremo celu njihovu jednu bazu“, predsednik bi komotno mogao u ove prve. Samo što to nema veze sa pameću. Teško da je on nameravao, a još manje smeo da upotrebljava haubice ili šalje vojsku preko administrativne linije. I koliko god da smo svikli na to da budemo ovce, Vučić u viđenom igrokazu nije bio vuk. I teško da će biti bilo kada. Ovog puta performans je osmišljen tako da Srbi sa severa postanu stalni taoci Vučićeve podmukle namere da za potencijalni gubitak Kosova optuži Albance, evropske posrednike, „srpski ološ za dna kace“... I na stranu sad to što dežurni dvorski analitičari mogu da propuste sve, osim da dobrovoljno pristanu da budu budale, i uklanjanje barikada proglase još jednom velikom Vučićevom pobedom - šta se zaista dobilo od onoga što se tražilo? Da, Srbi su pušteni iz pritvora, ali su kosovska policija, duge cevi i oklopna vozila i dalje na severu Kosova. Otuda je „slučaj“ sa barikadama posebno beskrupulozan, jer je formacijski koncipiran da građane učini zatočenicima strategije koja podrazumeva puku kupovinu vremena do ispunjenja obećanja datog strancima još onog dana kada je dolazio na vlast. Bez obzira na to koliko cenu Srbi sa Kosova platili zbog toga. I zato, jamačno, Vučić spada u ovu drugu felu. Ima, ipak, jedna stvar u kojoj Vučiću treba dati za pravo. On, može biti, nije ni svestan kakvu istinu izgovara kada ispaljuje jeftinu kabinetsku dosetku: „Nema predaje!“ Ništa logičnije od toga, jer se više nema šta predati, Vučić je već predao sve što je mogao. Briselskim sporazumom ukinuo je srpsku policiju, sudije i tužioce je prepustio kosovskom pravnom sistemu, saglasio se da se lokalni izbori održavaju po kosovskim zakonima, prepustio Albancima telekomunikacije i Gazivode i Valač, dakle, energetski sistem, pristao na tačku 14. koja predviđa da dve strane neće ometati jedna drugu na putu evropskih integracija. Sve je zapečatio naredbom Srbima da napuste institucije, ostavljajući Albancima brisani politički prostor u četiri opštine na severu. Pa šta još ima da preda? A, da, tu su još registarske tablice... Opet, ako Vučić zaista imalo veruje u to da se Albanci nisu zaleteli na srpske barikade jer su bili svesni da bi, kako kaže, naišli na žestok otpor naroda i ozbiljan odgovor države Srbije, morao bi znati da rat do koga može doći za Srbiju podrazumeva nevolju, koja lako počinje, a teško se završava. U takvim ratovima, čak i kad među malim narodima ima pobednika, nema dobitnika i onih koji iz njega izlaze moćniji nego što su u njega ušli. Posebno kada se zna da Kurti, ma kako to izgledalo, politiku ne vodi na svoju ruku, a da je rusko-američki detant iz Trampovog vremena rat u Ukrajini pretvorio u prah i pepeo. Ono što je još važnije, a čega bi Vučić, takođe, morao da se okane jeste uverenje da je u prirodi svakog rata da bude revanš za prethodni. Jer, to je direktan put u novu katastrofu. I šta možemo očekivati? Pa da do proleća Lajčak i Borelj organizuju nešto što bi moglo da liči na politički dijalog na aparatima u pokušaju da realizuju doskora francusko-nemački, a sada plan EU za Kosovo. Kurti će, sasvim sigurno, čekati novu priliku da demonstrira suverenost u odlučivanju. A Vučić? On će morati da se suoči sa činjenicom da je na očekivanjima, a ne na rezultatima na Kosovu građen rejting njegove vlasti. Samim tim i razočaranje će biti veće. Ali i Srbi na Kosovu znaju da je on već sve predao.