Novi svet, nova pravila

Ekonomije širom sveta pod opterećenjem su zbog svega što se dešavalo u poslednje tri godine. Pandemija kovida-19 odnela je milione života i zaustavila globalnu privredu. Brutalni ruski rat, koji Ukrajini nanosi razorne gubitke u izgubljenim životima i uništenoj infrastrukturi, izazvao je seizmičke potrese na tržištu nafte i hrane baš kad je svetska privreda krenula da ponovo hvata zalet. Nad svim ovim krizama nadvija se kriza izazvana klimatskim promenama. Teške suše i poplave urušavaju poljoprivredne kapacitete i uvećavaju problem nestašica u mnogim delovima sveta. Ovi poremećaji su doveli do teških manjkova mnoge ključne robe - od drvne građe, preko mikroprocesora, do hrane i goriva - što je zauzvrat usporilo globalni rast i doprinelo visokoj inflaciji u velikom broju zemalja. U zemljama u razvoju smo svedoci rasta siromaštva prvi put posle nekoliko decenija. Tokom 2022. administracija predsednika DŽoa Bajdena napravila je istorijske ekonomske iskorake kako bi ojačala otpornost Amerike na skupe poremećaje na strani ponude poput onih koje smo nedavno iskusili. Nakon napora uloženih u otklanjanje uskih grla u našim lukama, nastavljamo da nadziremo funkcionisanje lanaca snabdevanja, a usvojili smo i istorijski program investiranja u fizičku infrastrukturu. Usvojeni su zakoni kojima se uvećavaju domaći proizvodni kapaciteti u najvažnijim industrijskim sektorima 21. stoleća, kao što su poluprovodnici i čisti izvori energije. Verujem, ipak, da uspeh našeg plana zavisi i od toga kakvu ćemo ekonomsku politiku voditi prema svetu. Tradicionalni koncept slobodne trgovine naglasak stavlja na efikasnost trgovine rukovođene komparativnim prednostima. To je ekonomska teorija prema kojoj bi svaka nacionalna privreda trebalo da proizvodi ono u čemu je komparativno posmatrano najbolja. Komparativnom prednošću objašnjavaju se dobici na planu efikasnosti u međunarodnoj trgovini i specijalizaciji proizvodnje. Ali smo sada naučili kako u obzir moramo da uzmemo i to koliko je trgovina pouzdana. Smatram da u današnjem svetu bilo kakva ekonomska agenda mora da računa s potencijalnim regionalnim i globalnim šokovima koji bi mogli da utiču na naše lance snabdevanja, uključujući i šokove izazvane politikama pojedinih stranih vlada. Brinu nas ranjivost kao posledica prevelike koncentracije, geopolitičkih i bezbednosnih rizika, te kršenja ljudskih prava. Opredeljujući se za pristup izmeštanja lanaca snabdevanja u prijateljske zemlje (eng. friend-shoring, prim.), Bajdenova administracija za ambiciju ima da osigura efikasnost trgovine, istovremeno jačajući ekonomsku otpornost SAD i njihovih partnera. Važnost bezbedne trgovine: Da krenemo od osnovnih stvari. Nijedna zemlja ne može, ili ne bi trebalo, da proizvodi svaku robu koja je njenoj privredi potrebna. Trgovina donosi značajne ekonomske benefite svim zemljama uključenim u nju. Možemo da izvozimo robu koju proizvodimo efikasnije od drugih. I možemo da uvozimo robu koju efikasnije proizvode druge zemlje. Kad je o firmama reč, trgovina podstiče proizvodnju time što im kroz izvoz obezbeđuje veće tržište. Ona našim najproduktivnijim firmama omogućava da se šire i kreiraju dobra radna mesta za sve veći broj ljudi. Kad je reč o potrošačima, trgovina im obezbeđuje niže cene i veći izbor proizvoda koje mogu da kupe. Trgovina podstiče i globalni protok ideja, što je od esencijalnog značaja za naučna otkrića i tehnološki napredak. Globalnu ekonomsku integraciju moramo odlučno da štitimo. Potrebna nam je bezbedna trgovina koja ubire benefite ekonomske integracije i istovremeno obezbeđuje veću pouzdanost snabdevanja robom od koje zavisimo. Na tom planu su od posebnog značaja tri ključna rizika. Prvi rizik je preterana koncentracija. Amerika i njeni partneri imaju snažan interes da kreiraju viškove u našim lancima snabdevanja. Moramo da izbegnemo preteranu koncentraciju proizvodnje kritično važne robe na bilo kom pojedinačnom tržištu. Koncentracija izvora ključnih komponenti ponekad doprinosi snižavanju troškova, ali ona lance snabdevanja čini ranjivim na kaskadne poremećaje usled kojih trpe i zaposleni i potrošači. Uzmimo primer poluprovodnika. Mikročipovi su ključni gradivni element moderne ekonomije, ali je bukvalno čitava svetska proizvodnja najtraženijih čipova locirana u istočnoj Aziji. Imali smo priliku da se uverimo kakve su posledice nestašice mikročipova koja je, prema jednoj proceni, pogodila najmanje 169 industrijskih grana. Samo u automobilskoj industriji je pandemijska nestašica čipova dovela do 210 milijardi dolara u izgubljenim prihodima tokom 2021, a proizvođači poput Forda i DŽeneral motorsa bili su primorani da privremeno zatvore nekoliko svojih fabrika. Rizici koncentracije se obično najdramatičnije manifestuju tokom neke krizne situacije. Takvi događaji dovode do naglih šokova na strani ponude ili na strani tražnje, a mogu i da navedu zemlje da okrenu leđa svetu. Pre pandemije su SAD skoro polovinu lične zaštitne opreme uvozile iz Kine. Kada je globalna potražnja za tom robom početkom 2020. eksplodirala, takva koncentracija doprinela je drastičnim nestašicama ove opreme, neophodne Amerikancima na prvoj liniji fronta borbe protiv kovida-19. Više nikada ne smemo da dozvolimo da naši zdravstveni radnici posežu za kesama za đubre kako bi se zaštitili u okolnostima vanredne zdravstvene krize. A to zahteva preoblikovanje naših lanaca snabdevanja. Drugo, moramo da se zaštitimo od geopolitičkih i bezbednosnih rizika. Rusija ne samo da vodi brutalan rat protiv ukrajinskog naroda, nego je i izvoz namirnica pretvorila u sredstvo borbe protiv sveta. Predugo je dobar deo sveta bio isuviše spreman da veruje tvrdnjama Rusije da je pouzdani snabdevač jeftinim i prilagodljivim energentima. Posledice takvog stava su očigledne. U prvih pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu cene prirodnog gasa u Evropi porasle su za 170 odsto. To što su ruske snage uništavale skladišta žitarica i blokirale ukrajinske luke podstaklo je i rast cena hrane. Svetski program za hranu procenjuje da se zbog rata koji je Rusija pokrenula i do 70 miliona ljudi našlo izloženo riziku akutnog nedostatka hrane. Treće, moramo da se odmaknemo od lanaca snabdevanja koji počivaju na kršenju temeljnih ljudskih prava. SAD već decenijama zabranjuju uvoz roba proizvedene prisilnim radom. Posebnu zabrinutost izaziva uvoz iz kineske provincije Sinđijang, gde kineska vlada kontinuirano krši ljudska prava Ujgura i drugih etničkih i verskih manjinskih grupa. Kineske vlasti tamo zatvaraju ljude u logore i koriste ih kao prisilnu radnu snagu služeći se pretnjama nasiljem, fizičkim i seksualnim zlostavljanjem i torturom. Bajdenova administracija ograničava uvoz robe proizvedene prisilnim radom u Sinđijangu, uključujući pamuk, paradajz i neke proizvode na bazi silicijuma. SAD će se zauvek zauzimati za ljudska prava. I moramo da nastavimo tako, uključujući tu i odluke koje se tiču izbora lanaca snabdevanja. Budućnost je izmeštanje proizvodnje u prijateljske zemlje: Rizici skopčani s lancima snabdevanja razlog su za zabrinutost. U protekle dve godine su ti rizici sputavali naš ekonomski rast i podigli životne troškove naših porodica. Vreme je za sistematski pristup u otklanjanju tih slabosti. Prvo moramo da uzmemo u obzir da privatni sektor ne internalizuje pravi nivo ekonomske otpornosti sam po sebi. Neke firme su u velikoj meri fokusirane na smanjivanje troškova na kratak rok i možda ne sagledavaju dugoročnije rizike poput preterane koncentracije u lancima snabdevanja. Čak i kada kompanije slede privatno optimalan nivo otpornosti kroz politike osiguranja i preventivno stvaranje zaliha (kako proizvodnja ne bi trpela u slučaju poremećaja u lancu snabdevanja, prim.), često neće razmotriti kako to izgleda s aspekta nacionalne bezbednosti, ili kako bi prekid njihove proizvodnje mogao da utiče na druge kompanije ili potrošače. Vlade imaju ključnu ulogu u jačanju ekonomske otpornosti na nacionalnom nivou. Izmeštanje proizvodnje u prijateljske zemlje koje zagovara Bajdenova administracija za cilj ima produbljivanje naše ekonomske integracije s velikim brojem pouzdanih trgovinskih partnera na koje možemo da računamo. Takvim pristupom želimo da obezbedimo viškove u lancima snabdevanja kako bismo umanjili rizike po naše ekonomije. Verujemo da je važno da se odmaknemo od trgovine fokusirane samo na pronalaženje najjeftinijeg lanca snabdevanja, ne uzimajući u obzir druge faktore poput koncentracije, geopolitike i bezbednosti, te rizika po ljudska prava. Na taj način ćemo kreirati veću izvesnost i pouzdanost snabdevanja ključnom robom i kritične autpute za naše potrošače i firme. Izmeštanje proizvodnje u prijateljske zemlje istovremeno je i odgovor zagovornicima stava po kome se ekonomska bezbednost može postići samo protekcionističkim merama. Friend-shoring za cilj ima simultano dostizanje ekonomske otpornosti i ekonomske efikasnosti trgovine. Nije nam namera da sve proizvodimo sami. Niti pokušavamo da trgovanje ograničimo na malu grupu zemalja. To bi značajno umanjilo dobitke u efikasnosti koje trgovina donosi i naudilo američkoj konkurentnosti i inovativnosti. Naš suštinski cilj je da diversifikujemo trgovinu distanciranjem od rizičnih zemalja i koncentrisanih lanaca snabdevanja. Bajdenova administracija sprovodi friend-shoring agendu kroz širok spektar bilateralnih i multilateralnih angažmana. U okviru Saveta za trgovinu SAD i EU sarađujemo na stvaranju bezbednih lanaca snabdevanja u sektorima solarne energije, poluprovodnika i retkih metala. Slična partnerstva SAD kreiraju i u Indopacifičkom regionu kroz Indopacifički ekonomski sporazum (IPEF), a u Latinskoj Americi kroz Američko partnerstvo za ekonomski prosperitet. Zemlje članice IPEF, na koje otpada 40 odsto globalnog BDP-a, posvećene su uspostavljanju sistema ranog upozoravanja i koordinaciji aktivnosti čiji je cilj diversifikacija lanaca snabdevanja. Naravno, u svakoj diskusiji o preseljenju proizvodnje u prijateljske zemlje prirodno je postaviti pitanje ko su nam prijatelji. Friend-shoring nije nešto što podrazumeva zatvorenu grupu zemalja. Osim za visoko razvijene zemlje, on je otvoren i inkluzivan i kada je reč o našim partnerima u ekonomijama u usponu i zemljama u razvoju. Zapravo, ključni deo naše agende jeste produbljivanje integracije SAD i naših partnera sa zemljama u razvoju. Američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC), na primer, investirala je milijarde dolara u zemlje u razvoju, finansirajući projekte poput povezivanja individualnih ribara iz Indonezije s globalnim tržištem, ili uspostavljanje regionalnih logističkih centara u Gruziji. Sveobuhvatniji programi kao što je novoformirani Fond za finansijsko posredovanje (FIF) Svetske banke, koji treba da pomogne u prevenciji pandemija, jačaju kapacitete zemalja u razvoju za blagovremeno reagovanje na pretnje javnom zdravlju i druge rizike. Ovo, zauzvrat, doprinosi jačanju