Muka na svakom ćošku

Opet smo ovih dana, kao narod, napravili jednu početničku grešku. A nije da smo početnici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj. Nije previše detaljisao o tome, ali pretpostavljamo da je bilo bezveze, kao uostalom i uvek kada nešto organizuju ti sa Zapada. Ne znamo da li je odbio da jede šniclu kao onomad kod Angele Merkel, ali znamo da su se otvorili makar za supicu, to je objavio predsednik na Instagramu. Barem nisu bili kao oni zlotvori iz Praga, odakle se predsednik vratio gladan. Takođe ne znamo ni da li je spavao na svom kaputu na podu hodnika, ali znamo gde je sedeo. I to je mesto gde smo napravili onu početničku grešku. Ali hajmo redom.  Predsednik je, naime, učestvovao na panelu o Zapadnom Balkanu, na kojem su bili prisutni lideri, logično, sa Zapadnog Balkana i par nekih smarača iz Evropske unije, nebitno. I sad, svi oni su bili grupisani u dva reda, okrenuti jedni ka drugima, a samo je naš predsednik sedeo u nekom ćošku, iza leđa učesnika. Okej, jeste malo bila čudna koncepcija, jeste da tu nema poštenog astala, jeste da je prostorija neverovatno uzana i jeste da izgleda kao da su ih tu strpali jer su sve bolje sale bile zauzete nekim važnijim sastancima i panelima, ali trebalo je da se makar mi ovde suzdržimo od komentara u trenucima kada predsednik preživljava ko zna koji po redu najteži dan u svojoj karijeri.  Umesto toga, ubili smo se od komentarisanja kako je sve to delovalo jadno, naš predsednik posebno, kako su ga smestili u magareću klupu i ćošak, kao po nekoj kazni, kako to pokazuje koliko ga u Evropi poštuju i generalno kako je sve to još gore od onog debakla u Pragu onomad. I to je bila naša greška, jer znamo da predsednik ima volje, a bogme i vremena da na sve takve stvari brutalno odgovori. Dobro znamo koliko je temeljno, ozbiljno i odgovorno odgovorio na optužbe da je u Pragu bio „kao siroče“, tako da je predsednik i ovog puta iskoristio prvu priliku, pre svega da demantuje da je jadnik, a onda nam je i objasnio da nije važno ko gde sedi već kako se bori za Srbiju. Takođe je naveo i da su ga tri puta molili da sedne u prvi red, ali da on to nije želeo, kategorički je odbio, a za one koji su govorili da je „jadnik, bednik i nesrećnik“ ocenio je da im smeta snažna Srbija. Na stranu to što je Srbija realno na začelju Evrope po ekonomskoj snazi, pa ostaje nejasno na koju snagu Srbije predsednik misli, ali valjda ćemo ovoga puta izvući neku pouku. Nemojte da ga provocirate tim tvrdnjama da ga ne poštuju u svetu. Nemojte te „siročiće“, „jadnike“, „bednike“ i tako to jer znate da je prošli put pola sata nabrajao sa kim se sve video u Pragu samo da bi nam dokazao da nije bio „kao siroče“. Rekao bi neko naivan i neiskusan: „Ma jeste, baš će predsednik države da se bavi odgovaranjem na komentare sa interneta i to dok se svet doslovno raspada“, ali taj neko ili nije iz Srbije ili je tek stigao u nju, pa nije baš upućen. Ovo nije običan predsednik. Pročitajte samo objave njegovog „čopora“ koji ga ovih dana zdušno podržava na društvenim mrežama i uverićete se.