Pravno aboliranje plagijatora

Od diplomatije koja barata bizarnim izrazima poput „ne-papir“ (ili „non-pejper“) treba očekivati samo ne-sporazume, ali u bizarnom javnom životu Srbije čak i takva kovanica može da bude smislena. Politička vrednost takvih termina je u tome što svako može da ih predstavi kako mu odgovara, pa zašto onda ne bismo i naučni rad Siniše Malog proglasili „ne-doktoratom“? Čovek koji smatra da je Siniša Mali plagirao, može da ukazuje na prefiks „ne“, čovek koji veruje da plagiranja nije bilo, može da podvlači ono „doktorat“, i mirna Bačka i svi nezadovoljni. Tako je, svi nezadovoljni, ali svi na istom, što je nekakvo rešenje, za razliku od ne-rešenja, koje imamo nakon nedavnih odluka Upravnog suda. „Fakultet organizacionih nauka je 2019. na naučno-nastavnom veću izglasao da se Siniša Mali prilikom izrade i odbrane doktorata neakademski ponašao, i zbog toga izrekao meru javne osude, koja je najteža. To je otišlo na univerzitet, i univerzitet je doneo odluku da se doktorat oduzima, poništava, ne važi“, podseća Vladimir Obradović, redovni profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka. Ministar finansija se na takvu odluku žalio Upravnom sudu, sud ga je podržao i juna 2021. naložio univerzitetu da ponovo razmisli. Senat univerziteta je razmislio ponovo, zaključio isto, i decembra 2021. opet poništio doktorsku disertaciju Siniše Malog. Ministar se nije predavao, kao što se njegov šef nikada ne predaje, i 2022. je u borbu uključio i Ustavni sud, a u poslednjih mesec dana se u igru vratio i Upravni sud. Kada na teren izađe toliko sudova, više ni najjači sastav grčkih filozofa i rimskih pravnika ne može da raspetlja ko je kriv, a ko prav, ali ima dobrih ljudi voljnih da pokušaju to da objasne laicima. „Upravni sud je u poslednjih mesec dana doneo dve presude. Jednom se poništava rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i predmet vraća tom univerzitetskom organu na ponovno odlučivanje, a drugom se poništava odluka o poništavanju doktorske diplome Siniši Malom. Druga odluka Upravnog suda pravno proishodi iz one prve, a prva se gotovo u celini oslanja na prošlogodišnju odluku Ustavnog suda, kojom se utvrđuje neustavnost određenih univerzitetskih propisa vezanih za materiju akademske čestitosti. U ranijem tekstu za NIN, u kojem sam dao kratku pravnu analizu te odluke Ustavnog suda – Ustav u zaštiti plagijatora – jasno sam predočio da se politički cilj, prema kojem su pisci te odluke oblikovali svoje pravne argumente, ticao pokušaja pravnog aboliranja Malog kao plagijatora. Upravni sud bi sada da korača tom već utabanom stazom“, objašnjava Miodrag Jovanović, redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta. Da li išta od toga znači da Siniša Mali, barem po sudovima, i po strani od političkih motiva, nije plagijator? „Što se tiče Upravnog suda, on nije ulazio u srž spora, nije odlučivao o tome da li je taj rad plagijat ili nije. Samo je proučio proceduru i u njoj našao neke propuste. Što se tiče Ustavnog suda, njegova odluka osporava neke pravne akte Beogradskog univerziteta koji uređuju temu plagijata. Ustavni sud kaže da ti akti ne mogu da se primenjuju retroaktivno. Jedno tumačenje bi bilo da u trenutku kada je Siniša Mali branio doktorat, sadašnji pravilnik zaista nije postojao, i da ne može da važi unatrag. Drugi ugao je, međutim, da su zakoni i tada i sada svakako zabranjivali plagiranje, prepisivanje, varanje na ispitima. Sada je potreban trust pravnih mozgova da reši šta dalje“, smatra Vladimir Obradović. Kada je reč o pravnim mozgovima, Miodrag Jovanović podseća da je u pomenutom ranijem tekstu za NIN podvukao razliku između oduzimanja nastavničkog zvanja i oduzimanja zvanja doktora nauka. Čak i kada bi se prihvatilo obrazloženje Ustavnog suda, po kome samo zakonodavac - a ne Univerzitet - može da propiše da se nastavnička zvanja mogu oduzeti na osnovu utvrđenog neakademskog ponašanja, to ne implicira nužno da Univerzitet ne može da oduzme zvanje doktora nauka. „Siniša Mali ne radi na Univerzitetu, nema nastavničko zvanje, već pokušava da se dokopa naučnog naziva doktora nauka. Mera oduzimanja naziva doktora nauka je predviđena članom 7 relevantnog univerzitetskog pravilnika, nije bila predmet ocene ustavnosti, pa se na nju ne poziva izričito ni Upravni sud u svojoj odluci.“ No o svemu se ovome može i jednostavnije. „Na čemu se onda temelje odluke Upravnog suda? Temelje se na krajnje problematičnom rezonovanju Ustavnog suda o ustavno nedopuštenom retroaktivnom dejstvu odredbe kojom se predviđaju pravne posledice za utvrđeno neakademsko ponašanje. Da stvari uprostimo – Ustavni sud je odlukom poručio: Univerzitet može da preduzima postupak u kojem se utvrđuje da li je doktorska disertacija plagijat, ali s tim u vezi ne može ništa da učini. To jest, može to da oglasi, razglasi, javno osudi i kaštiguje, ali licu koje je plagiralo doktorski rad ne može da oduzme titulu doktora nauka.“ Prema Jovanoviću, to potvrđuje i druga presuda Upravnog suda, u kojoj se kaže da za sada ne postoji pravni osnov da se doktorat Siniše Malog poništi. Takav stav Ustavnog suda, kaže Jovanović, „dobrano testira zdrav razum“ bez obzira na to što taj sud u svojoj odluci poručuje da je akademska čestitost pitanje „od posebnog značaja za društvo u celini“, i da baš zbog toga, baš „zbog demokratskog razvoja društva“, ta pitanja „moraju biti uređena na ustavnopravno utemeljen način“. „Ostaje, međutim, pitanje da li je Ustavni sud svojim rezonovanjem ostavio bilo kakav ustavnopravni prostor za ostvarenje proklamovanog cilja. Ili bi, ustavnopravno utemeljen način sankcionisanja neakademskog ponašanja naprasno postao moguć samo kad bi se Univerzitet u Beogradu manuo ovog jednog dokazanog plagijatora i digao ruke od pokušaja da mu oduzme titulu doktora nauka?”, sarkastično se pita Jovanović. Vladimir Obradović dodaje da nastavak sage o doktoratu ima nekoliko mogućih rukavaca - da Fakultet organizacionih nauka odlučuje iz početka, da Univerzitet odlučuje po treći put, da se menjaju pravilnici koji su proglašeni neustavnim. Šta god se zbilo, Obradović podvlači da je od te sage umoran. „Deset godina se bavimo tom temom. Svima je jasno da to nije originalno naučno delo. Ne mogu da se setim da je neko kredibilno tvrdio da plagijata nije bilo. Odbrane Siniše Malog svodile su se na zamerke proceduri, a ne na samu suštinu doktorata. Čak je i Vučić rekao da je savetovao Siniši Malom da rad iscepa i baci. Mislim da i Mali posredno priznaje da od toga nema ništa, jer je počeo da radi novi doktorat u Slovačkoj. Mislim da priča treba da se zatvori, a ne opet odluke, žalbe, godine...“ Obradović primećuje da ne treba zaboraviti kako visoko obrazovanje u Srbiji ima i većih problema od slučaja Siniše Malog. „Autonomija se narušava, mrtvo je slovo na papiru. Imamo visoke funkcionere vladajuće koalicije u savetima fakulteta i instituta, imamo pritiske na nastavno osoblje zbog tema kojima žele da se bave u naučnom radu, a finansiranje zavisi od Ministarstva finansija, dakle od Siniše Malog. Autonomija je jako krhka, a univerzitet je možda poslednja institucija u kojoj je ima, makar i u tragovima. Mediji je nemaju, pravosuđe je nema, svuda je to obrisano, univerzitet je možda poslednja oaza, i to nekako treba da se sačuva. Ako i to izgubimo, a na putu smo da izgubimo, nemamo gde dalje“, zaključuje Obradović. Prorektor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić rekao je u Utisku nedelje da će Univerzitet sigurno reagovati opet, da Siniša Mali mora da snosi posledice, i da bi „bilo lepo i da jednog dana pročitamo imena sudija Upravnog suda koji presudama uzurpiraju autonomiju Univerziteta“. No nikoga neće iznenaditi ako od cele zavrzlame ostane samo neki „ne-papir“. Marko Lovrić