Jedinstveno mecenstvo i donatorstvo

Palata umetnosti Madlena, na Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića u Beogradu, počela je život kao novi, jedinstveni hram kulture. Ovo raskošno, multifunkcionalno zdanje od 7.000 kvadratnih metara na četiri etaže predstavlja, istovremeno, značajno arhitektonsko ostvarenje, adresu dela vrhunske kreativnosti, mesto ostavštine za budućnost i primer posvećenosti i ljubavi bračnog para Cepter prema Beogradu i Srbiji. Palata je otvorena za sve vrste umetničkog stvaralaštva: ona je muzej, prostor za izložbe, kamerne pozorišne predstave, koncerte, filmske projekcije i promocije... u jedinstvenim, prostornim celinama. Stalnu postavku čini izuzetno vredna kolekcija stilskog nameštaja i drugih umetničkih dela koje je Madlena Cepter decenijama pasionirano stvarala a o čemu svedoči i prigodna, upravo objavljena monografija Kolekcija Madlene Cepter (Zepter Book World, 2022). Palata je otvorena atraktivnom izložbom savremene italijanske umetnice Karle Tolomeo – Stolice. Proces rađanja Palate umetnosti Madlena, koji je trajao osam godina, njena duhovna majka je sve vreme lično nadgledala, od projekta do svakog detalja, potvrđujući osećaj za estetiku dokazan aktivnim doprinosom na izgradnji i rekonstrukciji objekata Kompanije Zepter u pedeset država sveta. Posle Opere i teatra Madlenianum u Zemunu i Muzeja Zepter u Knez Mihailovoj ulici, Palata umetnosti Madlena je kruna jedinstvenog pregalaštva gospođe Cepter koja je 2011. godine dobila „Zlatni venac“ Republike Srbije za poseban doprinos razvoju kulture i umetnosti, kao i za jedinstveno mecenstvo i donatorstvo. I ranije je bilo ličnosti koje su Beogradu zaveštavale pojedinačna, vredna zdanja. Ali, niko do sada nije na mapi prestonice ubeležio toliko adresa posvećenih vrhunskoj kulturi i umetnosti kojima jedan grad može da se pohvali. Niti ih je iko decenijama lično finansirao. Spominjući i Aukcijsku i izdavačku kuću Madlene Cepter,  američko-srpski pesnik Čarls Simić je gospođu Cepter nazvao „anđelom, čuvarom Beograda“. Osoba klasičnog obrazovanja, profesorka književnosti po vokaciji, Madlena Cepter je odličan primer i one konstatacije pisca Patrika Besona:  „Dok o svakoj ženi može da se napiše roman, samo su neke dostojne bestselera.“ A uzbudljiva životna priča ove izuzetne ličnosti objavljena u tri toma iscrpne autobiografije („Madlena, dani, godine, vekovi“ – Zepter Book World, 2010), objašnjava taj odnos komplementarnosti (podele rada) sa suprugom Filipom, koji traje pola veka. On je početnu ideju o stvaranju kraljevstva predmeta za kuću pretvorio u moderan naučni koncept težnje ka ekologiji, sportu i zdravom životu kao uslovima opstanka modernog čoveka. On zato finansira brojne sportske događaje i sportiste u svetu (od trka Formule 1 do Teniskog turnira u Monaku). A ona je išla za svojom vizijom prirodne ravnoteže između sticanja i davanja: „Kultura je preduslov osnovne ljudske vrednosti – slobode.“ Tu njenu opsednutost duhovnim potvrđuju sva ta njihova ulaganja u ljude, mesta i građevine. Među pet stotina Madleninih stipendista su oni koji čine svetsku umetničku, naučnu, kulturnu scenu: od violinista Nemanje Radulovića i Marka Josifovskog, preko baritona Željka Lučića i soprana Dunje Simić, sve do slikarke Danice Marinković, danas princeze Karađorđević. LJubav prema knjizi, negovanu od detinjstva,  potvrdila je dvema značajnim književnim nagradama – beogradskim „Ženskim perom“ časopisa Bazar i pariskom Evropskom književnom nagradom „Madlena Cepter“. Spoj lepote i funkcionalnosti predmeta koji nas okružuju, a od kojih živi 100.000 zaposlenika kompanije, ovenčala je međunarodnom nagradom za dizajn „ArtZept“ koja je upravo, osamnaesti put, dodeljena u novoj Palati umetnosti. NJena filantropska davanja su proteklih decenija stizala do izbeglica, bolesnih, starih pa i do životinja (o toj posvećenosti od malih nogu napisala je 2016. knjigu Svi moji ljubimci), za šta je primila bezbroj najviših svetskih nagrada i priznanja. Madlenine adrese nisu samo u Parizu, Beogradu ili na Azurnoj obali, gde je i privatne, porodične  rezidencije (vila Madlena, vila Ema i vila Trijanon ) otvorila za događaje i ličnosti koji čine taj svet sačinjen od talenta, znanja, uspeha i dobročinstva, pa su na Madagaskaru izgradili čitavo naselje za beskućnike… Jedanput sam gospođi Cepter rekla da se njen životni moto poklapa s Hanibalovim: „Pronaći ćemo put ili ćemo ga napraviti.“ Nasmejala se skromno odmahujući rukom: „Zamislite, pre neki dan su mi prišle dve starije gospođe, Beograđanke, i zamolile me da se slikamo. Kažu da redovno idu u Madlenijanum, obožavaju pozorište. Stvarno sam bila iznenađena.“ Eto šta nju može dirnuti.  Neda Todorović