Profesionalizacija da, privatizacija ne

Obnavljanje Stručnog saveta Elektroprivrede Srbije hvale je vredan korak na putu očuvanja energetskog suvereniteta zemlje. Poslednjih meseci u rešavanje nagomilanih problema uključena je domaća struka, što je dovelo do vidnog poboljšanja u srpskim ugljenokopima i elektranama, značajno je smanjen uvoz, a sve češće se i izvozi. Pravi je čas da se setimo da postoje domaća struka i nauka, čiji bi integritet i kvalifikacije trebalo koristiti pre posezanja za stranim ekspertima. Decenijama su odluke o energetici donošene pod uticajem tuđih agendi i preporuka koje su nekritički prihvatane i promovisane u dogmu, dok je domaća pamet marginalizovana i dok su naši dugoročni interesi često gurani u drugi plan. Za donosioce odluka, domaći stručnjaci su po pravilu bili neželjeni sagovornici koji ih sputavaju, dok su dobronamerni saveti često gledani kroz političku lupu. U takvim uslovima, odluka da se 15. decembra 2022. obnovi i proširi Stručni savet EPS-a predstavlja čin lične hrabrosti inicijatora i njihove posvećenosti interesima društva u celini. Suprotno skorašnjim izjavama da „domaća pamet već 60 godina ne uspeva da usmeri razvoj srpske energetike“, EPS i dalje okuplja stručnjake koji ostvaruju vrhunske rezultate. Naši eksperti imaju vrlo značajnu ulogu u energetskim sistemima SAD, direktori su vodećih istraživačkih centara i autori brojnih naučnih radova i patenata. Srbija raspolaže stručnjacima koji su spremni i sposobni da uspešno vode EPS i da mu vrate nekadašnji sjaj. Potrebno je samo pružiti im šansu i pustiti ih da rade bez upliva domaće politike i stranih nalogodavaca. Jer, ma kako stručan bio, nijedan direktor ne može uspešno voditi elektroprivredu ukoliko mora da ispunjava dnevnopolitičke zahteve političara koji ga postavljaju i smenjuju. Primere štetnog uticaja politike na energetski sektor daju evropska iskustva i aktuelna energetska kriza, ali i skorašnji događaji u Srbiji. Ako se rad ugljenokopa i akumulacionih jezera menja radi uvećanja prikazane vrednosti BDP-a, cenu plaćaju EPS, životna sredina i stanovništvo. Zbog uticaja politike i suzbijanja domaće struke tokom prethodnih deset godina, propuštene su prilike da se stare termoelektrane u potpunosti obnove ili zamene novim. Usled neodgovarajuće i neblagovremene pripreme ugljenokopa, došlo je do značajnog smanjenja proizvodnje u Kolubarskom basenu. Problemi su kulminirali preskupim uvozom električne energije na koji je utrošeno više od milijarde evra, dovoljno za gradnju elektrane koja bi taj uvoz nadomestila u potpunosti. Za sanaciju i povratak u redovno stanje biće potrebne godine i veliki novci. Koren većini problema je postavljanje politički odanog, ali nesposobnog i neškolovanog kadra, uz postepeno suzbijanje iskusnih i profesionalnih stručnjaka od integriteta i prestanak školovanja stručnog podmlatka kakav se, zbog specifičnosti EPS, ne može naći na tržištu rada. Takvo stanje je predugo trajalo, i zato obnavljanje i razvoj EPS-a mora započeti kadrovskim isceljenjem, što može potrajati duže od rešavanja tehničkih problema. Jedan od problema je i neodgovarajući odnos prema privatnim investitorima. U Srbiji je stvaranje povoljnih uslova za gradnju solarnih i vetroelektrana donelo korist investitorima i njihovim medijatorima, dok su EPS i građani Srbije dobili probleme. U sistemima sa velikim udelom solarnih i vetroelektrana, priključenje novih izvora zahteva gradnju vrlo skupih i ekološki spornih skladišta i primenu sistemskih mera koje značajno uvećavaju troškove integracije. Gradnja vetroelektrana većinom je prepuštena privatnim investitorima koji uživaju subvencije, povlastice i ubiraju profit, dok problemi integracije opterećuju elektroprivredu uz značajne tehničke probleme i velike troškove. Stanovništvo plaća taksu na obnovljive izvore, koja je osmostruko uvećana za svega dve godine, dok obnovljivi izvori u