Није се ваљда после фебруарског инцидента са „залуталим“ кинеским шпијунским балоном обореним изнад Сједињених Држава, те напетог минхенског сусрета америчког државног секретара Ентонија Блинкена и Ванг Јиа, доскорашњег шефа дипломатије који је сада директор Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине, ни могло очекивати да ће с управо окончаног заседања Свекинеског народног конгреса у правцу Вашингтона бити одаслате нарочито помирљиве поруке. Али се додатно подизање тона у сад већ перманентном и све жустријем надгорњавању двеју сила свакако уклапа како у образац абразивног, па и агресивног поступања самог Си Ђинпинга, лидера који је после десет година на власти приграбио моћ већу и од оне коју је некад имао Мао Цедунг; тако и, сходно томе, у генерално наступање Кине као земље с капацитетима и способностима потенцијалне суперсиле, нагомиланим социо-економским проблемима и, барем на нивоу партијског руководства, забрињавајуће фрагилним колективним менталитетом увређене снаше.