otpornosti naših lanaca snabdevanja. Friend-shoring će se odvijati postepeno, ali smo već svedoci uspostavljanja novih lanaca snabdevanja. EU, recimo, sarađuje s Intelom na investiciji od blizu 90 milijardi dolara kako bi u narednih deset godina bio uspostavljen regionalni lanac snabdevanja u proizvodnji poluprovodnika. I SAD daju svoj doprinos. S partnerima od poverenja radimo na razvijanju kompletnog ekosistema proizvodnje poluprovodnika na američkom tlu. Tim naporima značajan podstrek dat je podsticajima za domaću proizvodnju poluprovodnika koje je proteklog leta odobrila Bajdenova administracija. Osim toga, s Australijom radimo na izgradnji postrojenja za eksploataciju retkih metala i njihovu preradu koja će biti locirana u obe zemlje. Kina tradicionalno ima dominantni tržišni udeo u globalnoj proizvodnji magneta i retkih metala, koji predstavljaju ključni input potrošačke elektronike, kapaciteta čiste energije i vojnih tehnologija. Šire posmatrano, mnoge firme su, reagujući na nedavne krize, i same krenule da diversifikuju svoje lance snabdevanja. Prema jednom istraživanju, posmatrano na globalnom nivou 81 odsto menadžera zaduženih za funkcionisanje lanaca snabdevanja navodi da sada sirovine nabavljaju od dva snabdevača umesto od jednog, u poređenju s 55 procenata prema istraživanju iz 2020. Američke firme pokazuju sve veće interesovanje za izmeštanje segmenata svojih lanaca snabdevanja iz Kine i njihovo preseljenje u jugoistočnu Aziju ili Meksiko. Svesni smo toga da će, posmatrano na duži rok, klimatske promene predstavljati rastući rizik po pouzdanost kritično važnih lanaca snabdevanja. Potrebno je da zemlje sarađuju na jačanju klimatske otpornosti, posebno kad je reč o najranjivijim zajednicama. Zajedno moraju da rade i kako bi bile izbegnute najgore posledice globalnog zagrevanja, tako što će se truditi da ispune ciljeve postavljene Pariskim sporazumom o klimatskim promenama iz 2015. SAD su nedavno pokrenule dosad najagresivnije aktivnosti na planu borbe protiv klimatskih promena, što nas dovodi u obećavajuću poziciju kad je reč o izgledima da ostvarimo ciljeve po pitanju ograničavanja emisija štetnih gasova. Nastavićemo i da pomažemo zemljama u razvoju kako bi krenule ka otpornijoj, od fosilnih goriva manje zavisnoj budućnosti. Osim efekata koje će to imati po klimu, udaljavanje od fosilnih goriva će smanjiti i našu ranjivost na šokove izazvane naglim skokovima cena nafte i gasa, kao našu izloženost prema autoritarnim režimima, koji kontrolišu veliki deo svetskih rezervi fosilnih goriva. Realizujući ove inicijative ostaćemo fokusirani na friend-shoring u sektorima i proizvodima od vitalnog značaja za našu nacionalnu i ekonomsku bezbednost. U koordinaciji s našim trgovinskim partnerima težićemo visokim standardima po pitanju ljudskih prava, statusa radne snage i stanja životne sredine. I nastavićemo da podržavamo trgovinsku integraciju koja je globalnoj ekonomiji donela značajne benefite. Kada se s distance od nekoliko decenija bude gledalo na današnje vreme, verujem da će se na protekle tri godine gledati kao na nesvakidašnje nestabilan period moderne istorije. Svi smo, u našim zajedničkim životima, izloženi ogromnim poremećajima u vidu pandemije, užasnog rata u Evropi i sve destruktivnijih prirodnih katastrofa. Ali isto tako verujem da će se na ovo vreme gledati i kao na trenutak kad su SAD i njihovi partneri postavili novi stub naše ekonomske agende - onaj u čijem fokusu je otpornost. Uverena sam da će ova agenda ojačati naš ekonomski dinamizam i našim narodima doneti veću ekonomsku stabilnost. DŽenet Jelen ministarka finansija SAD © Project Syndicate, 2022.