Cena ljubAVi

Ono što je priželjkivala srpska opozicija, u delo će, ipak, sprovesti vlast. U petak, 26. maja, sve će u Srbiji - stati. Samo, ne da bi posle toga krenula dalje, već da bi, ako ikako može, ostala ukopana na istom mestu. Podeljena, ušančena u rovove, nespremna da čuje i poneki zvižduk umesto dirigovanih aplauza… Staće i Narodno pozorište u Nišu, u kojem je odložena premijera opere Čarobna frula, uz obrazloženje gradonačelnice Dragane Sotirovski da će toga dana „pola Srbije biti u Beogradu“. Uh, kakav danak neiskustvu. To se sigurno neće svideti njenom šefu, koji tog dana u Beogradu očekuje bar dve trećine Srbije. Staće i redovni autobuski saobraćaj, jer su mnogi prevoznici već najavili da će putnike sa plaćenim kartama prevoziti samo do podne. Posle toga, sve firme Krstić, za Beograd će prevoziti putnike kojima neko drugi plaća kartu, a zlobnici tvrde da dobijaju i dnevnice. Nikada nećemo saznati koliko bi ih bilo u autobusima kada bi svaki učesnik mitinga SNS-a iz, a bogami i izvan Srbije morao sam da plati kartu do Beograda i nazad. Kao što nikada nećemo saznati ni ko će da plati sve troškove. Uostalom, seća li se iko da je u januaru 2019. formalni organizator dočeka Vladimira Putina u Beogradu, kojem je, prema procenama policije, prisustvovalo 100.000 građana iz cele zemlje, bio Centar za razvoj iz Beograda? Vlast, dakle, s tim nije imala ništa. Kad bi se zezali. Jer, taj Centar je od osnivanja do danas, po finansijskim izveštajima koje (ni)je dostavio APR-u, bio – neaktivan, što će reći bez dinara prihoda i troškova. Pa, ko je onda platio troškove Putinovog dočeka? E, taj će platiti i troškove mitinga 26. maja. Da ne bude zabune, mnogi bi i peške došli da poslednji put čuju i vide lidera SNS, jer on već od subote, kako je obećao, više neće biti predsednik SNS-a. To, naravno, ne znači da se ceo SNS tog dana neće kolektivno učlaniti u novi Narodni pokret za državu, tako da će zapravo i dalje imati istog lidera. Samo će se pojaviti u novom „carevom“ odelu. Šta god da se desi, male su šanse da će tenzije u društvu, posle mitinga SNS-a 26. i novih protesta dela opozicije 27. maja, splasnuti. Kao da nekome ne odgovara da se o stanju u društvu raspravlja mirno, argumentovano, ne bi li se problem rešio ili umanjio, umesto što raste kao grudve snega, bačene sa Pančićevog vrha. Jednu od njih je, sa skupštinske govornice, bacila i premijerka Ana Brnabić. Vidno iznervirana, u jednom od obraćanja, u trenutku kad je verovala da joj je mikrofon isključen i da je niko neće čuti, opoziciju je oslovila sa „govnari“. Pre toga u mikrofon je jednog opozicionara nazvala „secikesom“. Je li i to „pristojna, civilizovana, moderna“ Srbija, koju zagovara? Svoj doprinos „dijalogu“ sa neistomišljenicima dao je i generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, koji je u petak snimljen sa grupom snažnih momaka u crnom, zbog kojih su nezadovoljni paori sklonili traktore sa puteva prema Pančevu, kako bi tog dana u tom gradu mogao da se organizuje miting SNS-a. Pri tome nadležni nikada nisu okončali istragu o vezama Nedića sa klanom Veljka Belivuka, o čemu je NIN pisao na osnovu policijske službene beleške u kojoj se navodi da je on posredovao u nagodbi da vlasnik Komiteta povuče prijavu protiv pripadnika Belivukovog klana koji su mu 2018. rasturili klub, a da mu zauzvrat oni nadoknade štetu. Imajući u vidu da su u Pančevu redari SNS-a sprečavali pojedine učesnike mitinga da odu sa skupa, male su šanse da će uroditi plodom apel 10 nevladinih organizacija da Vučić „u interesu smirivanja tenzija i sprečavanja daljih podela i polarizacije u društvu, otkaže masovno okupljanje zakazano za 26. maj“. Kao što ni Bratislav Gašić neće dati ostavku na mesto ministra unutrašnjih poslova. „Znate vi da postoji moj lični integritet, a postoje i moj šef, i moj predsednik i moja stranka, zbog koje sam kao jedan jedini Srbin mogao da budem i ministar odbrane, i direktor BIA, i ministar policije. E, hvala mom šefu i mojoj stranci na tome. Bez njihove podrške ja to ne bih mogao da budem“, poručio je Gašić sa skupštinske govornice, uz gromoglasan aplauz poslanika SNS-a, koji su očito spremni da urade sve za ljubAV. Sve se to, doduše, dešavalo pre nego što je u Utisku nedelje progovorio Slobodan Negić, otac Sofije, jedne o ubijenih učenica osnovne škole „Vladimir Ribnikar“. Posle njega mnogi su zaćutali. Nekima bi bilo bolje da nikada ništa nisu ni rekli. I u toj tišini valjalo bi detaljno i do kraja ispitati gde je sve sistem zaribao.