Tužilaštvo za nelegalnu gradnju

Prva zamenica tužioca Nenada Stefanovića, Brankica Marić, koja je sprovodila njegovu volju sklanjajući tužiteljke, nije se izuzela iz postupka kako je to uobičajeno kada je u pitanju familija. Radi se o postupku gde se, u vezi sa građevinskim parcelama na opštini Čukarica, spominje ime njenog nevenčanog supruga Branka Krunića. To je po Zakoniku o krivičnom postupku obavezan razlog za izuzeće. Saznajemo takođe da je Stefanović iz Odeljenja za borbu protiv korupcije sklonio i tužiteljku Natašu Pavlicu, koja je bila nadležna za predmete u vezi sa nelegalnom gradnjom, u odeljenje za opšti kriminal. To je učinio nakon njenog neslaganja sa njim da se od 11 mogućih istraga, u kojima se spominje doskorašnji gradski sekretar za ozakonjenje objekata Nemanja Stajić, pokrene samo jedna. Osim toga, do njene smene je došlo i nakon što je vodila još jednu zanimljivu istragu oko pranja novca. Stefanović je pokušao u svom odgovoru NIN-u da opravda svoj nalog Prvom i Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu da u predmetima nelegalne gradnje ne postupaju posebna odeljenja i specijalizovani zamenici tužioca već da se svim zamenicima ravnomerno dodeljuju. U istom odgovoru ističe sopstveni „specijalistički rad“ o „suzbijanju terorizma, organizovanog kriminala i korupcije“. Sa jedne strane ističe svoj „specijalistički rad“, a sa druge kritikuje specijalizovane tužioce iako je opštepoznato da u svim većim tužilaštvima ima specijalizovanih odeljenja za korupciju, za nasilje u porodici, za maloletnike... Tako je Stefanović protiv tužilačke specijalizacije samo kada je u pitanju nelegalna gradnja. Ova odeljenja za nelegalnu gradnju su uveli osnovni tužioci zbog efikasnijih postupaka i sve dokaze koji se odnose na dela u nadležnosti VJT su i dostavili. Međutim, Stefanovićevo tužilaštvo, kome su između ostalog dostavljeni dokazi u kojima se spominje muž njegove zamenice, kao i više puta nekadašnji gradski funkcioner, pokrenulo je zasad smo jednu istragu. Stefanović tvrdi kako je „omalovažen“ jer se u NIN-u navodi njegovo „radno iskustvo u Ministarstvu zdravlja“ (nije napisao da je bio sanitarni inspektor), a ne njegov „specijalističku rad“. NIN nije biografski časopis, pa smo između ostalog tada izostavili i da je studirao više od 10 godina, da je imao nisku prosečnu ocenu kada je završio fakultet... Za javnost je značajnija tvrdnja Stefanovića oko Savamale i saslušanja inspektora Slobodna Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu. On tvrdi da VJT nema otvoren predmet Savamala i da je sve završeno sa priznanjem krivice policajca Gorana Stamenkovića. To znači da se građanima koje su zarobili fantomi, kao i javnosti koja je videla snimak rušenja, sve pričinilo. Prema Stefanovićevom tumačenju, pričinilo se i sadašnjem predsedniku Srbije, kada je govorio o „kompletnim idiotima“ i „vrhu gradske vlasti“. Da li to Stefanović tvrdi da se jedan nižerangirani činovnik MUP-a multiplicirao u fantome, bageristu, organizatore i naručioce? Tek je zanimljivo obrazloženje Stefanovića zašto u slučaju Savamale nisu uzeti u obzir iskaz policajca Stamenkovića dat Prvom osnovnom tužilaštvu i iskaz Veljka Belivuka u sudu kojim je i sebe optužio. Naveo je za šta su okrivljeni policajac i Belivuk. Zašto je Stefanović drugačije postupio kada je, takođe okrivljena Dijana Hrkalović, i to ne pred sudom ili tužilaštvom, već na televiziji, iznela optužbe bez detalja na račun inspektora Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu? Naravno da navodom „pozvan na saslušanje“ u VJT, NIN ne sugeriše da je inspektor Milenković okrivljeni, kako spočitava Stefanović, već se koristi uobičajeni novinarski izraz, a ne pravni. Nema odgovora Stefanovića zašto je inspektor Milenković pozvan na saslušanje, kada je advokat Vladimir Đukanović, koji brani Hrkalovićevu i prvooptuženog za Jovanjicu Predraga Koluviju, rekao da bi to trebalo uraditi. Da podsetimo, Đukanović osim što se pojavljuje kao advokat u najvažnijim predmetima za vlast, on je ispred SNS-a predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i jedan od trojice iz advokature koji je dao javnu podršku Stefanoviću. Stefanović se osvrnuo na navode iz NIN-a da mu je sigurno bila poznata službena beleška policije iz 2018. u kojoj se navodi da je vlasnik beogradskog kluba Komitet odbio da identifikuje