Istorijski i vinski turizam motori razvoja

Topolu, prestonicu ustaničke Srbije i postojbinu Karađorđa, godišnje poseti više stotina hiljada turista, ali je uprkos tome Program za ravnomerni razvoj Srbije zaobišao ovu šumadijsku opštinu, koja je epitet „kažnjene“ dobila još 1946, kada su se njeni građani, za razliku od svih drugih, izjasnili za monarhiju. Uz napomenu da je Topola srce Šumadije, a Šumadija srce Srbije, predsednik opštine Vladimir Radojković kaže da Topola zaslužuje bolje mogućnosti za razvoj. „U komunističkom periodu Topola nije bila miljenica tadašnje vlasti, koja je kočila njen, a podsticala je razvoj okoline, Milanovca, Kragujevca i Aranđelovca. Uprkos tome, sada se tretira kao razvijena opština i zbog toga nema pristup fondovima za nerazvijena područja. Budžet Topole je oko 868 miliona dinara, a mnoge opštine sa više novca imaju mogućnost da dođu i do dodatnih sredstava od Fonda za nerazvijena područja i projekata za prekograničnu saradnju. Uz sve to, prošle godine imali smo velikih problema i zbog politike, a politička stabilnost je važan faktor za razvoj svake države. Sada smo uspostavili političku stabilnost i počeli da rešavamo nedovršene poslove. Za nas je 2022. bila godina konsolidacije, što je zahtevalo preraspodelu raspoloživog novca, realizaciju nekih zaostalih i pripremu novih projekata za naredni period“, ističe Vladimir Radojković. Koje aktivnosti ste imali u protekloj godini? Uz konsolidaciju opštinskih finansija, obezbedili smo 20 miliona dinara i rekonstruisali predškolsku ustanovu i osnovnu školu, sistem za grejanje i vodovodnu mrežu. Uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekonstruisana je i fiskulturna sala, a taj projekat je bio vredan 45 miliona dinara. Uz to, 50 miliona je usmereno za asfaltiranje puteva, kao i na uređenje makadamskih puteva po selima i prilaza posedima, posebno voćnjacima. Imali smo, dakle, pune ruke posla. Šta su vam prioriteti u ovoj godini? U 2023. budžet smo planirali prema prioritetima, a jedan od njih određen je prilikom posete predsednika Republike Oplenačkoj berbi, kada je najavljena rekonstrukcija Kraljevog podruma. Za to smo od stranih donatora obezbedili oko 1,2 miliona evra i to će biti prva rekonstrukcija Kraljevog podruma posle 80 godina. Nekada je to bila najbolja vinarija na Balkanu, i danas je srce vinskog turizma i uklapa se u regionalni projekat „Šumadija srpska Toskana“, koji podržava Ministarstvo poljoprivrede, a nosilac projekta je Topola, u kojoj je samo u poslednjih pet godina zasađeno 350 hektara novih vinograda. Najviše je zasadila vinarija Aleksandrović, prva vinarija u Srbiji, a u nove zasade investirale su i porodice Đoković, Draganić, Trbović, Milivojević. Sve najbolje svetske sorte grožđa su zastupljene, a počeli smo da pravimo i svoja sortna vina s geografskim poreklom. Vinari iz Topole mogu da se pohvale da imaju 30 vrsta vina koja su se potvrdila mnogim priznanjima na tržištu. Nastavićemo da pomažemo vinare, jer se oko 40 odsto grožđa uvozi iz Makedonije, a u Topoli, uz dobro podneblje, ima dovoljno prostora za nove zasade. Tu su i Kraljevi vinogradi, koji zbog imovinsko-pravnih problema još nisu revitalizovani i u toku su pregovori sa nadležnima da se reše ti problemi, a šanse za to su veće nakon odluke o rekonstrukciji Kraljevih podruma, jer su u sklopu Kraljevih vinograda. Šta ćete ove godine ponuditi turistima? Sve aktivnosti su usmerene na stvaranje jakog turističkog proizvoda sa ciljem da se višestruko uveća broj turista. To bi bio dodatni podsticaj za ekonomski razvoj opštine. I danas, sa relativno malim ulaganjem Topola privlači veliki broj turista, a sa više investicija će ih svakako biti mnogo više. Da li Topola ima mogućnosti da prihvati i smesti veći broj turista? Iako se nalaze na našoj teritoriji, mi ne gazdujemo ni s jednim kulturno-istorijskim spomenikom, pa se, recimo, posete Zadužbini kralja Petra Prvog svode se na đački turizam. Osim vinarija i kulturno-istorijskih spomenika, za dalji razvoj turizma potrebni su nam i smeštajni kapaciteti. To je gorući problem. Veliko je interesovanje turista da dođu i borave nekoliko dana u Topoli, probaju vina i obiđu znamenitosti, ali sada ne možemo da im ponudimo adekvatan smeštaj, jer hotel na Oplencu ne može da zadovolji visoke standarde gostiju koje privlači vinski turizam. Šta je sa voćarstvom? U selima voćarstvo je pretežna delatnost i po voćnim zasadima smo prvi u Šumadiji. Godišnje se sa ovih prostora izveze voća za šest miliona evra. Geopolitička situacija nam, međutim, ne ide naruku, jer se dosta voća izvozi u Rusiju, pa su sankcijama koje su druge zemlje uvele pogođeni i naši voćari. Putevi za plasman i plaćanje su veoma otežani. Poljoprivrednici se preorijentišu na velike markete, ali to nije dovoljno. Ima li opština mogućnosti da pomogne