Куме, мало су ме мучили у Гестапоу, каже друг Марко Дрен свом куму, другу Петру Попари Црном у филму Емира Кустурице Подземље, када га обилази у катакомбама где га је са другима оставио да труне после Другог светског рата, убедивши га да рат напољу и даље траје. У стварности већ је 1961. и Марко Дрен је управо открио споменик свом куму, партизанском хероју и борцу НОБ-а. Симболика Марка Дрена и његове бруталне манипулације веома подсећа на начин комуникације председника Вучића са грађанима Србије пре или после посета европским престоницама. Грађани Србије живе у оном подруму Кустуричиног Подземља, а једини контакт са светом им је друг Марко који им шаље поруке, објашњава свет и озбиљно профитира од ревитализације национализма и нетрпељивости као никада у последњих 20 година. Друг Попара, звани Црни, командује војском збуњеног народа који у подруму и даље верује да рат није завршен, мисли да су Немци непријатељи, и да ослобођење још није дошло. Друг Марко се јавља из спољног света, претвара, глумата, пренемаже и објашњава им, најчешће директно преко ТВ екрана, како ништа није потписано, како ништа није предато, како је одбрањено све што се могло одбранити. На овај начин тековине погрешне и поражене политике Слободана Милошевића сачуване су у виду митова, говора мржње, дискриминације и омаловажавања. Комфорт зона националиста је сачувана. Да ли је и Косово?