okrivljene za upad u njegov objekat (među kojima su pripadnici Belivukove grupe), jer je s njim prvo razgovarao tadašnji i sadašnji sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, koji ga je zatim uputio na sastanak sa Belivukom. Naveo je Stefanović da je 24. januara 2023. predmet Komitet dostavljen iz Prvog osnovnog tužilaštva Odeljenju za profesionalni nadzor VJT-a. Pitanje je da li uopšte VJT nešto rade nakon pet godina od službene beleške policije? Nema nikakvog obaveštenja ni posle dva meseca šta su uradili otkako im je dostavljen predmet Komitet. Povodom Stefanovićevih tvrdnji da nema nijednu aferu, zapravo je tačno da neke od njih zbog prostora nismo prvi put spomenuli. Evo samo nekih, jer ni ceo broj NIN-a nije dovoljan za sve. Prema službenoj belešci, o kojoj još nije odlučeno, Stefanović je u samoj Palati pravde 16. novembra 2022. verbalno napao i tražio od obezbeđenja da izbace tužioca Predraga Milovanovića, koji je i tada došao zbog postupka za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Dan posle incidenta ova službena beleška je predata predsedavajućoj Državnog veća tužilaca (DVT) Zagorki Dolovac, jer je Milovanović izborni član tog tela, ali to nije naišlo na njenu javnu reakciju. DVT se ne oglašava ni zbog nedavne prijave više tužilaca protiv Stefanovića gde se spominje smena tužiteljki iz Odeljenja za korupciju kao i njegovo „bahato i neprimereno ponašanje“, „izdavanje lažnih saopštenja“, i „mobingovanje kolega“, kao i da „donosi nezakonite naredbe i naloge mimo svojih ovlašćenja“. U njegovom odgovoru NIN-u nema objašnjenja zašto je neistinito tvrdio da je tužiteljka Bojana Savović sama tražila premeštaj, a pre toga da je premeštena zbog „redovne izmene“. Da se Stefanović ponaša kao vlasnik Palate pravde, za koju je prema Sudskom poslovniku isključivo nadležan predsednik Višeg suda u Beogradu, vidi se iz njegove naredbe da se pripadnicima MUP-a, BIA i Vojske nalaže da vidno istaknu svoje značke kada su u zgradi. Jedna od afera je i kada je tražio ukidanje specijalizovanih odeljenja za nelegalnu gradnju, spornim uputstvom (koje je naknadno povukao) Prvom tužilaštvu da osnovni tužioci pre zaključenja bilo kakvog sporazuma o priznanju krivice moraju da daju nacrt na odobravanje njemu. Zanimljivo je da Republičko tužilaštvo koje vodi Zagorka Dolovac nije odlučilo po prigovoru Prvog tužilaštva na Stefanovićevo obavezno uputstvo od decembra 2022, iako je zakonski rok za to 15 dana i što je u obavezi da uradi bez obzira na njegovo odustajanje. Dolovac i bivša ministarka pravde Nela Kuburović, kao što smo pisali, promenile su 2018. mišljenje i glasale drugačije nego prvi put u DVT-u, da za zamenika Višeg tužioca bude imenovan Stefanović, kada je on počeo da kritikuje svoje kolege iz Udruženja tužilaca Srbije. Kada za njega nisu glasali predstavnici vlasti, Stefanović je izjavljivao nešto sasvim različito od sadašnjih njegovih obrazloženja za Savamalu i inspektora Milenkovića. Govorio je da „bez isključivanja političkog uticaja najosetljiviji i najvažniji slučajevi nikada neće doći na sud i neće moći da se sprovede antikorupcijska politika“. U odgovoru NIN-u se hvalio kako je 2014. osporio deo Zakona o Pravosudnoj akademiji, a sada je član Upravnog odbora ove akademije. Tvrdio je da su potpuno netačni navodi da njegovo Udruženje sudija i tužilaca, čiji je predsednik, koristi da pruži podršku samom sebi. Brojni su primeri gde ovo udruženje reaguje na kritičke tekstove i izjave o Stefanoviću. Čak i kada je najavljena na Tviteru naslovna strana NIN- a na kojoj se nalazio tekst „Partijski komesar u tužilaštvu“, koji Stefanović pokušava da ospori, stigla je kritika sa naloga njegovog udruženja gde se spominje i tužilac Goran Ilić. Povodom, kako je Stefanović naveo, „argumentovanih kritika“ tužioca Ilića, reagovale su neke njihove kolege. Tako je zamenica VJT u Novom Sadu Biljana Silađi napisala: „Između ostalih mojih kriterijuma, veličina čoveka se ogleda u tome da ne beži od prijatelja, saradnika, kolege koji je u problemu. Gorana Ilića cenim zato što mi nije okrenuo leđa kada je većina to učinila.“ U tekstu NIN-a nigde nema tvrdnje koju Stefanović demantuje, da je član političke stranke. Postoji samo mišljenje da se transformisao u partijskog komesara. Sa pokušajem demantija samo je dao potvrdu za takvo mišljenje. Vuk Z. Cvijić