НИН online

Уводник

Цена председникових обећања

У процену Јоргованке Табаковић да ће на крају године инфлација бити упола мања него на почетку не верује ни Александар Вучић. У супротном не би пензионерима обећао нову повишицу „већу од 10 одсто“. Он очито већ увелико рачуна на двоцифрени раст цена

Крајем године инфлација у Србији биће упола мања него на почетку, изјавила је прошле седмице на Копаоник бизнис форуму гувернер НБС Јоргованка Табаковић. Изгледа да у то није поверовао ни председник Александар Вучић. Јер, да јесте сигурно не би, неколико дана касније, на срећној телевизији, пожурио да усрећи пензионере обећањем да ће пре краја године уследити још једно повећање пензија „веће од 10 одсто“. А заправо је тиме само потврдио да и он очекује да ће инфлација ове године бити двоцифрена.
На исти закључак указују и његове тврдње да нам је бруто домаћи производ лане био око 60 милијарди, а да ће ове достићи 68 милијарди евра. И све то уз реални раст од само два и по одсто. Другим речима, реални БДП ће да порасте за 1,5 милијарди, а чак 6,5 милијарди евра „напумпаће“ инфлација, јер ће све у просеку поскупети 12-13 одсто. За толико ће у динарима бити већа вредност свега што се створи (БДП), а кад се то подели са истим курсом од 117,3 динара за евро, ето нама, док лупнеш дланом о длан, додатних 6,5 милијарди евра БДП-а. Само што са тим силним милијардама нико, осим привилеговане мањине, неће живети ни за промил боље.
А и данас многи живе лошије него пре 12 месеци. Према подацима, објављеним на сајту Министарства финансија, просечна пензија је током прошле године повећана са 29.377 на 31.432 динара, али је реално пала за 4,4 одсто. Само, ко још чита те бројке? „Стварност“ је много лепша кад им све то на кинеској табли нацрта председник. Он пажљиво бира бројке којима је део популације на волшебан начин успео да увери да пензије никад нису биле веће. А биће још веће, само да се стрпе до новембра, децембра. У међувремену им не преостаје ништа дуго него да пре одласка у куповину попију нешто за смирење. Лакше ће прогутати нова поскупљења. А биће их. Републички завод за статистику објавио је да су у фебруару 2023. потрошачке цене у просеку биле за 16,1 одсто веће него у истом месецу лане. Тиме су у воду пале тврдње српских званичника да је инфлација углавном „увезена“, јер је у Србији она тренутно скоро дупло већа него у Немачкој (8,7 одсто) и два и по пута већа него у САД (6,4 одсто). Испада да је власт у Србији инфлацију „увозила“ само док је она и у свету расла, а да је неко обуставио „увоз“ када је у већини земаља прошле јесени она почела да се смирује.
И док нас провладини медији уверавају да цео свет „гладује“, цене хране у САД повећане су за 11,3 одсто, а у Србији за чак 26 процената. Значајно више од просека, осим шећера, повећане су управо цене основних животних намирница (брашна, уља, меса и млека), које је Влада Србије још у новембру 2021. „замрзла“. Само у последњих 12 месеци месо је поскупело 20,7 одсто, уља и масти 23 одсто, хлеб и житарице 25 одсто, а млеко, сир и јаја за рекордних 43 одсто. Па сами закључите колико успешно Влада и председник бране стандард и куповну моћ грађана.
Није, међутим, све тако црно. Поготово ако верујете на реч министру финансија. Синиша Мали је прошле седмице на Копаонику изјавио да Србија „убрзано смањује разлику“ у односу на ЕУ. „Ако наш привредни раст у наредних 10 година буде 2,5 одсто у просеку, наш БДП ће кумулативно да порасте између 45 и 55 одсто, а у ЕУ, уз раст од један одсто, БДП ће да порасте кумулативно за 20 одсто, што је драстично смањење разлике између нас и њих“, рекао је Мали и додао да „то зависи од нас“. Хмм, неће бити да „то зависи само од нас“. Зависи, богами, и од математике, а и ученици завршних разреда основне школе могли би израчунати да би уз годишњу стопу раста од 2,5 одсто кумулативни раст за десет година био једва 30, а не између 45 и 55 одсто.
Него, баш тим темпом хватала је Србија корак са светом и у претходних 10 година. Према подацима Светске банке, БДП по становнику у текућим ценама између 2012, када су СНС и СПС освојили власт, и 2021. у Србији је растао знатно брже него у Немачкој. Код нас је повећан чак 54,3 одсто, а код њих само 16,7 одсто. „Квака“ је само у томе што је пре једне деценије разлика између просечног грађанина Немачке и Србије била 37.840, а сада је 41.973 долара. И при томе су њима цене у просеку у последњих годину дана повећане за 8,7 а нама за 16,1 одсто. Па сад сами процените да ли нам је чаша полупуна или полупразна.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар