A sad još jednom

Znalo se da će Nova demokratija (ND), grčka vladajuća stranka desnog centra - uprkos brojnim skandalima, surovom ekonomskom programu koji je u protekle četiri godine sprovodila, te kolektivnom revoltu nacije zbog katastrofalne železničke nesreće u kojoj je u februaru poginulo 57 ljudi - pobediti na parlamentarnim izborima; ali se nije očekivalo da pobeda bude ostvarena s tako velikom razlikom. Partija premijera Kirjakosa Micotakisa osvojila je skoro 41 odsto glasova, više nego duplo u odnosu na drugoplasiranu levičarsku Sirizu bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa - koja je s 20,1 odsto katastrofalno podbacila - i nastaviće da vodi zemlju na svoj... pa, jedinstven način, da se to eufemistički tako nazove. Ali pre toga prvo treba ponovo izaći na izbore - najverovatnije već 25. juna, ili eventualno nedelju dana kasnije. Kako sad to? Kad se već našla nadomak natpolovične većine u 300-članom parlamentu - do koje joj je nedostajalo samo pet mesta - ne bi li prirodan sledeći korak za ND bio da nedostajuće mandate nadomesti savezništvom s nekom od manjih stranaka, ili pridobijanjem nekoliko političkoj trgovini sklonih poslanika, samo da se pređe magična granica od 151 mesta? Možda bi takav sled događaja bio logičan da je reč o nekoj drugoj zemlji, s konvencionalnijim izbornim zakonom. Ali u pitanju je Grčka, čiji izborni zakon je specifičan - a njegove pogodnosti Micotakis sada želi da maksimalno eksploatiše. Na ovom mestu se treba podsetiti da je u Grčkoj ranije na snazi bio - sve dok ga Siriza (ispostaviće se: samo privremeno) 2016. nije ukinula - princip po kome su partiji koja bi osvojila najviše glasova na izborima dodeljivani bonus mandati, kako bi se osiguralo da u parlamentu postoji stabilna većina, a vlada bude funkcionalna. Godinu dana nakon što se 2019. vratila na vlast ND je, međutim, taj princip, istina u značajno modifikovanoj formi, ponovo uvela, računajući da će joj i u budućnosti dobro doći kao što je znao da posluži u stara vremena. No kako se, prema Ustavu, promene izbornog zakona (inače česte) ne primenjuju na prvim narednim izborima, nego na onima posle njih, princip dodele bonus mandata na glasanju 21. maja nije važio. A pošto je Micotakis od početka jasno stavljao do znanja da ga interesuje isključivo vlada koju će njegova stranka sama sastaviti - za šta sada, smatra, ima i mandat, s obzirom na to koliko je uverljivo ND pobedila - put do takve vlade očigledno vodi preko ponavljanja izbora, jer će posle njih na bonus polagati pravo; lako moguće i na svih 50 mesta koja će tako biti podeljena. (Po novim pravilima ne odlazi nužno svih 50 mesta najjačoj stranci; u startu joj je zagarantovano 20. Ali kako se preostalih 30 mesta deli samo partijama s visokim procentom osvojenih glasova - od 25 do 40 odsto - to, ukoliko se nedeljni rezultati uzmu kao reper, znači da će ND pokupiti i njih, i završiti sa svih 50 ekstramandata na svom kontu.) Komplikovano? Ma, nije. Sve što je Micotakis trebalo da uradi da bi ponavljanje glasanja izdejstvovao bilo je da, nakon što mu je kao lideru pobedničke stranke predsednica Katerina Sakelaropulu dan nakon izbora poverila mandat za formiranje nove vlade, taj mandat istog popodneva vrati. Procedura je, doduše, nalagala da ista šansa bude pružena i Sirizi, a onda i trećeplasiranom Pasoku - decenijama uz ND drugoj najvažnijoj i najvećoj grčkoj stranci, koja je sada konačno pokazala znake oporavka osvojivši 11,7 odsto glasova. Ali se u vreme odlaska ovog teksta u štampu očekivalo da i njihovi lideri postupe isto kao i Micotakis, jer nije bilo načina na koji bi mogli da okupe većinu za formiranje vlade (osim ove tri stranke, u parlament su ušle još samo nereformisana Komunistička partija Grčke i ultranacionalistička stranka Grčko rešenje). Kad je i ta formalnost obavljena, na predsednici je još bilo samo da Micotakisa imenuje za premijera u tehničkom mandatu do održavanja novih izbora. Slede, dakle, još četiri godine Nove demokratije - i, po svoj prilici, starih/novih nepodopština, poput onih koje su obeležile Micotakisov prvi mandat. Vladan Marjanović