Познат је став академика Душана Ковачевића да свако има право да се одрекне своје куће, окућнице и гробног места, али да нико нема право да се одрекне државне територије, а најмање Косова и Метохије. Између осталог и то је записано у поглављу о Космету његове књиге Двадесет српских подела, која је објављена пре деценију и по и до данас остала пророчки актуелна. У наш договор о тематском разговору о Косову и Метохији, о његовом личном односу према том питању и ставу о актуелном убрзавању процеса да се проблем реши, ускочила је, из других медија, вест да ће и саговорник НИН-а на предстојећим изборима бити кандидат за председника Српске академије наука и уметности. Ковачевић за НИН каже да се о томе није разговарало, нити је иједног тренутка постојала могућност да се за ту функцију кандидује, али да деманти није желео да пише, јер се објављивање тачних информација ионако убрзо очекивало. Однос САНУ према Косову и Метохији је једна од тема овог разговора, који, ипак, започињемо сећањем овог драмског писца, сценаристе и редитеља, на 17. март 2004, када је управо након једне сензационалистичке и испоставиће се лажне вести, започео тродневни погром над српским становништвом на Космету, током кога је, према евиденцији Владе Србије и ОЕБС-а, настрадало десет, а расељено преко четири хиљаде Срба из шест градова и девет села, срушено и запаљено 935 кућа, пошта, школа, домова здравља, два манастира и 33 цркве.