Penzije će i dalje kaskati za platama

Dve godine unazad predsednik Republike i ministar finansija, optimistički su najavljivali da će plate na kraju 2025. biti 1.000 evra, a penzije 500 evra. Na osnovu izrečenog na Biznis forumu na Kopaoniku ove godine o kretanju plata i penzija u narednom periodu, optimizam ministra finansija počeo je polako da jenjava. On je, naime, u svom izlaganju ovoga puta istakao da će na kraju 2025. penzije biti 430-440 evra, a plate 1.000 evra, što praktično znači da će penzije biti 43-44 odsto prosečne plate. Šta ova izjava ukazuje penzionerima? Kao prvo, penzije će nastaviti da zaostaju za platama, umesto da im se približavaju i u naredne dve godine neće uspeti da dostignu visinu polovine prosečne plate, što je zahtev svih penzionerskih udruženja. Penzije će polako da gube trku sa rastom plata, a time će se povećavati broj penzionera koji su osuđeni na dugogodišnji post, najčešće na vodi. Nadalje, fiskalna strategija za 2024. i 2025. predviđa dalje smanjenje učešća penzija u bruto domaćem proizvodu sa 9,7 odsto u 2022. na 9,3 odsto BDP-a u naredne dve godine. Uz to, takođe je važno istaći da je prošle godine MMF u razgovoru sa Vladom Srbije insistirao na usporavanju rasta penzija i plata u javnom sektoru, kako bi se smanjio udar na budžet, kao i na povećanju cene struje, sa smanjenom subvencijom države, ili bez nje, i na povećanju finansijske discipline u plaćanju svih poreza i usluga. I tim zahtevima se teret dalje finansijske konsolidacije prebacuje na pleća penzionera i zaposlenih sa najnižim primanjima. Svakodnevne izjave nosilaca izvršne vlasti da penzije nikad nisu bile veće, jer su u novembru 2022. povećane devet odsto, a u januaru ove godine 12,1 procenat, zahtevaju posebno objašnjenje. Naime, tokom cele prošle godine, penzije su najpre u januaru povećane za 5,5 odsto, potom je u februaru isplaćena solidarna pomoć svim penzionerima od po 20.000 dinara, što predstavlja uvećanje prosečne penzije na godišnjem nivou za 4,2 odsto (doduše vanbilansno, jer to povećanje ne ulazi u osnovicu za buduća povećanja), dok povišica od devet odsto za novembar i decembar odgovara povećanju godišnje penzije za 1,5 procenat. Kada se sve to sabere, to praktično znači da su se primanja penzionera u proseku 2022. povećala za 11,1 odsto na godišnjem nivou, dok su u istom periodu potrošačke cene povećane 15,1 odsto. To upućuje na zaključak da je, kada se u obzir uzme i inflacija, realna kupovna moć penzionera prošle godine opala za četiri odsto. Situacija sa penzijama u ovoj godini nije jasno predvidiva i postoje mnoga iskušenja na putu očuvanja kupovne moći penzionera na sadašnjem nivou. Penzije su u januaru povećane za 12,1 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na ona iz prethodnih godina, ali uzimajući u obzir da je međugodišnja inflacija za februar iznosila 16,1 odsto, efekti povećanja već su istopljeni i nameću ozbiljnu obavezu promišljanja nekog veoma brzog usklađivanja penzija sa kretanjem zarada, možda već odmah posle jula. Može se očekivati da u drugom i trećem kvartalu ove godine dođe do smirivanja rasta inflacije, čime bi se stvorile pretpostavke za realno očuvanje vrednosti penzija. Ukoliko izvršna vlast i Ministarstvo finansija žele da ispune obećanja i da do kraja 2025. prosečna penzija bude između 430 i 440 evra, one će u 2024. morati da se povećaju za 17 odsto, a u 2025. za 18 procenata. Naravno, postoji i jedan jako ograničavajući faktor, koji će uticati na kretanje penzija u narednom periodu, a to je rast BDP-a i učešće penzija u BDP-u. Poželjno je, ekonomski opravdano i socijalno utemeljeno, da ovo učešće raste u preraspodeli društvenog bogatstva, kako bi se materijalni položaj penzionera kretao od statusa preživljavanja do puta ka dostojanstvenom životu. Za kraj i nekoliko reči o najavljenim penzionerskim karticama. Lep je osećaj kada država daje značaj i posvećuje pažnju ljudima u trećem dobu, ali suviše je buke i marketinga u odnosu na očekivane efekte i ostvarenu korist za penzionere. Recimo, ako penzioneri sa najnižim penzijama od 20.000 dinara troše polovinu primanja za hranu i komunalije, očekivana ušteda je od 500 do 800 dinara mesečno. To može da pomogne, ali nikako da bitnije poboljša materijalno stanje penzionera. Milan Grujić predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije