Ustav ili ultimatum

Prekretnica. To je reč kojom se danas, i na fakultetima, i u kafanama, i na ulici i na televiziji, najčešće ali i najpreciznije opisuje situacija u kojoj se nalazi naša zemlja. Osnovni razlog je što istovremeno odlučujemo - i o prošlosti i o budućnosti - srpske istorije, srpske države i srpskog naroda. Najnovija dešavanja vezana za ozvaničenje takozvanog francusko-nemačkog plana za Kosovo i Metohiju, otvorila su krupne i teške teme. Predsednik Republike je na pres-konferenciji ovim povodom upoznao javnost sa svojim pesimizmom i dinamikom unutrašnje drame. Živopisno je govorio o pretnjama i opasnostima koje nas čekaju, ako ponudu odbijemo, a veoma škrto o sadržaju koji ta ponuda nosi. Ipak, sasvim dovoljno i jasno da zaključimo da je pred nama izbor - Ustav ili Ultimatum. Biti ili ne biti. Spoljnopolitička retorika vladajuće koalicije o Evropskoj uniji kao pouzdanom partneru, te večeri je doživela potpuni debakl. Predsednik je pred građane izašao sa buketom uvelog cveća. Reči kao što su: ugled, podrška, investicije, ulaganje, zamenjene su novim: sankcije, izolacija, otkazi, povlačenje investicija. Naracija o velikom međunarodnom ugledu Srbije, postignutom za vreme aktuelne vlasti, postala je davno emitovana, prevaziđena televizijska sapunica. Plan, koji su, koliko juče, sa najviših državnih adresa ocenili kao neprihvatljiv za Srbiju, medijski pretorijanci sada posredno brane, napadajući sve one koji se njemu protive, a ubedljivo najvulgarnije – državotvornu opoziciju. Očigledno je da su kritike francusko-nemačkog plana od strane nosilaca najviših državnih funkcija bile samo deklarativne, i za kratkoročnu propagandnu upotrebu, dok se državotvorna opozicija suštinski i na bazi temeljnih ustavnih načela zalaže za potpuno odbacivanje ovog plana. Time javnost sasvim opravdano stiče utisak da mi nismo samo državotvorna opozicija, već vodeća državotvorna snaga u Srbiji. U međuvremenu, iz Evropske unije stižu oprečni stavovi. Dok nas jedni već označavaju kao „Iran u Evropi“, drugi tvrde da ne postoji pretnja sankcijama. To nas malo podseća na igru dobrog i lošeg policajca. U svakom slučaju, oni koji prete izolacijom ne komuniciraju jezikom demokratije i na taj način dodatno uništavaju inače nestabilan rejting Evropske unije u Srbiji. Time se ne pokazuje poštovanje suvereniteta Srbije, a Evropska unija se, kao glavni spoljnopolitički partner, dodatno kompromituje. Zabrinuta i misleća javnost opravdano se pita kakve posledice po Balkan može da proizvode ovakva politika Evropske unije prema Srbiji. Ostaje dilema da li u EU zaista postoji jedinstvo u nameri da usred rata u Ukrajini produbljuju probleme na ovom delu kontinenta, jer ponuđeni plan ne predstavlja kraj kosovske krize, već početak kraja države Srbije. A to Srbi neće prihvatiti. Nagoveštava se, na osnovu onoga što je istakao predsednik Republike, da francusko-nemački plan predstavlja, da upotrebimo termin prijemčiv evropskim zvaničnicima, „mapu puta“ za članstvo Kosova u svim međunarodnim organizacijama. Uz saglasnost Srbije. Od Beograda se traži da potpiše sporazum kojim bi se obavezao na poštovanje nepovredivosti teritorije i granica tzv. Republike Kosovo. To bi imalo nesagledive političko-pravne posledice. Srbija bi prihvatanjem ovakvog ultimatuma dovela u pitanje i principijelnu podršku pet zemalja EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo i na taj način pružila jak adut Miroslavu Lajčaku za lobiranje usmereno ka Španiji, Grčkoj, Slovačkoj, Kipru i Rumuniji. Sasvim izvesno, ovim bi bile uklonjene sve barijere za članstvo Kosova u Evropskoj uniji i NATO-u. Albanci bi dobili – sve, a Srbi(ja) – ništa. Odnosno ništa sa mašnicom, jer će Zajednica srpskih opština očigledno na kraju imati manji manevarski prostor od zemljoradničke zadruge. Kurti će se do tada opirati njenom formiranju, kako bi ispalo da su i Srbi dobili - nešto. Ako režim SNS-a i SPS-a namerava da pogne glavu, Srbija neće. Prihvatanje ovog plana za nas bi značilo istorijsko samoukidanje. Svima koji pokušavaju da nas uplaše sankcijama i izolacijom mora da bude jasno da mi nećemo odustati. U odbrani države bićemo nepokolebljivi i istrajni. Kako je rekao Vinston Čerčil: If necessary, for years, if necessary, alone. „Ako je potrebno godinama, ako je potrebno, sami.“