poljoprivrednim proizvođačima? Strategijom razvoja kao najveće potencijale definisali smo poljoprivredu i turizam i trudimo se da u tom pravcu usmerimo i budžetska sredstva. Za direktne subvencije poljoprivrednim proizvođačima, mimo Republike, izdvajamo oko 25 miliona dinara. Najviše efekta do sada imalo je subvencionisanje polisa osiguranja za naše voćare, s tim što država Srbija za rizična područja daje subvenciju od 70, a mi iz opštinskog budžeta još 10 odsto vrednosti polise. To je u poslednje tri godine spasilo naše voćare. Koji problemi vas najviše opterećuju? Godinama se nije ništa ulagalo u Topolu, a imamo velikih problema s infrastrukturom, kišnom i fekalnom kanalizacijom. Nemamo uređenu pešačku zonu kojom turisti mogu da prošetaju i potroše neki dinar. Veliki problem je i vodosnabdevanje, vodu dobijamo sa Rudnika i mnogo zavisimo od hidrometeoroloških uslova. Ove godine smo ušli u projekat vredan oko 12 miliona dinara u okolini sela Žabari sa ciljem da se obezbede dodatne količine vode za naš sistem vodosnabdevanja. Planiramo i rekonstrukciju sekundarne vodovodne mreže, jer su neke postojeće metalne cevi stare više od 100 godina, zbog čega imamo velike gubitke vode. Za to će biti potrebna velika sredstva, sva dokumentacija je završena i konkurisaćemo sa projektom kod Ministarstva za javna ulaganja. Očekujem da nam početkom septembra budu opredeljena neka sredstva i da krenemo sa radovima. U međuvremenu, ne čekajući novac Ministarstva, sami smo svojim sredstvima krenuli u rekonstrukciju pešačke zone. Uz to, loša niskonaponska mreža stvara probleme u snabdevanju električnom energijom, posebno na seoskom području, gde se gradi sve više hladnjača za čuvanje voća i očekujemo da se uskoro i taj problem reši, uz podršku Republike i EPS-a. Uspevate li da deo ograničenog budžeta usmerite i na kulturne sadržaje? Topola dosta ulaže u kulturu. Najprepoznatljiviji smo po Oplenačkoj berbi, koja se ove godine održava jubilarni, 10. put. U to vreme imamo više od 300.000 posetilaca, a u okviru te manifestacije održava se i Sabor narodnog stvaralaštva sa 18 do 20 kulturno-umetničkih društava i više od 300 učesnika. Tako pokazujemo svetu šta je pravi kvalitet Srbije. Pored toga, već 50 godina organizujemo „Staru Lipovačku koloniju“ čiji je jedan od osnivača Nikola Graovac. Festival „Duodrama“ doskoro je bio jedini festival na Balkanu ove vrste gde učestvuju naši poznati glumci. Koliku podršku u ovoj godini očekujete od Vlade i njenih ministarstava? Kulturna dešavanja, vinski i istorijski turizam predstavljaju veliki potencijal za razvoj naše opštine, koji nije do kraja iskorišćen. Za sve aktivnosti, razvoj i obnovu infrastrukture, neophodna nam je podrška Vlade Srbije. Imamo i obećanja da na tu pomoć možemo da računamo. To pre svega važi za projekte sa kojima smo aplicirali, a koje smo dogovorili i sa predsednikom Republike. Mi kao opština smo se organizovali, sve isplanirali, raspisali tender, ali nam trebaju sredstva da to sve završimo. Koliko je Topola interesantna za nove investitore koji bi se bavili nekom proizvodnom delatnošću? Pored metalske industrije i nekoliko poznatih livnica, pokušavamo da dovedemo još nekog investitora, koji bi u skladu s našim mogućnostima mogao da zaposli određeni broj ljudi. Imamo interesovanje za izgradnju solarnih panela za solarne elektrane. Iz manjih gradova mladi uglavnom odlaze, imate li vi taj problem? I mi se suočavamo sa depopulacijom. LJudi odlaze da rade u Beograd i tamo ostaju. Željno čekamo auto-put „Vožd Karađorđe“ koji će nas povezati sa istočnom Srbijom i pristupnu saobraćajnicu prema Mladenovcu, jer će se tada od Topole do Autokomande u Beogradu stizati za pola sata. Tada bi ljudi mogli da žive u Topoli, a da rade u Beogradu. Tim pre što je došlo vreme da su manja mesta popularna za porodični mir, pogotovo u vreme kriza. Sve više ljudi se interesuju za seoska domaćinstva, a Generalnim urbanističkim planom odredili smo delove za gradnju vikend-naselja. Topola je dugo stagnirala, jer nije imala ideju i koncept razvoja, a sada smo sve planove usmerili ka razvoju i privlačenju novih investitora. Od kada sam izabran za predsednika više se bavimo infrastrukturnim problemima. To je stalni posao i ne mogu se brzo rešiti svi problemi. Topola ima mnogo toga da ponudi, Belu crkvu na Oplencu, Kraljev grad sa njegovim dvorom gde je stolovao kada je Topola bila prestonica Srbije, 17 veoma uspešnih vinarija… Sve su to preduslovi da se ova lepa opština razvije onako kako zaslužuje. Vlada i cela Srbija treba da podrže Topolu, jer je neopravdano bila zapostavljena, kada se većina građana 1946. izjasnila za monarhiju. Dugo smo kažnjavani i bili pod velikim pritiskom zbog toga. Mislim da zaslužuje malo privilegija da bismo nepravdu ispravili i da se i Topola razvija kao i drugi gradovi. Jovanka Matić