Fantom slobode

Nenad DŽoni Racković specifičan je fenomen Beograda, kao multimedijalni umetnik, glumac, muzičar, ali i vrsta „prirodne nepogode“. „Tu njegovu divlju, neukrotivu energiju primetio sam još devedesetih, prilikom njegovih prvih nastupa“, objašnjava Srđan Veljović, fotograf i koautor izložbe In Trans We Trust u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti, zajedno sa Rackovićem. Izbor fotografija tog „fantoma slobode“, Veljović je napravio u dogovoru sa kustoskim dvojcem – Jelenom Janković i Miroslavom Karićem, i one su deo ogromnog fundusa čiji će jedan segment biti objavljen u istoimenoj monografiji, u izdanju Arte galerije iz Beograda. Na slikama se vide mnoge prilike kada je Racković „iznenada napao“ nečiji ušuškan prostor, i to spolja, neočekivano, ali i kada je pozirao za kameru, autentičan u oba slučaja. Fotografijama se prati karijera Rackovića i kao skejtbordera, izvođača performansa, zvezde trens žurki, autora kolaža... i svega drugog što je bio od 2003. do 2014. „Naši susreti najčešće su bili spontani, a nekad se odigravali gotovo na prepad, DŽonijevim pozivima da dođem do njegovog ateljea, ili na neko drugo mesto koje bi stihijski izabrao“, objašnjava Veljović. Upućenom svojim poslom u umetnička zbivanja, i njemu je bilo teško da definiše Rackovića. „Kroz razgovor sa Ješom Denegrijem, poznatim likovnim kritičarem, došao sam do zaključka da je DŽoni nastavljač tradicije konceptualista, tvoraca nematerijalne umetnosti“, kaže Veljović. Ujedno, Racković ima sposobnost da razbije učmalost i nekomunikativnost ovog trenutka, pa je u tom smislu „vrlo koristan“ za samopreispitivanje. On je i vrsta medijatora, budući da i mlade može da prene, nateravši ih da biraju između mirne i uspešne svakodnevice, i slobode, „za koju ni ne znaju da postoji“. Racković može biti od pomoći i u vaspitanju, jer „jedan ubedljiv loš primer vredi više od mnoštva dobrih“. „NJegove provokacije često nisu nimalo naivne, a ponekad ni korektne, ali gotovo uvek pokreću“, dodaje Veljović. Izložba In Trans We Trust u NGVU završena je pre nekoliko dana, ostavljajući javnosti da i dalje razmišlja o fenomenu Racković, ali i ulozi umetnosti u našim životima.