Drekavci u Beloj Palanci

Vladari iz senke su, izgleda, baš rešili da ljudski rod unište! Evo, Bilu Gejtsu smetaju krave i to ne samo zato što prde, već i zato što podriguju?! Čuj, podrigivanjem krave životnu sredinu zagađuju više od automobila i termoelektrana! Po Bilu Gejtsu, jedna krava podrigivanjem proizvede i sto kilograma metana, što je jednako potrošnji 3.400 litara benzina! Zato je Bil Gejts uložio 12 miliona dolara u australijsku kompaniju Rumin 8, koja proizvodi stočnu hranu sa crvenom morskom travom, koja navodno podrigivanje krava smanjuje za 80 odsto. Bajdvej, protiv podrigivanja krava su i DŽef Bezos, osnivač Amazona i DŽek Ma, osnivač Alibabe. I oni su uložili pare u morske trave. E, sad da li će mleko od tih krava biti crveno i koliko će biti zdravo, ostaje da se vidi. Nego, tu, naprasno, počeh da podrigujem i da najozbiljnije razmišljam da li će Bil Gejts i njegovi „Kainovi sinovi“ zabraniti i ljudima da prde i podriguju? U Bavarskoj postoji, čak, i zakon koji građanima dozvoljava da, na javnom mestu, mogu da prde i podriguju. Pogotovo kada se u minhenskim pivnicama nakrkaju kupusa i belih kobasica i sve to zaliju kriglama piva. A ako im se i to zabrani, da li to znači da je došao kraj ljudskom rodu? A na nas Srbe šalju i drekavce! Svake godine se, negde, u Srbiji pojave drekavci! Šta?! Sad ne znate šta su drekavci! Po knjigama, oni su „mitološka bića zmijolikih glava kao u guštera, ali sa snažnim očnjacima, u telu su kao zakržljali ljudi, a njihovo telo presvučeno je krznom kao u lisice, s tim što na šakama imaju oštre kandže“. Drekavci vole da tamane sitnu stoku, ali i da nasrnu i na čoveka, ispuštajući jezive krike. Nema ništa strašnije nego kada drekavci počnu da dreče! Ovih dana, drekavci su se pojavili u Beloj Palanci, u divljem romskom naselju kraj Nišave. Policijske patrole počele su noću da patroliraju, a i crkva je pojavu drekavaca ozbiljno shvatila, pa su belopalanački popovi pojali ne bi li drekavce oterali. Po belopalanačkim kafićima su, pak, počele da kolaju priče da je drekavce izmislila lokalna sirotinja iz divljeg naselja, kojoj su svojevremeno obećani socijalni stanovi, ali opština kao da je od tih stanova odustala. Naravno, najlakše je krivicu svaliti na beskućnike. Ali, šta ako drekavci, zaista, postoje i ako su stvoreni u nekim stranim biolaboratorijama? Ili su, jednostavno, kao i vanzemljaci, došli iz svemira? Nego, zašto se drekavci pojavljuju, po pravilu, samo među Srbima? K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaže mi u lice: „A zašto te to čudi, moj dečače?! Ti kao da si zaboravio da su Srbi u krvnom srodstvu sa Bogom. Nije li Adam napravljen na Rtnju? A, po Kenetu Klarku, svako ko ne poznaje srpske mitove i legende ne može ozbiljno da se bavi istorijom ljudskog roda! Lucifer i Kain nikako nisu mogli da se pomire da su Srbi miljenici Boga. Kain je uspeo da ubaci jednog svog sina na Nojevu barku tako da je reptilsko seme preživelo Veliki potop i vremenom je zavladalo svetom. Kainovi potomci su i na čelu svetske duboke države.“ Posle ovog Jungovog objašnjenja počeo sam, opet, da podrigujem. Šetajući pored belopalanačkog vrela, setio sam se da sam onih zima, dok sam čuvao ovce, često slušao drekavce koji nisu smeli da priđu mom stadu od šarplaninaca. A seljaci su me ubedili da su to bili šakali sa Divljanskog jezera. Moja Crna na sve ovo kaže: „A šta ako su drekavci samo mitološka bića? Kao da oni ne mogu i danas da siđu među ljude? A i Bil Gejts bi mogao malo da prestane da doliva ulje na vatru.“