Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   05.06.2023. 05:04
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Јелена Галић председница Извршног одбора АИК Банке
Одговор на кризу прилагођавањем и зеленим пословањем

Зелена економија и одрживо пословање више нису ствар избора, већ нужност. Осим што доприноси решавању егзистенцијалног глобалног изазова, она представља велику прилику и за економски раст

Финансијска и монетарна стабилност у неизвесним временима интензивних геополитичких дешавања, представља један од кључних изазова са којима се суочавамо глобално. После здравствене кризе, која је у великој мери променила економске прилике, уследила је нова, што је додатно уздрмало највеће светске економије. Промене и утицај екстерних фактора се неминовно преливају на све регије и готово сви креатори економске политике следе исти правац у суочавању са изазовима у којима функционишу регионалне и локалне економије.
Избијање сукоба у Украјини изазвало је додатни раст већ високих цена енергената, пољопривредних производа и индустријских сировина, с обзиром на то да су Русија и Украјина значајни светски извозници житарица, нафте и природног гаса, тако да су ове цене достигле историјски максимум. На ове поремећаје, централне банке реаговале су заоштравањем монетарних политика, које су се незнатно разликовале од земље до земље, у зависности од јачине додатних генератора инфлаторних притисака. Ово је за последицу имало и јачање глобалних финансијских услова, а посматрано из угла локалних економија, глобални потреси су мање или више утицали на исти начин на макроекономска кретања и локалне привреде. Правовремена реакција креатора економске политике, а потом и банака, допринела је ублажавању утицаја инфлације и најављиваног раста каматних стопа на реалан сектор.
Додатно, регулаторни захтеви (након велике финансијске кризе из 2008) временом су повећали прудентност финансијског сектора, како би био спреман да у сваком тренутку „амортизује“ потенцијалне потресе на тржишту, значајно доприносећи смањењу негативних ефеката истих. Поред тога, адекватно праћење промена које се дешавају, као и благовремено реаговање и прилагођавање требало би да омогући излазак из „негативних циклуса“ у релативно кратком периоду.
Поменуто прилагођавање огледа се и у томе што су геополитичка дешавања истакла значај одрживог пословања. Банкарски сектор је у време кризе показао изузетну отпорност када је реч о капиталу и ликвидности, али и када је реч о одговорном пословању. У редовним економским токовима, а посебно у временима неизвесности, банке су показале да су поуздан партнер држави и снажан ослонац реалном сектору привреде и становништву у превазилажењу препрека и изазова које свака криза носи са собом. Тако и сада, у време геополитичких промена, на које не можемо да утичемо, банке су показале отпорност на екстерне шокове, а истовремено ублажиле потенцијално преливање ових ефеката на реалан сектор привреде.
Истовремено, можемо да кажемо да зелена економија и одрживо пословање више нису ствар избора, већ нужност. У моменту када се све чешће дискутује о расположивости енергетских извора, нужно се намеће питање транзиције у појединим секторима: енергетика, екстрактивна индустрија (метали, минерали и цемент, пре свега), пољопривреда, прерађивачка индустрија, грађевинарство, транспорт, логистика и управљање отпадом, а једна од кључних тема, доступност финансијских извора, се налази у срцу зелене транзиције. Банке су све више опредељене ка финансирању пројеката у области зелене економије. Извори финансирања у области зелене економије су углавном екстерни, а најважнији извор је нова економска политика Европске уније. Европска комисија одвојила је за економије Западног Балкана 2,6 милијарди евра кредитних извора за ове сврхе, тако да регион има прилику да, прилагођавајући се овим трендовима и динамичнијим активностима ка зеленој транзицији, лакше одговори глобалним изазовима. Банке, као трансмисиони канал макроекономских иницијатива и мера могу да пруже подршку и у смислу додатних извора финансирања и у смислу know-how-а и трансфера потребних компетенција.
У прилог томе говоре и последње пројекције водећих централних банака, као и ММФ-а, који у својим последњим прогнозама наводе да је скорашњи скок каматних стопа привремен и да се очекује да ће се каматне стопе у наредном периоду (од краја ове године) стабилизовати на умеренијем нивоу. Сличне прогнозе даје и Европска централна банка, према чијим прогнозама ће инфлација значајно пасти током 2023, што је засновано на претпоставкама о смањењу цена енергије и ублажавању притисака на гасоводе.
Криза са којом се суочавамо носи и прилику за структурну промену која ће адресирати неколико проблема - одржавање конзистентног и конкурентног снабдевања енергијом, смањење емисије угљен-диоксида и стављање европске привреде на конкурентну основу у деценијама које долазе. Свеобухватније и дугорочно решење јесте у коришћењу зелених тржишта и технологија за решавање проблема снабдевања енергијом и минимизација ризика климатских промена које потенцијално могу изазвати последице катастрофалних размера уколико се са њима не суочимо.
У прилог томе говори и чињеница да је повећана учесталост екстремних климатских догађаја (као што су пожари, поплаве и екстремне промене температуре) који имају значајан утицај на цене одређених добара, посебно хране и енергије. Повећање температура и болести узрокованих загађењем такође угрожавају људски капитал и узрокују смањење продуктивности и нивоа економске ефикасности. Недавно истраживање ЕЦБ је нагласило како инерција у борби против климатских промена може довести до структурно веће инфлације (до пола процентног поена годишње), закључујући да би добро вођена еколошка транзиција минимизирала инфлаторни утицај глобалног загревања – прво, зато што би тај утицај био привремен, али и због тога што би учесталост екстремних догађаја имала тенденцију да се смањи, чиме би се смањили трошкови повезани са ублажавањем њихових ефеката.
Такође, истраживачки институт Cambridge Econometrics објавио је истраживање у којем се наводи да убрзање транзиције чисте енергије доводи до привредног раста за већину географских подручја, пројектујући раст БДП за 2025, 2030. и 2035. годину. За привреде у Г7, сценарио убрзане транзиције ће донети више нивое БДП-а од сценарија уобичајеног пословања: БДП ће бити већи у 2025. за 1,8 одсто, 2030. за 1,3 и 2035. 0,8 процената, наглашавајући да је убрзана транзиција боља за економски раст, посебно у краткорочном периоду. Мора се напоменути да транзиција није конзистентна за све економије у Г7, при чему ће оне које су нето увозници енергије имати више користи у односу на извознике.
Према овом истраживању, убрзана транзиција у Европској унији ће доследно стварати већи економски раст од уобичајеног сценарија. Као велики увозник фосилних горива и лидер у зеленим технологијама, ЕУ ће у периоду од 2022. до 2036. године забележити повећање БДП-а за кумулативних 7,3 трилиона евра, што показује да ће јефтина обновљива енергија, у комбинацији са улагањем у енергетску ефикасност, у великој мери побољшати животе Европљана. До истог закључка долази се и код разматрања утицаја на економије у развоју, које ће такође имати боље резултате у сценарију убрзане транзиције у поређењу са сценаријем уобичајеног пословања.
Све наведено говори у прилог тези да су прилагођавања изазвана потребом ка зеленој транзицији један од елемената опоравка привреде и враћања у стабилне трендове. Зелена транзиција представља велику прилику за економски раст, а истовремено доприноси решавању егзистенцијалног глобалног изазова.






Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Драган Шормаз, ускоро бивши члан СНС

Жртве насиља не заслужују подељену Србију. Ово је резултат рада председника Вучића, народ не жели речник насиља и мржње који је створио амбијент у коме деца, жене, невини губе животе. Откажите митинг 26. маја. Неће спасити вашу личну власт, а можете нешто добро учинити.

Прочитајте све мисли
bg