Top tri reforme za 2023.

Prvu godinu mandata nova Vlada Srbije trebalo bi da iskoristi za najteže reforme, a prema preporuci NALED-a, tri koje bi napravile najveću promenu u poslovnom ambijentu bile bi unapređenje radnog zakonodavstva i poresko resterećenje rada, rešavanje imovinskih pitanja nad nepokretnostima, kao i unapređenje zdravstvenog sistema. Izmene radnog zakonodavstva trebalo bi da idu u pravcu boljeg regulisanja povremenih i kratkotrajnih oblika angažovanja, preciznijeg regulisanja probnog rada i rada od kuće i omogućavanja fleksibilnijeg korišćenja godišnjih odmora u skladu sa potrebama radnika. Sve što se dosad radilo na papiru potrebno je prebaciti u elektronski format, kako bi se olakšalo zapošljavanje. Takođe, neophodno je rešiti i pitanje privremenih i povremenih poslova, koji su jedan od najčešće zloupotrebljavanih načina angažovanja radnika. Uz to, potrebno je i regulisati fleksibilne oblike rada, a u tom segmentu posebno je važno nastaviti sa proširenjem pojednostavljene procedure angažovanja sezonskih i povremenih radnika na poslove u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu i pomoći u kući gde je i do 100.000 radnika angažovano na crno, a pre svega sa ciljem da ovi radnici budu prijavljeni, da im se uplaćuje penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj povrede na radu. „Zajedno sa reformom radnog zakonodavstva potrebno je da dođe do smanjenja poreskog opterećenja rada. Srbija u poređenju sa drugim zemljama ima veoma visoke namete na najniže zarade i izraženo nisku progresivnost između oporezivanja nižih i viših plata. Postoji više načina kako bi ova pitanja mogla da se reše, od povećanja neoporezivog dela zarade, promene osnovice za utvrđivanje doprinosa, drugačijeg regulisanja zdravstvenog osiguranja, do uvođenja oslobađanja od plaćanja poreza za izdržavane članove porodice – kaže predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković. Kada je reč o rešavanju imovinskih pitanja nad nepokretnostima, ključna mera trebalo bi da bude završetak procesa legalizacije, u kojem stoji zarobljena imovina vredna više od 25 milijardi evra. Takođe, potrebno je ukinuti naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad nepokretnostima za pravna lica, koja nije ispunila svrhu zbog koje je uvedena i drži „zaključano“ 5.000 hektara građevinskog zemljišta. U sklopu ove reforme trebalo bi rešiti i druga sporna pitanja, pre svega više desetina hiljada predmeta za upis u katastar podnetih pre 2018, koji još nisu rešeni. Veliki podsticaj građevinskoj industriji dalo bi i uvođenje sistema eProstor odnosno ePlan, za digitalizaciju procesa donošenja prostornih i urbanističkih planova, čije je postojanje ključno za efikasno izdavanje građevinskih dozvola. „I na kraju, potrebno je da otključamo potencijal saradnje državnog i privatnog zdravstva. Privatne ustanove mogu da preuzmu pružanje dela usluga državnog zdravstva o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što je sada praksa samo za četiri usluge. Proširenje ovog vida saradnje moglo bi da smanji liste čekanja i olakša pristup uslugama. Tome bi pomoglo i uvođenje novih digitalnih usluga kao što su završetak uvođenja eKartona, razvoj digitalnog medicinskog dosijea za sve pacijente, eBolovanja, eUputa i eRecepta za lekove sa svih lista“, dodaje Cvetković. Prema njegovim rečima, digitalizacija usluga u zdravstvu potrebna je i zbog privlačenja ulaganja u ovaj sektor. Pored unapređenja procedure stavljanja lekova na tržište, neophodno je i ubrzati izdavanje dozvola za klinička ispitivanja novih lekova, koje u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim evropskim zemljama. Povećanjem broja kliničkih studija, s jedne strane se obezbeđuju sredstva za finansiranje zdravstvenih usluga, lekari se uključuju u savremene metode lečenja, pa su ujedno i motivisaniji za ostanak u Srbiji, a pacijenti dobijaju najmoderniju terapiju.