Mala pobeda neizvesnog roka trajanja

Teško da je ikome u široj javnosti jasna pozadina male pobede Pozorišta „Boško Buha“ nad opasnošću da se iseli iz svog prostora na Trgu republike i da se trajno premesti u zgradu Pošte, u sklopu kompleksa Beograd na vodi. Još manje je jasno šta će sa njim biti u doglednoj budućnosti, uprkos, ili upravo zbog činjenice da je za njegov „spas“ lično zalegla premijerka Ana Brnabić. Jer, ona je to učinila kao da se sveti medijima koje je nazvala „tajkunskim“, optužujući ih da su spleli mrežu laži oko sudbine najstarijeg dečjeg teatra u zemlji. S njene strane gledajući, situaciju su ta glasila „ispolitizovala“, izmislivši podatke o vlasništvu nad delom prizemlja zgrade u kojoj je „Buha“ pune 73 godine. „Da li je iko od glumaca rekao da je vlasnik foajea i dela sale Aca Bosanac od 2017? Nije! Nisu ni pričali o tome“, rekla je, kao da je važno kojim su putem mediji došli do istine, eklatantne, po republičkoj zemljišnoj evidenciji. Što se tiče posledica ove igre sa skrivenim pravilima, premijerka je istakla da „nikada ni gradska, ni republička vlast, od kad njenu okosnicu čini SNS, nije planirala da zatvara, izmešta ili gasi“ ovo dečje pozorište. Ako nekog treba kriviti za nešto, osim pomenutih glasila, onda je to bivša vlast iz perioda od 2000. do 2009, koja je preko Republičke direkcije „prodala deo predmetnog prostora ugostiteljskom preduzeću ’Stari grad’ (2000)“, kako je to premijerka sagledala. Potom je „’Stari grad’ (2004) prodao ’Rubinu’ prostor površine od 229,77 kvadrata, bez da je jasno definisano o kojem prostoru se radi“, ustvrdila je Brnabićeva. E, baš taj ugovor omogućio je „privatnoj kompaniji da se upiše kao vlasnik“ spornog dela pozorišta. Sve je to aktuelna vlast znala, puštajući da vidi dokle ide „ludilo tajkunskih medija“ u želji da naude predsedniku Vučiću, kako je premijerka poentirala. Čini se da ipak nije temeljno ispratila sve što su glasila iznosila povodom ovog slučaja, bazirajući se na rečima glumica Olge Odanović, istovremeno i članice UO „Buhe“, i Slobodanke Bobe Latinović, kao i pravnice pozorišta Nade Baše. Baša je i za NIN otkrila deo pozadine slučaja. Naime, u trenutku kada su zaposleni u „Buhi“ uvidom u katastar saznali za spornu uknjižbu, ansambl je već tri godine bio podstanar u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“, budući iseljen sa Trga republike na ime predstojeće rekonstrukcije još 2015. Tek su na sastanku u Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove Grada Beograda, inače, primarnog vlasnika zgrade na Trgu republike 3, predstavnici „Buhe“ shvatili da je „sa kupljenih 229,77 kvadrata od ukupno 530, ’Rubin’ postao suvlasnik svake cigle u prizemlju, i da, posledično, ima pravo da njime upravlja“, kako nam je Baša objasnila. „Budući da RGZ nije hteo isprva da uknjiži ’Rubin’ u zemljišne knjige, ovo preduzeće je povelo sudski spor, i dobilo ga nakon četiri godine suđenja. Odluku Privrednog suda u Beogradu iz 2016. potvrdio je Privredni apelacioni sud, 2017“, Baša obrazlaže. Grad, pa time i „Buhu“, kao korisnika prostora, zastupalo je gradsko Javno pravobranilaštvo. „Da li Pravobranilaštvo nije vodilo spor kako treba, ili je predmet išao iz ruke u ruku, tek, sve se završilo uknjižbom ’Rubina’ na idealni deo prizemlja gde su igrane predstave“, Baša navodi. Ni pravo na žalbu na rešenje RGZ nije iskorišćeno, kao ni poluga veštačenja kojim bi se susvojina razgraničila, što sada predlaže Brnabićeva. „Zašto ovo nije urađeno na vreme, niti je sagledana solucija da se firmi ’Butik 1’, na koje je ’Rubin’ preneo vlasništvo, ponudi neki drugi prostor, kao što premijerka sada predlaže“, pita se Gorica Mojović, nekadašnja članica Gradskog odbora, zadužena za kulturu Beograda od 2001. do 2008. Uostalom, zašto odmah nije otklonjena „greška“ na koju se Grad pozivao 2017, obećavajući da će biti ispravljena, sve iako je RGZ saopštio da se prenos vlasništva odigrao legalno? Još veći je problem to što je ugovor koji je „Buha“ sklopio sa Gradom 2004, na ime dvadesetogodišnjeg korišćenja prostorta na Trgu republike bez naknade, lane stavljen van snage. Tada je zaključen novi, na neodređeno vreme, ali je umesto precizne površine od 530 kvadrata sada