Ko drukčije kaže, kleveće i laže

Za NIN iz Banjaluke Verovanje da će nakon poslednjih opštih izbora u Republici Srpskoj, pre pola godine, emotivna temperatura splasnuti i strasti se smiriti, bilo je pogrešno. Dodikov SNSD sa grupom manjih partija vrlo lako je formirao vlast u tom entitetu i zauzeo sve pozicije koje pripadaju Srbima na nivou BiH, ali je onda ušao u niz događaja koji opšte političke prilike čine vrlo dramatičnim, a podele u društvu produbljuju. Još u inauguracionom govoru, nakon osvajanja novog predsedničkog mandata, Dodik je najavio vraćanje klevete u Krivični zakonik Republike Srpske. NJegovi ljudi su uglavnom ćutali, a on je sve učestalije to nagoveštavao pa se stvorio utisak da je to nešto lično, ali se onda pojavio taj nacrt odredaba koje bi trebalo da uđu u Krivični zakonik Republike Srpske. I najumereniji su bili preneraženi visinom predloženih novčanih kazni (ide se i do pedesetak prosečnih mesečnih plata), a još više činjenicom da se kleveta i uvreda vraćaju u krivično zakonodavstvo. Podsećanja radi, treba reći da su BiH a time i Republika Srpska među prvima pre dve decenije dekriminalizovale klevetu i time, veruje se, stvorile, između ostalog, i ambijent da se pojavi veliki broj medija sa različitim uređivačkim profilacijama. Bilo je, dabome, građanskih parnica zbog klevete, ali to nije bitnije uticalo na opšte stanje slobode izražavanja. Uz deo opšte javnosti najveći otpor nakanama da se kleveta vrati u krivično zakonodavstvo pružila su novinarska udruženja - od javnih protesta do brojnih tekstova na tu temu. Verovatno iznerviran silinom otpora, Dodik je neke ovdašnje, baš poznate, novinare nazvao spodobama i stvari su se dodatno naelektrisale - nekim novinarima su pod okriljem noći oštećeni automobili, počinalac je pronađen i izgleda da je ponesen opštom atmosferom shvatio da je otvoren lov na novinare, a još više je takvih primera na društvenim mrežama. Novinarska zajednica se ne povlači, ali pažljiviji uočavaju da se već može primetiti da se autocenzura useljava u neke redakcije. I vlast kao da uočava da se preteralo, pa se tako beleži da je predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, izjavio: „Sad i ja vidim da se u početnim odredbama preteralo, biće javna rasprava pa ćemo to menjati.“ Dodik čak nudi da medijska zajednica sama uradi Zakon o informisanju. Iz sveta su stigli brojni apeli da se od tog posla odustane - izvestioci za ljudska prava UN, Savet Evrope, OEBS, misija EU u BiH, Evropska federacija novinara... Vlast zasada nema nameru da odustane, nudi dvomesečnu javnu raspravu, obrazlaže da većina zemalja EU ima slična rešenja, kao i većina susednih zemalja. Možda bi takva argumentacija u nekakvoj drugačijoj atmosferi bila i razumna da sve nije počelo kao pretnja u stilu „videćete vi kad promenimo zakonska rešenja“. Dodik otvara još jedan front. Ovog puta sa nevladinim sektorom. Najavljuje da će uskoro biti donet zakon o nevladinim organizacijama: „Prepisaćemo zakon SAD u ovoj oblasti, samo ćemo umesto SAD staviti Republika Srpska“, glasilo je obrazloženje. Na ovo su se baš nakostrešili u ovom delu društva, jer veruju da je reč o pokušaju da im se oteža i onemogući rad, a reagovala je i američka ambasada porukom da Dodik nije razumeo njihov zakon. S druge strane, javnost u Republici Srpskoj zasad nema veće zamerke na ovu nakanu. Mnogo ozbiljniji zemljotres očekuje se najavom da će Republika Srpska uskoro doneti odluku da prekida sve veze sa američkim i britanskim ambasadorima i svim diplomatama. Dodik to ovako obrazlaže: „Demontaža Republike Srpske je njihov cilj, izvrću međunarodno pravo i Ustav BiH, to rade više od dvadeset godina...“ U praksi to bi, objašnjeno je, podrazumevalo da se svi funkcioneri Republike Srpske i svi Srbi u zajedničkim organima BiH ne bi više sastajali sa predstavnicima te dve zemlje. Očekuje se zasedanje parlamenta Republike Srpske kako bi se ta odluka ozvaničila i tek onda drama ubrzano kreće ka vrhuncu. Još kad se zna da Republika Srpska ne priznaje i nema kontakte sa Kristijanom Šmitom, koji je za zapadni deo međunarodne zajednice zvanični namesnik ili kako to službeno glasi visoki predstavnik u BiH. Ide li ovim Republika Srpska u neku vrstu samoizolacije ili Dodik igra neku veliku igru koja je mnogima nejasna, ali zaplet kakav ovde nije odavno viđen po svoj prilici sledi. Dodik sa brojnim manjim partijama i pokretima ima kontrolu gotovo dve trećine parlamenta Republike Srpske, opozicija je prilično slabašna i, utisak je, uplašena. Možda ponesen takvim stanjem želi da „uredi“ stvari na unutrašnjem planu. Tako je pokušao prošlog vikenda da smeni gradonačelnika Bijeljine, lekara LJubišu Petrovića, koji pripada opozicionom SDS-u. Na referendumu građani tog drugog grada po veličini u Republici Srpskoj su do nogu potukli Dodika i petnaest partija koje su ga podržavale. Mladi i relativno nepoznat gradonačelnik je dobio više od dve trećine glasova sugrađana, a Dodik skoro i ne pamti takav poraz u svojoj karijeri. U brojim analizama se nagoveštava da je ovo dokaz da se kruni moć Dodika i njegovog SNSD-a, te da će odsad morati uvažavati činjenicu da postoje i drugi i drugačiji i da ih nije malo. Kad se poređaju ovi i još neki događaji koji poslednjih meseci obeležavaju javni i politički život Republike Srpske, jasno je da tu ima mnogo toga što nije „nužda vremena“, kao da se u nekim prilikama namerno pravi drama gde je nema i ne bi je trebalo biti. Ili se time prikrivaju i pokrivaju neke druge stvari, ili se ovakvom naracijom pripremaju neki znatno dramatičniji događaji. Dabome, ima kojekakvih nagađanja i prognoza, najmanje onih koji slute nekakav rasplet sa srećnim krajem. Branislav Božić