НИН online

Мајкл Боскин професор економије на Стенфорд универзитету и председавајући Савета економских саветника Џорџа Буша Старијег

У ишчекивању нежељених реприза

Главни подстрекач данашње инфлације су претерано издашне монетарне и фискалне политике, чија је примена настављена упркос томе што је опоравак од последица пандемије био бржи од очекиваног

Који год спортски догађај да пратите у данашње време, бићете у прилици да моментално одгледате поновљене, често успорене снимке који ће вам омогућити да уочите важне детаље. Пратите ли вести, имаћете сличан утисак, као да гледате прошлост на плејбек. Али те репризе - високе инфлације, неконтролисаног јавног дуга, бруталног рата у Европи, новог хладног рата и успона потенцијално деструктивних технологија - далеко су од тога да буду краткотрајне, а и улози су много већи.
Неки ће се сетити да сам још у пролеће 2021. предвидео раст инфлације и успоравање раста. Бивши амерички министар финансија Лари Самерс је то предвидео и пре мене. Али је данашња инфлација (пре свега у САД, прим.), најгора од оне с почетка осамдесетих, свеједно многе изненадила.
Проблеми у ланцима снабдевања, укључујући поремећаје на тржишту енергената и хране изазване руском инвазијом на Украјину, допринели су иницијалном расту цена. Али главни подстрекач данашње инфлације су претерано издашне монетарне и фискалне политике, чија је примена настављена упркос томе што је опоравак од последица пандемијских закључавања био бржи од очекиваног.
Читавих 1.900 милијарди долара вредан програм помоћи администрације председника Џоа Бајдена (American Rescue Plan) чија је примена почела у марту 2021, на пример, био је скоро три пута већи од процене Буџетске канцеларије Конгреса колики ће јаз у бруто националном дохотку бити потребно премостити да би привреда остварила свој потенцијал. Немогуће је а не приметити сличност с начином на који се председник Линдон Б. Џонсон крајем шездесетих служио дугом да би финансирао Вијетнамски рат и „рат против сиромаштва“.
Поврх тога, Федералне резерве су каматну стопу предуго држале близу нуле, што је приступ који подсећа на грешке монетарне политике спровођене седамдесетих година, док је на челу Феда био Артур Бернс. Централни банкари сматрали су да неће бити много штете ако инфлацији допусте да на неко време премаши ниво од два одсто пре него што је врате у циљане оквире, јер су пре тога подбацили циљајући мету.
Допуштање да се економија прегреје има неке краткорочне бенефите. Непосредно пред пандемију незапосленост у САД је била ниска, рањиве групе су бележиле најнижу стопу сиромаштва у историји, а зараде су најбрже расле на најнижем нивоу дистрибуције. Први пут после неколико деценија неједнакост је почињала да опада.
Али економска и политичка цена за то је морала да буде плаћена. Базна инфлација (у коју не улазе цене хране и енергената) у САД у протеклих 12 месеци износила је у просеку 5,6 одсто. И мада је сада мало испод највишег нивоа на коме је била, ротирала је ка проблематичнијим ценама услуга, и остала на скоро троструко вишем нивоу од оног који је циљао Фед. Чврсто уверење централне банке је да краткорочна каматна стопа мора да неко време буде изнад нивоа инфлације - након дужег периода варирања - пре него што ова падне и врати се у циљане оквире.
Зараде нису држале корак с инфлацијом, а већина домаћинстава - посебно оних којима је експанзивна фискална политика владе требало да помогне - две године је пролазила кроз искуство опадања реалне вредности њихових прихода. И мада је незапосленост остала на веома ниском нивоу, а америчка економија бележи боље резултате од највећег дела остатка света, скоро половина америчке популације сматра да је земља већ у рецесији, док већина Американаца очекује да ће њихова деца и унуци живети лошије од њих. Ово перципирано ишчезнуће „Америчког сна“ дубоко је протресло домаћу јавност - и политичку сцену.
Још једна реприза која је затекла највећи део света јесте немилосрдни рововски рат на европском тлу. Катастрофално спроведено повлачење из Авганистана 2021. ослабило је америчку способност одвраћања. Али руски председник Владимир Путин јасно је најављивао какве планове има за Украјину. Не само што је 2005. изјавио како је распад Совјетског Савеза највећа трагедија 20. века - по њему изгледа већа и од Другог светског рата у коме је погинуло 20 милиона Руса - него је 2008. приграбио делове Грузије, а 2014. анектирао Крим.
Треће, упркос глобалној економској интеграцији последњих деценија, рекло би се да је свет на прагу новог хладног рата. Растућа економска, дипломатска и војна самоувереност Кине, у комбинацији с њеним продубљивањем веза с Русијом, подстакли су страховања да следи преуређење међународног поретка, па чак и нови судар супротстављених система политичке економије. Изворни Хладни рат је једне наспрам других поставио тоталитарне системе с централизованим планским привредама и демократије с мешовитим капиталистичким системима, предвођене економски и војно доминантном Америком. Овог пута на једној страни су аутократски државни капитализам а на другој демократије са развијеним системима социјалне заштите, док су решеност и капацитети Америке под знаком питања.
Посебно забрињава што несврстани актери гледају да све опције у погледу тога на кога ће се кладити држе отвореним, док САД делују као да су заспале за воланом. Индикативно је кинеско посредовање у обнављању дипломатских односа Саудијске Арабије и Ирана, земље која је спонзор тероризма и снабдевач Русије војним дроновима. Да ли ово означава повратак на традиционалну геополитику равнотеже великих сила, или је у питању увертира за конфликт између САД и Кине због Тајвана?
Коначно, технолошки напредак изазива поремећаје у привредама многих земаља и очекивања о томе како би будућност могла да изгледа окреће наглавачке. Технологија је трансформисала економије и раднике остављала без посла још много пре него што смо за тај феномен добили адекватан термин - Шумпетерову „креативну деструкцију“. Али, у целини посматрано, привреде су успевале да се прилагоде: појава компјутера, на пример, није изазвала масовну, структурну незапосленост, јер се радна снага обучила за обављање других послова. У сваком случају, животни стандард је настављао да расте.
Да ли ће то бити случај и с вештачком интелигенцијом? Група технолошких лидера, укључујући Илона Маска, није баш сигурна у то. У недавном отвореном писму позвали су на шестомесечну (или дужу) паузу у развоју напредне вештачке интелигенције (АИ) како би се за то време боље схватили ризици које та технологија представља и пронашли начини да се ти ризици умање. Маск верује да ризици укључују и могућност уништења људске цивилизације, и тврди да га је кооснивач Гугла Лари Пејџ, због жеље да човечанство заштити од АИ, једном приликом назвао пристрасним према људској врсти.
У крајњој линији, АИ је алатка. Она може бити употребљена у сврху добра на пример, за развој нових лекова и дијагностику. Али би исто тако могла да нанесе велику штету - рецимо, да помогне јачању репресије у Кини. Задржавам опрезни оптимизам да смо у стању да тај изазов превазиђемо, или га бар у довољној мери држимо под контролом - као и све овде поменуте изазове. Али с обзиром на свеопшту раширеност нуклеарног наоружања, цена неуспеха на овом плану могла би да нам донесе најнежељенију од свих реприза.

Copyright: Project Syndicate, 2023.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар