НИН online

Зоран Тегелтија министар финансија и трезора БиХ

Утицај кризе на одрживост јавног дуга

Због повећања каматних стопа повећава се трошак задуживања и за нови, али и за постојећи дуг уговорен са варијабилним каматама. И што се каматне стопе брже повећавају, то се одрживост јавних финансија високозадужених земаља брже урушава

Не постоји држава на чију фискалну стабилност не утиче геополитичка и економска криза, а посебно су томе изложене неразвијене и земље у развоју. Босна и Херцеговина је, као и већина земаља региона, земља у развоју на коју је утицала криза изазвана пандемијом ковид-19, као и рат у Украјини.
Кризе за посљедицу имају дестабилизацију јавних финансија, гдје најчешће долази до смањења прихода државе уз раст државних издатака и потреба за јавним задуживањем.
Посљедњих неколико година намеће се питање висине и одрживости јавног дуга у Европи и земљама окружења јер је изузетно важно у контексту постизања и одржавања макроекономске стабилности. Ако се упореди висина јавног дуга БиХ у периоду прије кризе и сада примјетно је да је јавни дуг у порасту, с обзиром на то да је на крају 2019. износио 11,2 милијарде, а на крају прошле године 13 милијарди конвертибилних марака. Наведено номинално повећање јавног дуга резултат је, прије свега, већег спољног задуживања за превазилажење и ублажавање посљедица насталих због пандемије ковида-19. Наиме, БиХ је одобрен кредит од ММФ око 330 милиона евра, кредит Европске комисије од 250 милиона евра, од чега је ангажовано 125 милиона, те кредит Свјетске банке од 33,1 милиона евра, а користили су их ентитети, Република Српска и Федерација БиХ, те Брчко дистрикт БиХ. Средства су намијењена за финансирање повећаних потребе у здравству и за мјере економске стабилизације. Поред тога, ентитети су на домаћем тржишту издавали трезорске записе и дугорочне трезорске обвезнице.
Иако се јавни дуг БиХ значајно повећао, удео јавног дуга у БДП-у, као један од индикатора његове одрживости, смањио се са 30,7 одсто у 2019. на 29,2 одсто у 2022, што представља позитивни показатељ с обзиром на то да је испуњавање критеријума одрживости јавних финансија један од услова уласка државе у ЕУ и еврозону, а остварује се консолидовањем, односно смањењем дефицита и јавног дуга у односу на бруто друштвени производ.
Економска теорија сугерише да је земљама у развоју потребан одређени ниво спољног дуга којим би земље убрзале економски раст (Pattillo; Ricci; Poirson, 2002). Међутим, одређена истраживања показују уколико спољни дуг пређе 50 одсто вриједности БДП-а, економија постаје изузетно осјетљива на шокове нестабилности финансијских тржишта и раста каматних стопа, гдје сервисирање дуга постаје велико оптерећење, а земље улазе у период смањења економског раста (Uzochukwu, 2003). У БиХ јавни дуг не прелази границу од 60 одсто по Мастришком критеријуму, те се сврстава у средње задужене земље, а спољни дуг БиХ чини 22 одсто БДП-а. Поред висине дуга, структура дуга представља један од разлога настанка финансијских криза и нестабилности. Структура спољног дуга БиХ је таква да је 33,5 одсто изложено промјенама валутних курсева, док је 35 одсто дуга уговорено са промјенљивом каматном стопом и изложено промјенама референтних каматних стопа.
Због недавног значајног повећања каматних стопа, земље сада имају већи трошак задуживања за нови дуг, као и за постојећи дуг уговорен са варијабилном каматном стопом. Међутим, ово повећање може имати потпуни ефекат тек када се цијели постојећи дуг рефинансира по вишој каматној стопи, а што зависи од просјечне рочности постојећег дуга једне земље. Што се каматне стопе брже повећавају, то се одрживост јавног дуга и јавних финансија високозадужених земаља брже урушава. Повећање референтних каматних стопа утицало је и на повећање просјечне каматне стопе спољног дуга БиХ, те је крајем 2022. просјечна каматна стопа износила 1,9, док је крајем 2019. била 1,7 одсто, док просјечно доспијеће спољног дуга износи 6,3 године. Од висине и структуре јавног дуга зависе економска кретања у привреди једне земље те управљање јавним дугом представља важан дио економске политике земље.
Значајан фактор у управљању јавним дугом је успостављање и спровођење стратегије за управљање дугом у настојању да се прибави потребна количина средстава по ниској цијени у средњем до дугом року уз прихватљиви ниво ризика. Министарство финансија и трезора БиХ, заједно са ентитетским министарствима финансија, редовно припрема Средњорочну стартегију управљања дугом која дефинише средњорочне циљеве и даје смјернице за задуживање. Уз редовну анализу одрживости јавног дуга покушава се адекватније управљати овим прoцесом, смањити ризик неконтролисаног задуживања, а самим тим и осигурати фискална одрживост.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар