Spas na istoku od recesije na zapadu

Čak i u društvu sklonom sumnji, a ponajviše u same sebe, malo je onih koji ne smatraju da je sektor informacionih tehnologija u Srbiji jedan od najuspešnijih. Samo u poslednjih pet godina izvoz IKT usluga se više nego duplirao i procenjuje se da je lane premašio 2,5 milijardi evra, ističe Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija (DSI). U isto vreme, godinama naviknute na dinamičan, dvocifreni rast, vlasnike ovdašnjih IT kompanija brinu vesti o nadolazećoj recesiji na zapadnim tržištima, što bi moglo da uspori i njihov tempo rasta, pa sve više razmišljaju kako da povećaju prisustvo na nekim drugim tržištima, koja su do sada zaobilazili u širokom krugu. Uostalom, kao i većina drugih domaćih kompanija, koje su do novembra prošle godine u zemlje Jugoistočne Azije izvezle robu vrednu nepunih 40 miliona evra. Tako je udeo 10 država ASEAN-a sa čak 640 miliona potrošača u ukupnom srpskom izvozu zanemarljivih 0,2 odsto. Sam taj podatak dovoljan je za zaključak da je to jedan od onih delova sveta koje srpski biznismeni ne koriste u dovoljnoj meri za sopstveni razvoj. To ove godine posebno dobija na značaju, jer za razliku od razvijenih zapadnih zemalja, njima ne preti recesija. Naprotiv, MMF za ceo taj region prognozira privredni rast od 4,9 odsto, u rasponu od najmanje 3,7 odsto u Tajlandu, do čak 6,2 procenta u Vijetnamu i Kambodži. Tržišta tih zemalja mogla bi biti nova „niša“, smatra Bjelotomić i u prilog toj tezi navodi da Severna Amerika i Evropa u ukupnom izvozu domaćih IKT usluga učestvuju sa više od 95 odsto. Čak i najokoreliji „zapadnjaci“ će među milijardama izvoza, prodaji servisa od nepunih milion evra Japanu u 2022. ili ukupno 13 miliona evra u zemlje Jugoistočne Azije oceniti kao prostor za rast, konstatuje on. „Ukoliko navedene podatke uparite sa informacijom da samo u Indoneziji 100 miliona ljudi, prema pisanju londonskog Ekonomista, potroši 80 milijardi dolara na digitalne servise, reklo bi se da ljudi koji se bave poslovnim razvojem u srpskim IT kompanijama imaju izuzetno dobru metu, zaključuje Bjelotomić. „Zemlje sa tog prostora dom su superaplikacijama GRAB i GOJEK koje zajedno imaju više od 200 miliona korisnika, koji kroz njih dobijaju sve, od usluga taksija do naprednih e-komerc i bankarskih usluga, što nam govori o rasprostranjenosti digitalnih servisa i potražnji za njima. Diversifikacija tržišta bi kratkoročno i srednjoročno dovela do kakve-takve zaštite od kriza koje su neminovne u poslovnim ciklusima. Dugoročno gledano, Jugoistočna Azija po svojoj razmahanoj i mladoj populaciji, ekonomskoj dinamičnosti i tehnološkoj aktuelnosti može predstavljati tržište na kom naša IT industrija može ostvarivati rast u godinama, ali i decenijama pred nama.“ Da Azija oblikuje globalne digitalne inovacije i da se razvija neverovatnom brzinom, slaže se i Zoran Vasiljev iz fonda Forty5VC i precizira da u Aziji živi 2,2 milijarde ljudi, ili polovina korisnika interneta na svetu, a sa tog kontinenta je i više od 400 „jednoroga“, kompanija čija tržišna vrednost prelazi milijardu dolara. „Kao i sa većinom tržišta, ukoliko želite na njemu da uspete morate ga razumeti, asimilovati se i prihvatiti ga. Kao neko ko je godinama bio deo singapurske tehnološke scene, dozvoliću sebi da budem poetičan i kažem da je potrebno da prihvatite Aziju, kako bi Azija prihvatila vas. Ključ uspeha u biznisu je biti agilan u pogledu kulture, gde je od vitalne važnosti prihvatiti način komunikacije koji je prilagođen lokalnom tržištu. Komunikacija je temelj za uspostavljanje odnosa poverenja, a ukoliko u Aziji nemate bliske relacije izuzetno je teško formirati uspešna poslovna partnerstva. Ono što je specifično na azijskom tržištu jeste to što odnosi zahtevaju razvoj snažnijih ličnih konekcija i kreiranje veza sa lokacijom i ljudima. Naravno, potrebno je vreme da bi se ovakvi odnosi razvili i oni se moraju zasnivati na vrednostima kao što su autentičnost i poštovanje. Lideri posebno treba da vode računa o tome da ih prilike koje im se ukažu ne dovedu u poziciju da zaborave da kreiraju vrednost za region i upravljaju kolaborativnim ekosistemom u kome se poštuju činioci koji su već prisutni“, ističe Vasiljev. On naglašava da, za razliku od drugih delova sveta, „uvlačenje pod kožu“ i zadobijanje poverenja na tim tržištima zahteva vreme. „Međutim, jednom kada pređete taj most, tretiraće vas kao i svakog lokalca i to postaje velika prednost na duge staze. Ništa se u Aziji ne radi brzo, impulsivno ili bez alternativnog plana, stoga je strpljenje ključan preduslov u građenju uspešnog i trajnog biznisa. Dodatno, uzimajući u obzir da je takmičarski duh jako izražen u mnogim kulturama Azije, naći ćete sposobne, motivisane i talentovane ljude koji poštuju dobro i fer rukovođenje. Spremnost na učenje i saradnju je očigledna u ovom delu sveta, ali lojalnost zaposlenih je na testu zbog velikog broja prilika koje region nudi zaposlenima. Lideri bi trebalo da započnu svoje azijsko putovanje istražujući i prilagođavajući svoj stil upravljanja. To podrazumeva otvorenost i radoznalost, te istovremeno snalaženje u jezičkim, geografskim i kulturnim razlikama. Dakle, učite o ljudima sa kojima želite da sarađujete, pokažite fleksibilnost, prepoznajte da i oni grade nešto za sebe i nemojte odustati kada vam prvi posao ne krene. Upornost će vas dovesti do željenog cilja“, savetuje Vasiljev. Širenje na nova tržište bilo je centralna tema i konferencije „Kako uspeti u Aziji“, koju su u Beogradu 28. januara, kao deo NINJA akceleratorskog programa, organizovali DSI i Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA). „Jugoistočna Azija je jedan od najbrže rastućih regiona i pruža odličnu priliku za diversifikaciju. Neke srpske kompanije, kao što su HolyWally i Geometrid, već su napravile ovakve pomake“, navodi Jogendran Tijagaradža, regionalni direktor državne agencije Enterprajz Singapur. Uz podsećanje da čak 72,8 odsto srpskih startapa proizvode i usluge plasira na domaćem tržištu, a da izvoze prvenstveno u EU i SAD, Bjelotomić zaključuje da se otvaranje ka tržištima ASEAN-a može smatrati optimizacijom poslovanja, pogotovo ako zapadna tržišta upadnu u recesiju. Nažalost, upravo to se prognozira za naše najveće ekonomske partnere. U Nemačku i Italiju srpske kompanije su do kraja novembra 2022. izvezle robu vrednu 5,3 milijarde evra (21,5 odsto ukupnog izvoza), a njima MMF ove godine prognozira pad BDP-a za 0,3 i 0,2 odsto. Zato se pronalaženje novih izvoznih tržišta nameće kao imperativ, a nije bez značaja ni to što MMF očekuje da će od 2024. do 2026. Jugoistočna Azija biti jedan od dva svetska regiona u kojima će stopa rasta konstantno biti veća od pet odsto. Treba li bolji razlog da srpske IT kompanije uskoče u taj „brzi voz“? Lara Vučetić