Ne trampi se identitet za čokoladne bombone

Nemačko-francuski plan za KiM nije nova stvar. Dokument je stigao u ruke predsednika Srbije u septembru. U međuvremenu niko papir nije video, čuli smo samo predsednikove interpretacije i informaciju da je na papir odgovorio. Prošla su četiri meseca, i stigla je „kvinta“ da razgovara o dokumentu koji već četiri meseca kruži u trouglu Beograd – Priština - Brisel. Vučić je pozvao na konsultacije parlamentarne stranke i najavljena je sednica Skupštine posvećena KiM. Narodna stranka neće otići Vučiću na kanabe, a na skupštinskoj sednici ćemo zahtevati od Vučića da ponuđeni mu papir u celosti odbije. Predsednik je dokument predstavio javnosti na TV kao ultimatum kojim se od Srbije traži da ne ometa Kosovo u pristupanju međunarodnim organizacijama, uključujući i UN. Zauzvrat, Priština treba da nakon 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, kojim je Beograd ugasio institucije Srbije na severu KiM i predao ih Prištini, konačno formira Zajednicu srpskih opština. ZSO nije nikakva Republika Srpska. To je zajednica opština s folklornim ingerencijama koja funkcioniše po ustavu tzv. države Kosovo. Navodno su iz „kvinte“ pretili da će, ako Srbija ovaj dokument ne prihvati, ona ostati izolovana, trpeti političke i ekonomske posledice, investitori će se povući, a evropski put Srbije biće prekinut. Mislim da su ova zastrašivanja, ako ih je bilo, neosnovana. Najpre nešto o evropskom putu. Srbija ima evropsku perspektivu od sastanka u Solunu 2003, dakle punih 20 godina. Nismo mnoga poglavlja ni otvorili, a niti jedno ozbiljno poglavlje koje tretira vladavinu prava, funkcionisanje institucija, slobodu medija... nismo zatvorili. A upravo nam je to u katastrofalnom stanju i Brisel daje stidljive primedbe na te velike nedostatke u srpskom društvu i državi. I sama EU ne zna šta će sa sobom i više puta je najavljivala prekid proširenja. Dakle, već smo na debelom ledu i tu bilo kakve aktivnosti Srbije ne pomažu. Postoji i psihološka dimenzija cele stvari, a to je da je nama Kosovo u arhetipu, da u jeziku imamo pojmove kao što su „Obilići“ za junake i „Brankovići“ za izdajnike, da smo mi svi, kao i naši roditelji, odrasli na kosovskom mitu i narodnim pesmama, da smo ih čitali i našoj deci. Kosovo je srpski identitet koji ne sme da se trampi za kredenac pun čokoladnih bombona. A ako nam se spočitava da je Kosovo mit i da treba da se oslobodimo mitova, rekla bih da su mitovi ogledalo duše jednog naroda. Što se tiče investitora, u Srbiji su prisutni manji investitori. Nije ovde došao Folksavagen niti slični giganti. Došle su mahom manje firme koje ovde imaju po četiri-pet puta jeftiniju radnu snagu nego kod kuće, koje imaju jeftine energente, podsticaje u hiljadama evra za radnike, besplatnu infrastrukturu. Te firme ovde uzimaju dobar profit, kakav nikada ne bi postigle u Nemačkoj. Dakle, nemaju razloga da se spakuju i odu. Prihvatanjem ovog plana za Kosovo ne rešava se „zamrznuti konflikt“, ne donosi se mir i bezbednost Srbima na KiM. Albanski ekstremisti pucaju danas na srpsku decu koja nose badnjak, tuku i napadaju Srbe svih uzrasta samo zato što su Srbi. I to rade dok čekaju tzv. punu nezavisnost koju bi dobili ulaskom u UN. Pritisak koji bi kasnije činili prema Srbima završio bi se talasima iseljavanja različitog obima. U konačnom, ovaj dokument koji su (navodno) pisali lideri dveju najvećih demokratija u Evropi krši Rezoluciju 1244 SB UN, Povelju UN, Parisku povelju i Završni dokument OEBS iz Helsinkija. Od Srbije se očekuje da dobrovoljno učestvuje u demontaži vlastite državne celovitosti. Pošto i sama Rezolucija 1244, kao i mišljenje Međunarodnog suda pravde kažu da se o „budućem statusu Kosova ima raspravljati u Savetu bezbednosti UN“, nema nikakvog smisla odgovarati na ponude koje donosi „kvinta“ koja nije ništa drugo u ovom trenutku do grupa za pritisak i ne može da bude zamena za Savet bezbednosti UN. Za nas je inače pitanje statusa KiM rešeno Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Razgovore s Albancima treba nastaviti i životna pitanja ljudi rešavati. Ali ulazak Kosova u UN moramo sprečiti i osigurati se dokumentom da će Rusija i Kina staviti veto na članstvo Kosova u UN. Narodna stranka je predložila predsedniku Srbije da napiše pisma predsednicima Rusije i Kine i traži od njih da upotrebe pravo veta. Vučić je obećanje dao, ali ga nije ispunio. LJudi bi trebalo da se nauče da žive jedni s drugima i loše je da se za etničke probleme traže teritorijalna rešenja. Italiji na pamet ne pada da Austriji vrati Južni Tirol (Alto Adiđe), Španija sudi katalonskim separatistima. I zašto bi onda Srbija bila jedina zemlja u Evropi u kojoj jedna etnička grupa ispostavlja zahtev za državom na njenoj teritoriji.