Borba protiv inflacije glavni prioritet Zapadnog Balkana

Zapadni Balkan se suočio sa ukupnom inflacijom u regionu koja je i do 80 procenata veća nego u evrozoni. Studija MMF-a (www.imf.org/en/Publications/WP/Issues/2023/03/03/Inflation-Dynamics-in-the-Western-Balkans-530338) bavi se razlozima zbog kojih je inflacija veća na Zapadnom Balkanu. Potrebne su odlučne aktivnosti na nivou politike kako bi se inflacija vratila na ciljani nivo i izbegla opasnost da se inflatorna očekivanja „otkače od sidra“, kao u nekim drugim zemljama u usponu. To sada treba da bude glavni prioritet, s obzirom na to da ukupna i bazna inflacija uporno premašuju ciljani nivo, iako počinju da usporavaju u većem delu regiona. Inflacija predstavlja poseban izazov za region Zapadnog Balkana zbog većih stopa siromaštva. Ukoliko se ne nadoknadi kroz povećanje produktivnosti, uporno veća inflacija takođe podrazumeva potencijalni gubitak konkurentnosti, uzimajući u obzir režime fiksnih deviznih kurseva u regionu u vidu valutnog odbora (BiH), pariteta (engl. peg) (Severna Makedonija), režima stabilizovanog deviznog kursa (Srbija) i unilateralne evroizacije (Crna Gora i Kosovo). Hiperinflacija u regionu u prošlosti, institucionalni izazovi i ograničeniji instrumenti na raspolaganju centralnim bankama zbog režima deviznog kursa ukazuju na to da bi inflacija mogla duže ostati povišena. Monetarna politika: Dok god se inflacija bude kretala iznad ciljanih nivoa, centralne banke u regionu moraće da nastave da vode restriktivniju monetarnu politiku kako bi sprečile da se inflatorna očekivanja „otkače od sidra“ i postarale se da se inflacija u potpunosti vrati na ciljane nivoe. Ipak, centralne banke oklevaju da dodatno povećaju referentne kamatne stope kako bi zaštitile privredni rast. Međutim, snažan i održiv rast nije moguć bez stabilnosti cena. Ukoliko se sada ne reaguje odlučno, kasnije će možda biti neophodno uvesti još restriktivniju politiku, uz sporiji rast. Povećanje referentne kamatne stope šalje važan signal o rešenosti centralne banke da se uhvati u koštac s inflacijom, što je od ključne važnosti za obuzdavanje dodatnih sporednih efekata. Situacija je takva iako se često tvrdi u regionu da je zbog opšte evroizacije i viška likvidnosti u bankarskom sektoru oslabljen transmisioni mehanizam. Centralne banke u unilateralno evroiziranim ekonomijama takođe poseduju instrumente i treba da ih koriste. To uključuje povećanje kamate na obavezne/slobodne rezerve i njeno približavanje stopi za depozitne olakšice ECB, kao i prudencijalne i administrativne mere koje utiču na obim i kvalitet kreditiranja. Stalna budnost je imperativ dok kamatne stope rastu, a rizici u globalnom finansijskom sektoru ostaju povišeni. Finansijski sektori na Zapadnom Balkanu su u mnogo boljem stanju nego u vreme globalne finansijske krize. Ipak, postoje određene slabosti koje se odnose na vlasničke strukture, visok udeo kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, kao i velike izloženosti država u nekim zemljama. Pažljivo sprovedeni stres-testovi, nadzor na bazi rizika i makroprudencijalne politike treba da se primenjuju tamo gde je to potrebno. Pored toga, moraju postojati čvrsti okviri za restrukturiranje banaka i zakoni o stečaju kako bi se moglo izaći na kraj sa svim potencijalnim rizicima. Takođe je važno da se izbegne regulatorna tolerancija, koja je nedavno zapažena u nekim zemljama Zapadnog Balkana. U ovom kontekstu, kredibilitet monetarne politike i poverenje u stabilnost finansijskog sektora su ključni. To zahteva nezavisnost i funkcionalnost centralnih banaka kako bi se obezbedilo da su u stanju da rade „sve što je potrebno“ kako bi realizovale zadatke koji su im povereni. Neke ekonomije Zapadnog Balkana nedavno su se suočile sa izazovima u tom pogledu, sa vršiocima dužnosti guvernera, nadzornim odborima bez kvoruma, zakonskim izmenama u postupku imenovanja rukovodstva centralne banke i medijskim kampanjama. Fiskalna i politika primanja da budu deo rešenja, a ne problema: Fiskalna politika i politika primanja moraju da sarađuju sa monetarnom politikom na podršci smanjenju inflacije. Posebno je važno da ne doprinose povećanju pritisaka na strani tražnje na režime fiksnog deviznog kursa, u kojima centralne banke imaju ograničeniji prostor za snižavanje inflacije. Rast zarada je od ključne važnosti za inflaciju i inflatorna očekivanja, te će morati da se prati i drži pod kontrolom. Prošle godine, čak i kada su u evrozoni padale realne zarade, rast plata u nekim zemljama Zapadnog Balkana premašio je inflaciju. Dalja brza povećanja zarada, uključujući i u javnom sektoru, kao i povećanja minimalnih zarada, koje će verovatno dovesti do daljih povećanja zarada u celoj ekonomiji, nose sa sobom značajnu opasnost od trajnije bazne inflacije. Nakon relaksiranije fiskalne politike tokom pandemije, potrebna je fiskalna konsolidacija kako bi se obuzdali inflatorni pritisci i ublažio uticaj većih troškova servisiranja duga. Treba izbegavati snižavanje poreskih stopa radi smanjenja inflacije. Većina zemalja Zapadnog Balkana uspela je da se odupre takvim snižavanjima; druge rade na tome da ih ukinu. Sa strane fiskalne potrošnje, kreatori politika će morati da obezbede samo dobro ciljanu i privremenu podršku najugroženijima, posebno onima koji se bore sa krizom troškova života. U isto vreme, biće potrebna korekcija cena električne energije u skladu sa tržišnim kretanjima, uprkos uticaju na inflaciju, da bi se ograničili fiskalni troškovi i zadržali cenovni signali koji ublažavaju pritiske sa strane potražnje. Usklađenost poteza svih zemalja u regionu u smislu korekcija cena električne energije takođe će pomoći da se očuvaju jednaki uslovi za poslovanje korporativnog sektora pojedinačnih zemalja. Administrativne mere i održive reforme: Na Zapadnom Balkanu se u velikoj meri koriste administrativne mere kao što su zamrzavanja cena i profitnih marži i trgovinska ograničenja, ali one predstavljaju samo privremena rešenja. Pored toga, delotvorne su samo u određenoj meri i često imaju distorzivne efekte. Reforme čiji je cilj unapređenje konkurencije dugoročno predstavljaju održiviji i delotvorniji instrument. Takve reforme uključuju, na primer, uklanjanje prepreka za osnivanje novih preduzeća, značajno jačanje organa za zaštitu konkurencije i uvođenje mehanizama za povećanje transparentnosti cena.