Srbiji imaju povoljniji status nego u Evropi. Preporuke nadležnih tela EU sadrže snažne sugestije da se što pre zaustavi rad naših termoelektrana na ugalj. Nedovoljno je poznato da je godišnja emisija CO2 po stanovniku SAD i Kanade blizu 14 tona, dok u Srbiji iznosi 6,62 tone, što je manje od emisija u Nemačkoj i Belgiji. Premda je dekarbonizacija univerzalan i neupitan cilj, navedene okolnosti dovode u pitanje ispravnost sugerisanih koraka energetske tranzicije. Termoelektrane nisu glavni krivac za alarmantno visoke emisije suspendovanih čestica, gde je udeo njihovih emisija manji od 20 odsto. Zaustavljanje rada termoelektrana i posledično uvećanje cene toplotne i električne energije otežalo bi problem grejanja za mnoga domaćinstva, što bi moglo dovesti do većeg korišćenja malih ložišta, do upotrebe neodgovarajućeg otpada za ogrev i do značajnog i opasnog zagađenja. Razvoj elektroprivrede trebalo bi planirati tako da se umanje ukupni negativni uticaji na životnu sredinu i stanovništvo, što uključuje suzbijanje malih ložišta i starih automobila, ali i gradnju modernih termoblokova sa većim stepenom korisnog dejstva, manjim utroškom uglja i manjim emisijama. Modernizovani termoblokovi mogu obezbediti sigurnost i dostupnost snabdevanja tokom narednih par decenija, sve do priključenja novih, ekološki prihvatljivih izvora. Razumno planiranje u energetici omogućilo bi da se uspešno suočimo sa ozbiljnim ekološkim izazovima. U vreme rastuće potrage za sve skupljim i sve manje dostupnim mineralima, neophodnim za sprovođenje evropske zelene agende, na Srbiju se vrši snažan pritisak da prihvati umnožavanje tradicionalnih rudnika koji uništavaju i truju čitava područja, staništa, zemlju, vode i vazduh, ostavljajući za sobom toksične sadržaje koji će vekovima onemogućavati oporavak. Umesto preporuka o zatvaranju termoelektrana i otvaranju rudnika, od Evrope bi trebalo preuzeti tehnologiju nove nemačke termoelektrane na ugalj Dateln-4, kao i rigorozne standarde o zaštiti životne sredine koji štite Evropu od otvaranja rudnika kakvi se planiraju i kakvi već rade u Srbiji. Nabrojane poteškoće su posledica desetogodišnjih sistematizacija i transformacija koje su dovele EPS u nezavidnu situaciju. Za političare on više nije Ezopova guska koja nosi zlatna jaja, jer se iz njega više ne može uzimati, već treba ulagati. Vlast se ograđuje od privatizacije EPS-a, ali sprovodi njegovu transformaciju u akcionarsko društvo. Brojna iskustva drugih pokazuju da privatizacija elektroprivrede negativno utiče na energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja, te da po pravilu dovodi do rasta cena. S druge strane, primer Češke pokazuje da većinsko državno vlasništvo nad elektroprivredom nije prepreka da se uspostavi profesionalno upravljanje preduzećem, suzbije uticaj politike i promoviše odlučivanje na bazi struke. Primarni cilj akcionarskog društva je profit, što nije u skladu sa interesima osnivača koji su ustanovili elektroprivredna preduzeća radi sigurnog i dostupnog snabdevanja. Tretiranje električne energije kao robe skopčano je sa nizom poteškoća koje još uvek nisu razrešene. Upravljanje elektroprivredom je pogotovu problematično u malim zemljama sa nerazvijenim institucijama, nedovršenom demokratijom i endemskom korupcijom. Preduzeća u vlasništvu države su na meti užih interesnih grupa čiji se interesi ne podudaraju sa interesima društva. S druge strane, privatna inicijativa pronalazi načine da maksimizira svoju korist u svim javno-privatnim poduhvatima i privatizacijama, zadržavajući profit za sebe i prepuštajući odgovornost, probleme i krivicu drugima. U uslovima konkurencije, investitori su upućeni da bliže prouče uticajne interesne grupe i donosioce odluka u zemljama u kojima posluju, i da sagledaju njihove ciljeve i međusobne odnose. Oni pronalaze način ophođenja sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti, medijima i regulatornim telima koji im omogućuje uspešno poslovanje i značajan profit. Prinuđeni bespoštednom tržišnom utakmicom, investitori nemaju prostora da brinu o interesima građana Srbije niti o našoj životnoj sredini, oni ne stižu da sagledaju naše potrebe već nude ono što je na prodaju, ne dolaze da daju, već da uzmu, i ne mogu obećati da neće preko noći otići i za sobom ostaviti probleme. Srbiji nedostaju instrumenti za angažovanje i usmeravanje privatne inicijative ka rešavanju društvenih izazova, što usporava privredni rast i stvara brojne rizike. Transformacija EPS u akcionarsko društvo ne mora voditi u privatizaciju, ali posledice mogu biti jednako loše ili gore. Ukoliko država zadrži ugljenokope i termoelektrane i prepusti strateškom partneru hidroelektrane, obnovljive izvore i nuklearne elektrane, država će snositi najveći deo odgovornosti za snabdevanje, uvećanje cena i plaćanje taksi za emisije CO2. S druge strane, strateški partner bi uživao podsticaje za gradnju obnovljivih izvora, subvencije i povlastice, preuzimajući sve veću kontrolu nad srpskom energetikom. Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo stvara uslove za naredne korake, otvara se put uticaju krupnog kapitala i sužava prostor za ostvarivanje interesa stanovništva, industrije i potrošača. U nedovršenim društvima gde su javne funkcije plen, transformacija javnih preduzeća u akcionarska društva i javno-privatne inicijative po pravilu imaju negativan uticaj na interese građana, dok su pozitivni efekti ograničeni na privatne partnere i njihove lokalne saradnike. Transformaciju elektroprivrede ohrabruje i Međunarodni monetarni fond, organizacija sa nespornim deklarisanim ciljevima, ali sa problematičnom praksom koja se ogleda u teškim posledicama u mnogim zemljama koje su prihvatale sugestije Fonda. Artikulišući interese osnivača i krupnog kapitala, MMF nastoji da utiče na zakonodavnu i izvršnu vlast zemlje-domaćina sa ciljem da olakša pristup lokalnom tržištu i stvori uslove za eksploataciju resursa i radne snage pod što povoljnijim uslovima, često nasuprot interesima lokalnog stanovništva. Naročitu pozornost stvaraju neuobičajene procene o vrednosti EPS-a. Dok su utemeljene procene iz 2012. dostizale 14 milijardi evra, docnije je navođen višestruko manji iznos. Tokom 2022, obećanja da EPS neće biti privatizovan praćena su transformacijom javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Javnost je obaveštena o predlogu Nadzornog odbora EPS-a da se izvrši transformacija u akcionarsko društvo i usvoji odgovarajući statut. Procena osnovnog kapitala od 365 milijardi dinara neznatno premašuje tri milijarde evra i znatno je manja od prethodnih. Do razlika u proceni može doći zbog nenamernih propusta, pogrešne interpretacije i izdvajanja Distribucije, ali pomenuto licitiranje svakako nije u interesu građana. EPS-u je od transformacije potrebnija profesionalizacija. Formiranje Stručnog saveta je korak u dobrom pravcu, ali je još važnije prepustiti upravljanje EPS-om vrhunskim domaćim profesionalcima i sprečiti neprimeren neposredni uticaj politike, kao i svaki posredan uticaj preko odabranih zastupnika. U jesen 2022. nagovešteno je da će planiranje razvoja, nadzor, a možda i upravljanje ključnim javnim preduzećima iz energetskog sektora biti povereni stranim stručnjacima koje će odabrati domaći političari. Nastavak uticaja politike na stručna pitanja energetike nije dobra vest, kao ni okolnost da je ekspertiza pomenutih norveških kompanija udaljena od specifičnih problema naše elektroprivrede. Ukoliko bi rukovodstvo EPS-a imalo punu slobodu delovanja, bez neprimerenog uticaja politike niti užih interesnih grupa u zemlji i inostranstvu, EPS bi mogao obezbediti sigurno snabdevanje i ostvariti prihode dovoljne za investiranje u sopstveni razvoj. Autor je predsednik Akademijskog odbora SANU za energetiku i redovni profesor ETF-a