Обично у преводима не мењам имена јунака, али је у роману Свиња (издавач: Клио) у неким случајевима било неопходно, пошто се ради о надимцима који су и део карактеризације ликова – каже нам Зденка Валент Белић, преводитељка са словачког језика. „Аутор је духовито и иронично именовао ликове, те смо добили Дуплог Шамара, Паука, Гузоњу, Јетија, Кестена, Пророка, Лепињу, Прасе... Највише је модификован последњи, с обзиром на то да се у оригиналу зове Дубкачик. Писац Арпад Шолтес овде користи говор улице како би илустровао стање у друштву, а уз помоћ језика разликује и своје јунаке. Тако у неким дијалозима имамо братиславски жаргон, у другим – кошички... Када новинари разговарају између себе, користе новинарски арго а полиција или припадници паравојних јединица други, и било је неопходно сачувати те разлике у преводу.“