naveden samo „deo prizemlja“ zbog problema sa uknjižbom „Butika“. „Ko još može da veruje vlastima, čak i ako se pozivaju na 5,5 miliona evra koji su u budžetu Grada opredeljeni za ovo pozorište. Jer, u tom dokumentu ne piše da li novac treba da ode na rekonstrukciju zgrade na Trgu republike, ili na preseljenje ’Buhe’ na Savski trg“, Mojovićeva napominje. Tu, novu adresu prvi put je početkom godine na Instagramu obelodanio Siniša Mali, tad već uveliko ministar finansija, a gradonačelnik u vreme sporne uknjižbe, najavivši da će u „temeljno rekonstruisanoj“ zgradi Pošte, osim „Buhe“ biti smešten i Dečji muzej. Slično je ponovio nedugo zatim i Aleksandar Šapić, aktuelni prvi čovek prestonice. „Krenulo je i reklamiranje stanova u Beogradu na vodi, u kontekstu blizine dečjeg pozorišta, iako nikada ne bismo pristali na tamošnje uslove - 242 mesta u parteru sale i 150 mesta na strmoj galeriji, gde ne mogu da se smeste deca, umesto 290 parterskih sedišta na Trgu republike“, Baša primećuje. Sami planovi za obnovu i proširenje matičnog prostora pozorišta, datog mu svojevremeno na korišćenje, i to besplatno, što je slučaj i sa drugim teatrima, nisu stali, navodno. Tender za projekat obnove pušten je još 2017, da bi CIP, koji je na njemu prošao, na projektu rekonstrukcije radio punih pet godina. „Prosto neverovatno, budući da je za idejni projekat nove zgrade JDP-a, recimo, trebalo nekoliko meseci, a za njegovu izgradnju dve godine i dva meseca“, ovu, možda i kupovinu vremena komentariše Mojovićeva. Građevinska dozvola dobijena je tek lane, uz saglasnost „Butika“, ali je Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove odbio da oglasi tender za izvođača radova, upravo zbog nerazrešenih svojinskih relacija. „Rok trajanja građevinske dozvole je godinu dana, što znači da ona uskoro ističe“, kako napominje Gorica Mojović. Posredno, ovo bi značilo da bi, da se nije digla prašina, svi napori da se „Buha“ rekonstruiše uskoro propali. Ovako zaposleni bar imaju obećanja premijerke da će ostati gde žele, uz mogućnost delimičnog preseljenja na novu adresu. „Postignutim dogovorom veoma smo zadovoljni, s obzirom na to da će se premijerka lično zauzeti za rešavanje problema“, kaže za NIN upravnik „Buhe“ Igor Bojović. Da li će njoj uspeti da prevaziđe uknjižbu „Butika“ na idealni deo prizemlja zgrade na Trgu republike 3, Bojović ne zna, ali smatra da je za ovo „neophodno da budu angažovani svi nadležni resori“. „Ukoliko i dođe do raspisivanja tendera, a da se problem suvlasništva prethodno ne reši, suvlasnik ima pravo da stavi hipoteku na prostor koji koristi i Pozorište. Tako, ako on ne izmiri dugovanje radi čijeg obezbeđenja je i hipoteka stavljena, predmet prinudne naplate može biti prostor koji koristimo, čime bismo i mi i Grad bili u još većem problemu“, Baša upozorava. Pokušavajući da relativizuje imena vlasnika, kako „Butika“, tako i „Rubina“, premijerka ih je zapravo istakla. Vlasnik prve firme je zaista Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac, koji poseduje 995 kvadrata poslovnog prostora kulture na Trgu republike 3, kao i deo kule Geneks, i mnoge kafane i noćne klubove po Beogradu, a hapšen je zbog saradnje sa Veljkom Belivukom. „Rubin“ je, opet, držao Predrag Ranković Peconi, blizak kriminalnoj grupi Surčinski klan, prema Beloj knjizi MUP-a Srbije, ali i Aci Bosancu, kako su istražili „tajkunski mediji“. U dizanju prašine tim povodom, njima su se priključili i brojni glumci, reditelji, dramska udruženja.., pružajući „Buhi“ podršku. „Takva podrška je značajna moralno, dok bi mnogo više pomogli svi oni što su se ’u ime kulture’ učlanili u SNS“, kako naglašava Mojovićeva. U celoj situaciji možda najviše boli fakat da sve ujurdume, pa i one u kulturi, može uspešno da reši samo predsednik Srbije, i njegova desna ruka Brnabić, ako su za ovo raspoloženi. Tako je bilo sa Teatrom na Brdu, a nije sa Grafičkim kolektivom, dok visi i sudbina Paviljona „Cvijeta Zuzorić“, koji koristi ULUS. Možda za ove slučajeve nisu dovoljno zalegli „tajkunski mediji“ da bi im se terao inat, ili su posredi neki viši interesi onih koji vode ovu državu. Zato je pobeda „Buhe“ mala, vaninstitucionalna, i nepoznatog roka trajanja. Dragana Nikoletić